0
Danas je mir najdragocenija sveta reč. Pod svodom ove naše nacionalne izložbe knjige, žive pisci i njihova dela ispisana kao opomena na strašna ratna vremena. Ovde je "Rat i mir", ovde je "Na Drini ćuprija", sa "Zločinom i kaznom" pokraj "Srpske trilogije" do "Vremena smrti". Pitanje je zašto su pisane te velike knjige ako se njihove priče ponavljaju kao da ih niko nikada nije čitao - ovim rečima akademik Dušan Kovačević otvorio je večeras 65. Sajam knjiga.
Miris novih korica, šuškanje punih kesa, gužve ispred šarenih štandova, vriska i žamor dece i tinejdžera – najbolji su znak da je počeo praznik pisane reči! Nakon dve godine pauze usled pandemije, Beogradski sajam otvorio je svoja vrata za ljubitelje čitanja pod sloganom „Povratak napisanih“.
– Knjiga je je lek, leči mnoge bolesti, od davnina je bila melem za razum i dušu, zato je toliko ljudi došlo do ove naše sajamske apoteke. Posle dve godine odlaganja Sajma knjiga zbog planetarne bolesti koja se javlja periodično, menjajući ime kroz vekove, pomislili smo da ćemo uskoro da živimo bez straha. Ali, naša nada pretvorila se u očaj početkom ovog rata koji sve više dobija razmere Trećeg svetskog rata. Kako inače nazvati rat koji se vodi oficijalno između dve zemlje, a u suštini u ovom ratu učestvuje više od 50 zemalja iz celog sveta – rekao je Kovačević u svom govoru i dodao:
– Ova ratna bolest se svakim danom širi i preti da preraste u sukob sa nezapamćenim posledicima po život ljudi i opstanak planete.
Uvaženi akademik upitao je zatim da li je ovo vreme i mesto za priču o ratu?
– Mislim da jeste, svako vreme i mesto je naša obaveza da se pronađe alternativa za mir. Danas je mir najdragocenija sveta reč – rekao je Kovačević i svečano otvorio Sajam knjiga.
Zemlja počasni gost ove godine je Rumunija. Pod sajamskim kupolama biće predstavljeno 30 književnika iz ove zemlje, kao i najpoznatija dela koja Rumunija ima da ponudi prevedena na srpski jezik.
Na otvaranju je prisutne pozdravio i pesnik i pisac Mirča Dinesku podsetivši na “dramatične situacije u vezi sa srpsko-rumunskim odnosima, vremenu kada je Jugoslavija bila 100 godina ispred Rumunije, Josipa Broza Tita i Mariju Obradović…“ Prema njegovim rečima, iza slike rumunskog slikara Jona Andrejeskua, koju je rumunski predsednik Nikolae Čaušesku darovao jugoslovenskom kolegi Josipu Brozu Tipu kasnije su pronađeni uređaj za prisluškivanje.
Dinesku je podsetio na odnos Marije Obrenović i svrgnutog rumunskog vladara Joana Aleksandra Kuze, i dodao da je „jedan geolog, koji je dospeo do položaja predsednika Rumunije, bio vinovnik najsramnijeg čina u istoriji rumunsko-srpskih odnosa“.
– On je dozvolio vojnim američkim avionima da koriste aerodrom u Temišvaru za bombardovanje mostova i televizije prestonice jedne evropske zemlje koja je imala nesreću da njom rukovodi politički nekorektni predsednik – ocenio je Dinesku.
Rumunski pesnik je podsetio da je tada objavio u novinama Frankfurter algemajne cajtung članak pod naslovom „Muva sa mosta” u kojem je objasnio metaforički da „ako hoćeš da uhvatiš muvu, pravi je zločin bombardovanje mostova jednog grada samo zato što muva zuji u njihovoj blizini“.
Za kraj je Dinesku pročitao svoju pesmu „Kako da ne umremo“ o pandemiji i načinu na koji se velike sile i njihove vlasti odnose prema narodima, a koja se završava stihovima:
– Jadni oni, nisu shvatili da je smrt strogo privatna stvar, da nam po pravu pripada smrt, da oni mogu uzeti život, a smrt, nikada.
Brojni posetioci okupili su se već na otvaranju. Gledajući spiskove na svojim telefonima prolazili su kroz štandove tražeći svoj roman, dok su ih sa svih strana nasmejani prodavci i brojne šljašteće reklame privlačile da pogledaju još koji naslov iz njihove ponude…
Više od 400 izlagača do 30. oktobra nudi širok spektar novih i starih naslova domaće i svetske književnosti.
Osim Srbije i zemalja regiona, učestvuju i gosti iz Italije, Mađarske, Nemačke, Belorusije, Rusije, Kine, Irana, Švajcarske, Maroka, Egipta, Indije i Poljske.
Najveća zvezda svakako će biti francuski pisac Patrik Beson, koji će predstaviti svoju knjigu o Novaku Ðokoviću, biće tu i turska književnica Ajfer Tunč. Ðorđe Matić dolazi ih Hrvatske, a predstaviće se beogradskoj publici i mladi Italijan Ðovani Dozini, koji je aktuelni dobitnik Evropske nagrade za književnost.
Ono što je svakako najdragocenije na Sajmu knjiga, a što je svim ljubiteljima pisane reči falilo jeste – susret. Susret sa omiljenim piscem kako bi dobili potpis na knjizi, susret književnika sa svojim čitaocima i ona posebna energija i čarolija koja se dogodi u susretu svih tih priča i svetova koje iskaču sa otvorenih stranica koje tek treba pročitati.
Bonus video: Vladislav Bajac – Važno je da na Sajam knjiga dođu predstavnici vlasti, ali ne zbog slikanja