0
Ako biste voleli da saznate više o Staroj Grčkoj, ako vas zanima kakav je to razuzdani ples doveo do rađanja demokratije, zašto je filozof Heraklit smatrao da Homera treba bičevati, i kako je u to doba skupljeno oko 700 hiljada knjiga za čuvenu Aleksandrijsku biblioteku ili, pak, šta je po zanimanju bio pobednik prvih Olimpijskih igara, onda se odgovori kriju u knjizi "Može li čitava stara Grčka da stane u jedan lift?" grčkog arheologa i pisca Teodora Papakostasa.
Autor čitaocima pruža uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme, od najranije praistorije do kraja klasične antike, počinje nigde drugde do u liftu. Baš tu u zaglavljenom liftu zarobljena su dva neobična stranca, naratori priče. Jedan od njih je arheolog koji postavlja jednostavno pitanje: „Čime se bavite?“
I to pitanje postaje potka za dijalog koji plete fascinantnu priču. A drugi, onaj koji nije arheolog, isprva je ciničan i ravnodušan, da bi potom postao sve zainteresovaniji i počinje da zasipa arheologa pitanjima.
Arheolog, šarmantno nepošten, ali i beskrajno zabavan – na ista odgovara, a rezultat je neverovatno zabavan i zadivljujući prikaz drevne Grčke.
– Arheologija i antika u celini pripadaju svima nama. Proučavanje arheologije i antičkog sveta je neka vrsta psihoterapije kroz koju učimo o sebi. Na kraju nismo toliko različiti, bez obzira da li smo živeli u drevnoj Mikeni ili živimo u savremenom Londonu. Postoji mnogo blaga koje treba iskopati iz naše zajedničke prošlosti i povezanosti tokom vremena – reči su Teodora Papakostasa, autora knjige „Može li čitava stara Grčka da stane u jedan lift?“, koju je objavio Vulkan.
Teodor Papakostas rođen je u Solunu. Diplomirao je arheologiju, a magistrirao praistorijsku arheologiju na Univerzitetu u Notingemu, u Engleskoj. Doktorirao je klasičnu arheologiju na Aristotelovom Univerzitetu u Solunu i učestvovao u iskopavanjima u Grčkoj i Velikoj Britaniji, a radio je i u Arheološkom muzeju u Solunu.
Bonus video: Obnovljena kuća Radoja Domanovića