0
Portret Vojvode od Velingtona koji je naslikao čuveni Francisko Goja bio je najpoznatija slika u državi te 1961. godine, kada je misteriozno nestao iz Nacionalne galerije Velike Britanije. Nikolas Barber snimio je film inspirisan ovim događajem, naslovljen “Vojvoda” sa Džimom Brodbentom i Helen Miren u glavnim ulogama, čija se svetska premijera očekuje 25. februara.
Francisko Goja je čuveni portret naslikao 1814. godine. Kada je slika nestala, niko nije imao predstavu o tome kako se to dogodilo. Radilo se o zapanjujuće dobro izvedenoj pljački. Slika je bila vlasništvo Džona Ozborna, vojvode od Lidsa koji ju je na aukciji prodao američkom kolekcionaru, Čarlsu Rajtsmanu, za 140.000 funti, ali britanska vlada nije želela da se ona iznese is zemlje. Državni Trezor se udružio sa Volfson fondacijom, dobrotvornom organizacijom, i ponudio identičan iznos kao Rajtsman: u današnjem novcu ekvivalent bi bio dva miliona funti.
U tom trenutku ovaj portret s potpisom Goje postao je najpoznatija slika u Velikoj Britaniji. Posetioci su hrlili u Nacionalnu galeriju da vide na šta je to potrošen državni novac, a obezbeđenje je bilo na visokom nivou. Bez obzira na to, neposredno pre otvaranja Galerije, ujutro 21. avgusta 1961. godine, čuvari su primetili da je slika nestala. Niko nije primećen, nije pričinjena materijalna šteta, a na licu mesta nije bilo tragova bilo kakve “lopovske opreme” ili oružja. Ništa slično se nikad nije dogodilo u 138-godišnjoj istoriji galerije.
Četiri godine kasnije, u novembru 1965, 61-godišnji Kempton Banton, penzionisani vozač autobusa iz Njukasla je pred londonskim Centralnim krivičnim sudom priznao krivicu i potvrdio da je on ukrao sliku. Rekao je da “nije nameravao da je zadrži” i dodao: „Moj jedini cilj u svemu ovome bio je da osnujem dobrotvornu organizaciju za plaćanje televizijske pretplate za stare i siromašne građane za koje naše bogato društvo ne haje previše”.
Jedan od izvršnih producenata filmskog ostvarenja “Vojvoda” je Kris Banton, Kemptonov unuk. „Ovo je oduvek bila priča o borbi radničke klase“, izjavio je Kris za Bi-Bi-Si kalčer. „Porodica iz koje potičem bila je veoma siromašna i doživela je nekoliko tragedija, što je uticalo na njihovu psihu i proces donošenja odluka, a to ovu pljačku razlikuje od svih ostalih.“
Sanjar i aktivista
Kempton Banton je bio dobro poznat u svom okruženju, mnogo pre nego što je ukrao Gojinu sliku. Redovno je dobijao otkaze na poslovima koje je radio, jer je često govorio u ime svojih kolega protiv uprave. Bio je i vrlo ambiciozan dramaturg čije je scenarije Bi-Bi-Si uvek odbijao; aktivista koji je televiziju video kao spas za usamljene penzionere, posebno veterane Drugog svetskog rata. U Velikoj Britaniji je bilo protivzakonito posedovati televizor bez plaćanja godišnje pretplate. Osećajući kako je naknada previsoka za siromašne građane,
Banton je protestovao odbijajući da plaća televizijsku pretplatu i zbog toga je tri puta završavao iza rešetaka.
„Dopala mi se činjenica da je Kempton sanjao velike snove“, kaže Niki Bentam, producent filma “Vojvoda”. „Držao se svojih ideala, osećaja zajedništva i ideje da jedna osoba
može da promeni svet. Mislim da je divno, plemenito i inspirativno to što će njegova priča konačno biti podeljena sa svetom“, rekao je Bentam.
Banton je u svom svedočenju na sudu ispričao kako je čuo da je vlada platila bogatstvo za neku malu sliku, i da to nije bilo pošteno. Otišao je u Nacionalnu galeriju da vidi oko čega se digla tolika pompa i video je da su radnici koji su radili na renoviranju zgrade ostavili ispred merdevine. Takođe je primetio da je prozor od muškog toaleta ostao otvoren. Alarmni sistem se isključivao svakog jutra kada su dolazile čistačice.
“Nikada se nije desila slična pljačka u Velikoj Britaniji, tako da policija nije znala kako da se postavi u ovom slučaju. Poznate pljačke umetničkih dela su uglavnom bile dobro organizovane i u njima je učestvovalo mnogo “mozgova”, priča Niki Bentam. Vlasti su bile zbunjene. U novinskim člancima se nagađalo da iza pljačke stoji banda italijanskih lopova, ili možda neki ekscentrični aristokrata željan uzbuđenja. Banton je poslao anonimna pisma novinama, obećavajući da će vratiti sliku ako 140 hiljada funti bude donirano u dobrotvorne svrhe. Policijsku istragu ni u jednom trenutku trag nije odveo do Bantona – Robina Huda radničke klase.
Na kraju je Banton odlučio da se preda sam. U maju 1965. Godine, odneo je sliku u gaderobu na stanici Birmingem nju strit, a priznanicu je poslao novinama Miror. Šest nedelja nakon toga, uhapšen je od strane Skotland Jarda. Pošto je vratio sliku, proglašen je krivim samo za krađu rama u kojem je bila, a koji do danas nije pronađen. U zatvoru je proveo tri meseca, zadovoljan saznanjem da je dokazao svoju poentu i nadmudrio najbriljantnije kriminalne istražitelje u zemlji.
Preokret u priči
Zanimljivo je da su mnogi ubeđeni da sliku zapravo nije ukrao Kempton, već njegov njegov tada 20-godišnji sin Džon, koji je radio kao majstor za popravke čamaca. On se 1969. godine sa zakašnjenjem dobrovoljno predao, ali je direktor javnog tužilaštva ocenio da je najbolje da se na ovaj slučaj stavi tačka jer je sramota već bila prevelika za državne institucije.
Tek 2012. godine pušten je poverljiv dosije sa detaljima o Džonovom priznanju.
„Moj tata nikada nije očekivao da neće biti kažnjen“, kaže Kris, Džonov sin. “Ugledao na svog oca, Kemptona“, kaže Kris. „On je bio jedina osoba koja ga je uvek podržavala.“
Zauzvrat, Kempton je podržao svog sina i preuzeo krivicu na sebe.
„Kempton je bio pogrešan čovek“, kaže Kris. „Nije bio najbolji otac ili najbolji muž, ali je uradio ovu izvanrednu stvar da spasi svog sina. Da je moj tata otišao u zatvor u tim godinama, to bi mu uništilo život, pa mi je drago što je film stavio akcenat na to.”
“Vojvoda” dolazi u bioskope u Velikoj Britaniji 25. Februara, a 22. aprila u SAD.
Bonus video – Srbi u švajcarskim bankama. Da li iko ispituje saznanja KRIK-a