0
Šta misli o filmovima o superherojima, zašto je napisala ljubavno pismo kraljici Elizabeti, koji vestern Kventina Tarantina voli, kao i šta znači misteriozna tetovaža na njenoj ruci, otkrila je u velikom intervjuu oskarovka Helen Miren.
Glumicu često nazivaju “boginjom” svog zanata, a sada će se u toj ulozi “zaista” i naći i to u filmu “Shazam! Fury of the Gods”, nastavku superherojskog ostvarenja DC komiksa. Miren igra Hesperu, mitološko grčko božanstvo koje pokušava da povrati moći koje veruje da je glavnu junak oteo njenom narodu.
U intervjuu za “Rolingston” magazin, oskarovka priznaje da “obožava što joj Holivud omogućava uloge “razbijačice” i u njenim godinama (77)”, a između ostalog, govori i o ulozi u „1923“, filmu Tejlora Šeridana, autora serije “Yellowstone”, kao i o reprizi uloge “Queenie” u desetom nastavku “Paklenih ulica” (Fast & Furious). Miren će tumačiti i Goldu Meir, u biografskom filmu čija se premijera u bioskopima očekuje u toku ove godine.
Da može da bira koja boginja bi bila u životu, izdvaja Veneru, ali ističe da boginje nisu bile u dobrom položaju u odnosu na bogove, “čak ni tada boginja nije mogla da dođe do daha”.
Helen Miren je “boginja” teatra kada je reč o Šekspirovim delima, a na konstataciju da se u poslednje vreme često čuje mišljenje da su filmovi o superherojima današnja verzija Šekspirovih komada jer pružaju lekcije o moći i odgovornosti, ističe:
– Umesto Šekspirovih komada, povezala bih filmove o superherojima sa drevnim homerskim i nordijskim pesmama, i sličnim pričama. Oni potiču iz tradicije kada su se priča prenosile usmeno, pre nego što su ljudi naučili da čitaju i pišu. Grčka mitologija je još uvek prisutna jer su ljudi sedeli oko vatre prepričavajući sudbine neverovatnih ratnika koji ubijaju sve u bitkama. Šekspir je stvarao mnogo suptilnije, komplikovanije i stvarnije. Ovo je više kao: „Sećate se kada ste ispričali priču o drevnom keltskom heroju koji je ubio 50.000 ljudi u borbi? Bila je to tako sjajna noć oko logorske vatre. Uživali smo. Hajde da to ponovimo!”
U svojoj bogatoj karijeri igrala je kraljicu Elizabetu I, Elizabetu II, kao i Katarinu Veliku, one su je, priznaje naučile dosta o moći i važnosti “podele uloga”:
– Elizabeta I je bila suprotnost Trampu. Slušala je različita mišljenja kako bi stekla širu sliku, i zato je ušla u istoriju kao jedan od najvećih lidera svih vremena. U britanskoj istoriji. Britanci imaju tendenciju da misle da je njihova istorija jedina istorija koja je važna. Svi narodi su skloni da misle da su centar univerzuma. Jer šta još znamo? Živimo samo u svojim telima i umovima, u našim zajednicama i kulturama. Tako je i kada je reč o profesijama. Doktori misle da su oni centar univerzuma. Advokati misle isto. Muzičari? Veruju da ljudi jedva čekaju da čuju njihove nove albume i kada će biti na turneji. A glumci? Naravno. Ali, nismo tako loši kao muzičari – ocenjuje oskarovka.
Na pitanje da li joj je igranje Elizabete II promenilo predstavu o tome ko je ona, istakla je da je odrastala u veoma antimonarhističkom domu. Miren je otkrila zašto je jednom kraljici poslala pismo:
– Napisala sam joj: „Snimamo ovaj film. Reč je o veoma bolnom periodu u tvom životu, a ja se igram sa tobom…” Nisam rekla šištajućim glasom obožavateljke: „Samo želim da ti kažem koliko te volim!”, već “Imam ogromno poštovanje prema tebi i prema svemu što si uradila tokom života.” Bilo je to nakon što sam mnogo istraživala i nekako se zaljubila u nju. Dobila sam zvanično pismo nazad u kojem je pisalo: “Kraljica je pročitala vaše pismo sa velikim interesovanjem. Hvala Vam mnogo”.
Govoreći o svojim herojima, Helen Miren ističe da ih sreće u novinama dok čita priče ljudi koji rade izvanredne, hrabre, autentične i energične stvari.
– Kao Jusein Bolt (smeh). Znate, kada ga vidim, impresionira me i uzbudi, učini da mislim da je život vredan življenja!
Iako je ranije istakla da mrzi vesterne, odlučila je da prihvati ulogu Tejlora Šeridana u “1923”, bez čitanja scenarija.
– Volela sam Tejlorove filmove poput “Wind river”. Znala sam da to neće biti standardni vestern, onakav kakav baš ne volim, kada su žene ili učitaljice ili gospođe u javnoj kući, a između toga nije bilo ničega. Ovo nije ništa slično. Uostalom sviđao mi se jedan vestern Kventina Tarantina – The Hateful Eight. Mislim da je fantastičan jer su u njemu likovi neverovatno pogrešni, zanimljivi i nasilni.
“1923” je s druge strane oduševio američku publiku jer je, kako ističe, to za njih poput američkog „Rata i mira“.
– Veliki luk istorije ispričan je kroz porodičnu perspektivu, na sirov i prilično neprijatan način. Ovi ljudi su neverovatno loši, donose veoma loše odluke, okrutni su, pohlepni, arogantni i sebični – ali oni su i heroji! Tejlor je zato na neki način genije i zato sam prihvatila ulogu bez razmišljanja. Nisam imala pojma u šta ulazim, i još to ne razumem sasvim. Ali, u tome je čar! Tako sad funkcioniše tako. Često ne znate da li će i kada vaš lik umreti. Nemate pojma dok ne stigne sledeći scenario. Zato mnogo više liči na pravi život. Ne znam šta je iza ugla većinu dana – ispričala je.
Helen Miren glumi od osnovne škole i sa 18 se pridružila Nacionalnom pozorištu mladih u Londonu i kako je priznala, uvek se osećala da je gluma ono čime treba da se bavi ceo život:
– Čin angažovanja u ovom maštovitom svetu bio je otkrovenje za mene kao mladog čoveka. I postala sam apsolutno posvećena tome. Nisam znala da li ću ikada moći da budem profesionalna glumica, jer je moj život bio miljama udaljen od svega toga. A proces učenja kako se glumi na sceni, a zatim učenje glume za film, to je bilo zaista potpuo drugačije. Ali, znala sam da je to ono što mi je suđeno da radim. Odmah sam bila bačena u vatru igrajući Šekspira, što je nešto najteže što glumac može da radi. Sve ostalo delovalo je lakše.
Na pitanje šta je najbolji, a šta najgori deo uspeha, priznaje:
– Najbolji deo je ekonomska nezavisnost. Odrastala sam u porodici koja je, ekonomski, uvek bila na ivici. Dakle, to je fantastično. Najgore? Stalni strah da je potpuni neuspeh odmah iza ugla. Klatno se uvek okreće unazad. Pitanje je samo kada, a ne da li.
Kada je reč o porocima, ističe da ono što neko može smatrati porokom, ona bi to videla kao vrlinu, tako da je njena mantra “Radite sve, ali ne previše”.
Govoreći o najvažnijim pravilima po kojima živi, otrkiva da su ona upravo upisana na maloj tetovaži na ruci:
– Ovo povezano “V” ima značenje južnoameričkih Indijanaca koje se prevodi na sofisticiraniju verziju „Ljubi bližnjeg svoga“. Znate, važno je razumeti da neko može biti vaša suprotnost, ali da i dalje bude veoma značajan za vas. Započeli smo ovaj razgovor govoreći o tome da budemo centar sopstvenog univerzuma, zar ne? Ali, evo ovog simbola koji imam koji mi pomaže da razmišljam o izlasku iz centra svog univerzuma i pokušaju da zamislim stvari iz nečijeg drugog centra. Veoma mi je drago što imam ovu tetovažu, posebno kada moram da pogledam dole da bih se podsetila zašto je neko tako dosadan i iritantan.
Bonus video: Dragana Varagić – Kao glumica moram da razumem likove