0
Švedski kralj Karlo XVI Gustav juče je na svečanosti u Stokholmu dodelio Nobelovu nagradu za književnost norveškom piscu Junu Foseu.
Anders Olson, predsednik Nobelovog odbora za književnost, rekao je da su Foseova dela posvećena teškoćama u pronalasku životnog puta.
– Jun Fose nije težak pisac. On koristi najjednostavnije reči i piše o iskustvima s kojima se svi možemo poistovetiti: rastancima, smrti i ranjivosti ljubavi – rekao je Olson na svečanoj dodeli nagrade.
Fose je prvi norveški dobitnik Nobelove nagrade za književnost od spisateljice Sigrid Undset pre 95 godina.
Nakon svog prvog književnog dela „Crveno, crno“ (1983), Fose je objavio nekoliko romana, zbirki poezije i eseja, te dečjih knjiga.
Nobelova nagrada se dodeljuje uz iznos od 11 miliona švedskih kruna ili oko milion američkih dolara.
– Kao što se nisam obazirao na loše kritike, nisam dozvolio ni da uspeh utiče na mene. Držao bih se samo pisanja. I evo sad, nakon što sam dobio Nobelovu nagradu za književnost, nastaviću da se držim svog pisanja – kazao je u Stokholmu Jun Fose, uoči dodele.
Švedski kralj Karlo XVI Gustav juče je na svečanosti u Stokholmu dodelio Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, medicinu i ekonomiju i književnost.
Nobelovu nagradu za fiziku dobili su Pjer Agostini sa Univerziteta Ohajo Stejt u SAD, Ferenc Kraus sa Plank Instituta za Kvantnu optiku i Univerziteta Ludvig Maksimilijan iz Minhena u Nemačkoj i An L’Uilije sa univerziteta Lund u Švedskoj za rad na istraživanju elektrona.
Nobelovu nagradu za hemiju dobili su dvojica američkih naučnika Mungi G. Bavenda i Luis Brus, kao i ruski naučnik Aleksej I. Jekimov za otkriće i razvoj kvantnih tačaka koje se koriste u modernim LED televizorima.
Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu za 2023. godinu dodeljena je naučnicima koji su razvili tehnologiju koja je dovela do mRNK vakcine protiv kovida-19 Katalin Kariko i Dru Vajsman, dok je Nobelovu nagradu za ekonomiju dobila Amerikanka Klaudija Goldin za istraživanje uloge žena na tržištu rada.
Deca iranske aktivistkinje za ljudska prava Narges Mohamadi koja se nalazi u zatvoru u Iranu primila su u njeno ime Nobelovu nagradu za mir na svečanosti u Oslu.
– Narod Irana će prevazići autoritarizam nametnut od vlade koja je izgubila legitimitet i podršku javnosti – poručila je Mohamadi u govoru koji su na dodeli nagrade pročitala njena deca.
Mohamadi je dobila nagradu zbog svoje nenasilne borbe za prava žena i promovisanja jednakosti i ljudskih prava, uprkos teokratiskim liderima Irana. Aktivistkinja služi zatvorsku kaznu zbog više optužbi, uključujući i navodno širenje propagande protiv Islamske republike.
U Oslu je simbolično predstavljena kroz portret i praznu stolicu, koja služi kao podsetnik da je Mohamadi jedna od malobrojnih dobitnika nagrade koji nisu mogli da prisustvuju ceremoniji dodele.
Bonus video: Proglašenje dobitnika Nobela za književnost
