Više od dve decenije Beogradska filharmonija neguje sećanje na Zorana Đinđića, koji ubijen 12. marta 2003. godine, kaže za naš portal Jelena Milašinović, PR ovog orkestra.
Svetska premijera kompozicije Nimorda Borneštajna veliki je događaj koji Beogradsku filharmoniju stavlja rame uz rame sa prestižnim dvoranama i festivalima širom sveta koji poručuju i izvode dela ovog savremenog britanskog kompozitora.
Delo je nastalo uz podršku kompanije „Bife Krampon“ povodom 100. godišnjice filharmonijskog orkestra, a uz kompozicije Ravela i Šenberga biće deo koncerta koji Beogradska filharmonija već dve decenije posvećuje uspomeni na Zorana Đinđića.
Koncert je zakazan za petak, 8. marta od 20 časova, na Kolarcu. Kompozicija je napisana za oboistkinju Sanju Romić, koja će nastupiti kao solistkinja zajedno sa dirigentom Hoseinom Piškaraom.
– Uz kompozicije Ravela i Šenberga, koje će biti deo koncerta Beogradske filharmonije koji se već više od 20 godina posvećuje sećanju na Zorana Đinđića – kaže za Nova.rs Jelena Milašnović, PR Beogradske filharmonije.
Ona podseća da, kada je pre 21 godinu ubijen Điniđić, tada je to bio jedini koncert koji Filharmonija nije održala.
– Tačnije, jedini koncer koji Filharmonija nije odsvirala. Ne računamo period u vreme pandemije koronavirusa. Zato, od tada, 12. marta 2003. godine svaki koncert tokom druge nedelje posvećujemo Đinđiću. I naš Ivan (Tasovac, prim. aut.) je u dogovoru sa Đinđićevom porodicom to održavao. Sa idejom da to ne bude rekvijem, nešto sakralno, nego da se prati program Beogradske filharmonije i nešto specijalno što imamo da ponudimo. Sada imao svetsku premijeru koncerta za obou i to govori i o inovativnosti i o izuzetnosti Filharmoniji. Sve se to uklapa u koncept pomeranja granica kada govorimo i o Đinđiću – dodala je Milašinović.
A na pitanje zašto svih ovih godina rade ove koncerte posvećene Đinđiću, ističe da to nije politički odgovor.
– Čak ni muzički, sve je mnogo više od toga, mnogo više… Kroz muziku se sećamo Đinđića.
Na naše pitanje dokle se stiglo sa rešavanjem statusa na koji su se požalili Filharmoničari, MIlašinović je kratko odgovorila:
– Imamo redovnu komunikaciju i sastanke sa onima koji donose odlluke i rešenja. Idemo dalje, svi zajedno kako bismo podigli status članova Beogradske filharmonije i na mikro i na makro planu. O detaljima, nisam ovlašćena da govorim.
Pored toga što će svetska premijera kompozicije „Legenda“ biti posebna prilika za oboiste da uživaju u savremenom stvaralaštvu za ovaj instrument, Beogradska filharmonija će biti centar za sve oboiste iz Srbije i regiona, jer priređuje izložbu oboa firme Buffet Crampon iz Pariza. Tako će sala Beogradske filharmonije sutra, 7. marta, biti mesto gde će moći da isprobaju instrumente koje ova prestižna firma nudi, budući da u celom regionu Balkana, oni nisu na raspolaganju.
Bonus video: Disharmonična Beogradska filharmonija
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare