0
Bert Lankaster, Sofi Marso, Andžej Žulavski, Gaspar Noe, Pol Morisi i Dejvid Linč samo su neki od svetskih glumaca i autora koji su obeležili istoriju ovog kultnog bioskopa.
Nekim čudom, bioskop Dvorane kulturnog centra Beograda, popularni DKC, još uvek radi. U tom prostoru generacije i generacije mladih zarazile su se filmom, mnogi su se i profesionalno posvetili sedmoj umetnosti, a zahvaljujući nekima duša ove ustanove još je živa.
Dvorana KCB otvorena je 19. oktobra 1963. godina u zgradi Doma štampe, objektu koji je uvršten u spomenike kulture Srbije. Zgradu je projektovao arhitekta Ratomir Bogojević i bila je zamišljena kao jedna od prvih dupleks sala, ali ova tada inovativna ideja nikada nije realizovana.
– Premijerna ostvarenja koja su prikazana u bioskopu su animirani film “Solista” Nikole Majdaka i igrani “Rodopolje” Stoleta Jankovića. Prva urednica filmske redakcije bila je Marija Marinčić Majdak, koja je ostavila legat ne samo programima kao što su “Non-stop bioskop”, “Filmski kritičar je izabrao” i “Po vašem izboru”, već je zajedno sa Milutinom Čolićem, filmskim kritičarem lista “Politika”, birala reviju najgledanijih i najboljih filmova prikazanih u prethodnoj godini, što je podstaklo osnivanje FEST-a – priča za “Novu” Zorana Đaković Minniti, pomoćnica direktora za program u Kulturnom centru Beograda.
Zlatno doba Dvorane KCB bilo je, dodaje, period sedamdesetih i prva polovina osamdesetih godina prošlog veka.
– Tada su započeti mnogobrojni ciklusi filmova, a svaki deseti Beograđanin je bioskop posećivao bar jednom godišnje. Sa liste od 800 raspoloživih filmova birali su svoja tri omiljena dela, a ono što je zanimljivo jeste da se pokazalo da su se ukusi najeminentnijih filmskih kritičara i publike tada uveliko podudarali
Popularisali film tamo gde bioskopa nije bilo
„Mobilna ekipa“ DKC-a često je, podseća naša sagovornica, platnima, filmskim rolnama i 16 mm- projektorom odlazila u škole, fiskulturne sale, biblioteke i na druge lokacije predviđene za javna okupljanja u obližnjim i udaljenim mestima organizujući projekcije.
– Ovakav program je doprinosio podizanju filmske kulture, decentralizacije i popularizacije sedme umetnosti u onim sredinama u kojima bioskopa nije bilo.
Godine 1988. došlo je do krize bioskopa, a DKC je od tada pa do 1994. bio pod upravom „Beograd filma“, da bi ga potom preuzela distributersko-producentska kuća VANS.
– Pod krovom bioskopa već je naredne godine zaživeo Festival autorskog filma „Pogled u svet“ u saradnji s Jugoslavija filmom. Od 2005. DKC je ponovo postao deo programske celine Kulturnog centra Beograda kada se pokreće festival angažovanog filma „Slobodna zona“, započinje festival kratkih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova “Nordijska panorama”. U DKC-u su pokrenuti i u njemu se održavaju međunarodni filmski festivali kao što su “Španski metar”, “Goethe Fest”, i znalački birane revije nacionalnih kinematografija, poput finskog, austrijskog, izraelskog, rumunskog, iranskog dokumentarnog filma, japansko-srpskog filma… U bioskopu se redovno održavaju i najveći filmski festivali u Srbiji – FEST i Beldoks. Kako je DKC postao članica mreže Eurimages / Europa cinemas, neguje se i saradnja sa mladim stvaraocima, posebno u okviru Međunarodnog studentskog filmskog kampa “Interakcija” u Požegi – podseća Đaković Minniti.
Linč odgovara na pitanja Beograđana o “Tvin Piksu
Pored mnogo srpskih i jugoslovenskih filmskih autora svih generacija, holivudska zvezda Bert Lankaster, francuska diva Sofi Marso, čuveni poljsko-francuski autor Andžej Žulavski, kontroverzni argentinski reditelj Gaspar Noe, kultni američki avangardni autor i Vorholov saradnik Pol Morisi, samo su neki od poznatih filmskih stvaralaca čiji se razgovori sa beogradskom publikom još živo pamte.
I Dejvid Linč je izabrao baš DKC za svoje ekskluzivno, prvo javno pojavljivanje posle završetka treće sezone serije “Tvin Piks”, u septembru 2017. godine. Tada je, u direktnom video-linku na bioskopskom platnu odgovarao na pitanja beogradske publike i rekao da razmišlja o nastavku rada na seriji „Tvin Piks“, što su preneli svi svetski mediji.
– Prvih 50 godina rada bioskopa obeležio je, između ostalog, i slogan „Bolje je u bioskopu!“ Borisa Miljkovića. A 2016. smo otvorili Filmsku galeriju u foajeu DKC-a izložbom “Grlom u jagode” – 40 godina TV serije Srđana Karanovića i projekcijom na bioskopskom platnu svih 10 epizoda serije. Tada smo uspostavili i prvi put dodelili godišnju nagradu „Nebojša Popović“ za promociju i kritičko promišljanje filmske umetnosti i kulture, u saradnji sa još devet osnivača iz oblasti filmske umetnosti. Tako smo se na, neki način, odužili i zahvalili Nebojši Popoviću, koji je bio od 2005, do 2015. urednik filmskog programa u DКC i koji je ustanovio savremeni koncept ove kuće uz ogromnu podršku glavne urednice programa Vesne Danilović – ističe Zorana Đaković Minniti.
Podseća da su otvaranje izložbe “Milena” i poslednji razgovor Milene Dravić s beogradskom publikom bili upravo na ovom mestu i da su za pokretanje Filmske galerije pre svega zaslužni Vesna Danilović i Stefan Arsenijević.
– To se dogodilo zahvaljujući reditelju Stefanu Arsenijeviću, koji je bio urednik filmskog programa od 2015, uz periodičnu saradnju sa gostima urednicima Bojanom Vuletićem, Melinom Pota Koljević, Majom Uzelac. Danas je urednik filmskog programa Ivan Aranđelović.
Kako je Henri slavio pola veka DKC-a
Jubilej je i sećanje na kinooperatera Dragana Veličkovića Dragčeta ili Henrija, kako su ga neki zvali. koji je pustio prvu projekciju u bioskopu DKC. Na 50. godišnjicu bioskopa svedočio je:
– Ja sam otvorio ovu dvoranu i pustio “Rodopolje” i 2063. pustiću projekciju isto, na stogodišnjicu Dvorane…
Neko zna, ali većina ne zna da DKC ima svoju malu ložu, otkriva naša sagovornica i dodaje:
– To je zapravo četiri, pet mesta na balkonu. Nije baš idealan pogled, ali je dragocen kada u sali nema mesta. Do lože se stiže ili kroz protivpožarni ulaz u Knez Mihailovoj ili kroz kino-kabinu. Ne sećam se kada je bio prvi put da sam neki film gledala iz lože, ali je to verovatno moglo biti nakon 2004., kada sam i počela da radim u KCB-u, jer u nju može da uđe samo onaj ko nekog poznaje ili radi tamo. Pamtim da nas je jednom u loži bilo sedmoro, gledali smo prvi film koji je režirala Džejn Birkin, a prikazan je u okviru FEST-a. Dijalog i replike smo mogli da slušamo, jer smo se stisakli u loži. Srećom, svi smo završili OŠ “Ribnikar”, pa smo film mogli da pratimo bez titla – priseća se Zorana Đaković Minniti.
I, na kraju ove priče, jagodica na šlagu torte. Rođendan slave i tako što će istaknutim autorima koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju dodeliti počasna bioskopska sedišta. Među njima su: Đorđe Kadijević, Zdravko Šotra, Boro Drašković, Miša Radivojević, Želimir Žilnik, Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković, Slobodan Šijan, Rajko Grlić, Emir Kusturica i Darko Bajić, a posebno mesto biće dodeljeno i dugogodišnjoj glavnoj urednici programa Vesni Danilović.
Rođendan se obeležava pokretanjem prvog međunarodnog Festivala nesnimljenog filma, koji će večeras otvoriti Rajko Grlić, čija je knjiga „Neispričane priče“ i bila inspiracija za pokretanje ove manifestacije, zajedno sa piscem, novinarom i scenaristom Antom Tomićem i glumcima Goranom Bogdanom i Ivanom Roščić.
Takođe, publiku očekuje digitalna arhiva ličnih priča iz bioskopa, filmski maraton, nova postavka u galeriji i sveži vizuelni identitet. A, sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”.
Bonus video: Raša Bukvić i Jovan Jovanović – Kako smo snimili „Čuvare formule“
