Kako je nastao „Lupen“

"Lupen" ima samo indirektne veze sa čuvenim uglađenim lopovom poznatim iz knjiga Morisa Leblana, ali je serija postala veliki hit. Dok neki za nju kažu da je francuski odgovor na "Šerloka", tvorac serije Džordž Kej priča da je pre bio inspirisan filmovima "Vuk sa Vol strita" Martina Skorsezea i "Ubijanje" Stenlija Kjubrika, kao i Van Gogovom i drugim slikama u Muzeju Orse u Parizu i pesmom "Sunny" Bobija Heba.

Priredio: Matija Jovandić

Francuski pisac Moris Leblan objavio je knjigu „Arsen Lupen džentlmen – provalnik“ još 1905. godine i taj lik postao je vremenom nezaobilazni deo popularne kulture. Leblan je objavio još nekoliko knjiga o svom junaku, a fiktivni lik uglađenog i veštog kradljivca skupocenih artefakata decenijama nakon toga prenet je i na film. Ovaj put, serija „Lupen“ neka je vrsta parafraze. Glavni lik je Asan Diop (igra ga Omar Saj), sin je doseljenika iz Senegala, skromnog vozača koga su lažno optužili za krađu vredne ogrlice. Otac se ubio u zatvoru, ostavljajući sinu knjigu o Arsenu Lupenu. Diop 25 godina kasnije odlučuje da se osveti bogatašu koji je njegovom ocu smestio da bude uhapšen, oslanjajući se na sve što je naučio iz knjige o Arsenu Lupenu: šarm, prerušavanje, dobro osmišljene akcije…

Ova „Netfliksova“ lepo snimljena i stilizovana serija osvojila je publiku širom sveta kombinacijom porodične drame, romanse, glamura i, pre svega, zapletom. Dok neki za „Lupena“ kažu da je francuski odgovor na britanskog „Šerloka“, tvorcu serije, Džordžu Keju (autoru „Kriminala“ i „Jorkširskog trboseka“), neke su druge stvari bile inspiracija. Kada se Kej priključio ekipi, znao je samo da će ona imati veze sa Arsenom Lupenom, a da će glavnu ulogu igrati Omar Saj, zvezda filma „Nedodirljivi“. Kej je u razgovoru za „Njujork tajms“ iz svog stana u Londonu ispričao kako je nastao „Lupen“.

Film „Vuk sa Vol strita“

Kej kaže da je prvi ključ za seriju bio glavni glumac. Saj, ujedno i izvršni producent, prvi je pokrenuo priču o „Lupenu“, jer mu je bio san da igra lik čuvenog džentlmena-lopova.
„Omar je bio zaista važan i bio je u središtu procesa pisanja priče. Na neki način sam u priču ugrađivao kvalitete Omara Saja onoliko koliko sam adaptirao i knjige. Razgovarali smo mnogo o ‘dobroj aroganciji’, stavu sa kojim Asan može da izvede pljačke“, priča Kej. On navodi da je ideju o tome da šarmantan lik može radi šta i kako hoće dobio iz filma „Vuk sa Vol strita“, gde je Leonardo Dikaprio igrao korumpiranog brokera.
„Kada je harizma tako jaka, liku ćete oprostiti skoro sve”, kaže Kej.

Pesma „Sunny“ Bobija Heba

„Lupen“ je snimljen u dražesnom, laganom tonu čime se izdvaja od mnogih filmova i serija koji se bave prevarama, krađama i osvetom lažno optuženog oca, piše novinarka „Njujork tajmsa“ Elizabet Vinsenteli i dodaje da to nije slučajno. Keju i njegovim saradnicima bilo je važno da naprave porodičnu seriju, bez nasilja.

„Pesma Bobija Heba pod nazivom ‘Sunny’ bila mi je u glavi, a i na svakoj plejlisti dok sam pisao. Govori o suncu koje se pomalja iza oblaka, pozitivna je i optimistična. Postala mi je neka vrsta lične pesme koja bi me uvek vraćala u pravo raspoloženje. Puštao sam je dok sam pisao jer sam mislio o Omaru i tome kako on uvek mami osmehe“, priča Kej i dodaje da je baš tu pesmu pokušavao da ubaci u neku od epizoda, ali se svaki put neka druga pesma ili melodija bolje uklapala.

Van Gog i slike u Muzeju Orse

Luvr se često pojavljuje u prvoj sezoni serije (druga je planirana za drugu polovinu godine), ali je još jedan pariski muzej privukao Kejevu pažnju i rasplaljivao mu maštu – Orse. Iako je „Lupen“ smešten u savremeni Pariz, Kej je inspiraciju tražio i u vremenu kada su objavljivane i knjige o Arsenu Lupenu. Zato mu je bilo prirodno da ode u Muzej Orse, gde se čuvaju kolekcije s početka 20. veka. „Bilo je to mesto da čovek ode, opusti se i uživa u slikama. Ali počelo je da se dešava to da je – a to se sve više vidi u „Lupenu“ – taj muzej postao istinska inspiracija i mesto za ideje za seriju“, objašnjava Kej.

Starry Night Over the Rhone, 1888 #vincentvangogh #vangogh pic.twitter.com/x8SnUZBoBC

— Vincent van Gogh (@vangoghartist) December 15, 2020

Jedna od slika tu, Van Gogova „Zvezdana noć“, posebno je inspirisala jednu epizodu u sledećoj sezoni (iako je na kraju zamenjena Pizarovim delom), a muzej je „kumovao“ još jednom dešavanju u seriji, u Etretatu u Normandiji smeštena je i radnja romana iz Leblanovog romana „Šuplja igla“, a artefakti iz tog primorskog gradića čuvaju se u kolekcijiama u Orseu.

„To je najlupenskija zgrada“, smeje se Kej.

Antikvarnica i buvljak

Među likovima u seriji je i Asanov prijatelj iz detinjstva Benžanim Ferel, koji radi u pretrpanoj prodavnici antikviteta. Da bi to dočarao, Kej se, između ostalog, šetao i po buvljacima u Parizu.

„Bio sam iznenađen kada sam video da se, kada ste na buvljaku, on odmah iza ugla nastavlja nizom butika sa skupom robom. Na istom mestu gde možete da kupujete i zaista skupe stvari možete da kupite i upaljače ili staru fotografiju ili razglednicu. Benžamin Ferel je na samom vrhu te vrste „keš u ruke“ problematične ekonomije“, kaže Kej.

Film „Možeš li ikada da mi oprostiš?“

Jedan od najupečatljivijih likova u seriji je i istraživačka novinarka Fabijen Berio (igra je Ana Benoa), sa kojom se Asan sprijateljuje kada shvataju da imaju zajedničkog neprijatelja. Iako je serija eskapistička onoliko koliko to može da bude, „Lupen“ se ipak često dotiče i društvenih problema i obraća posebnu pažnju na ljude sa margina, piše „Njujork tajms“.

„Postoje te priče od kojih društvo okreće glavu I kroz Fabijen sam hteo da se to dešava u celom društvu – a to je posebno istina kada su u pitanju starije žene na radnom mestu, posebno u medijima ili u kreativnom sektoru. Asan se zaljubljuje u tu osobu, platonski, a ta vrsta odnosa videla se u filmu ‘Možeš li ikada da mi oprostiš?’ Marijele Heler. Fabijen je pomalo razbarušena, onako kako je to Li Izrael u tom filmu”, objašnjava tvorac “Lupena”.

Rani filmovi Stenlija Kjubrika

Asan je lopov, kao i njegov junak, pa je u seriji trebalo prikazati i njegove krađe, ispade i prestupe. Kej, kao i njegov saradnik na scenariju Džo Vilijams, veliki su fanovi Stenlija Kjubrika. Pažljivo su ponovo gledali jedan od njegovih ranijih filmova, „Ubijanje“ (The Killing, 1956, kod nas poznat pod distributerskim nazivom „Uzaludna pljačka“).

„Volimo onu scenu u baru kod trkačke staze u ‘Ubijanju’, koju gledate iz različitih perspektiva. Kventin Tarantino se koristi tom tehnikom. Kao ilustracija za to mogu da posluže već scene iz Luvra, gde se gleda kako je tačno Asan izveo krađu ogrlice sa draguljima koju je nosila Marija Antoaneta. One su među najzabavnijim u seriji, u njima se Asanova genijalnost otkriva u punom spektru, piše novinarka “Njujork tajmsa”, a biće ih još u drugom nastavku sezone.

„Ima scena iz prvih pet epizoda koje ćete videti ponovo. Mi uvek posejemo te male žirove, to semenje“, navodi Kej.