0
BINA je godišnja manifestacija i koncept pripremamo još u vremenu prethodne godine oslanjajući se na aktuelna zbivanja, istraživanja koja možemo da prikažemo publici, i naravno u odnosu na važna pitanja i teme koje nas okružuju, kaže Jelena Ivanović Vojvodić, članica organizacionog tima Beogradske internacionalne nedelje arhitekture.
Razgovarao: Nikola Marković
Ovogodišnje, 19. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024 otvoreno je juče i trajaće do 29. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. Ove godine centralna tema je “Odjeci modernizma” koja se bavi pitanjima odnosa savremene arhitekture i modernizma, sa akcentom na poznate objekte kao što su Sava Centar, zgrada BIGZ-a, Hotel Jugoslavija, Beogradski Sajam… O ovim temama i svemu što nas čega na 19. BINI, razgovaramo sa članicom organizacionog tima, Jelenom Ivanović Vojvodić.
Kako ste se opredelili za ovogodišnji koncept BINE?
– BINA je godišnja manifestacija i koncept pripremamo još u vremenu prethodne godine oslanjajući se na aktuelna zbivanja, istraživanja koja možemo da prikažemo publici, i naravno u odnosu na važna pitanja i teme koje nas okružuju. Tako da smo koncept Odjeci modernizma osmislile prema izuzetnim događajima koji su se u paralelnim tokovima dešavali u poslednjih godinu dana, a to su pitanja odnosa savremene arhitekture i modernizma, razmene veština projektovanja iz oblasti urbanizma, arhitekture, dizajna na primerima završenih rekonstrukcija modernističkih objekata (Sava centar, BIGZ, Vila Prendić). Na BINA ćemo uspostaviti vezu i sa arhitektom i profesorom modernističkog perioda Milanom Zlokovićem (1898-1965), koji je, uz Nikolu Dobrovića, jedan od naših najznačajnijih arhitekata modernog pokreta, u saradnji sa Fondacijom Zloković. Aktuelnost te teme potvrđuju i ostali objekti modernog pokreta koji su važni za očuvanje savremenih izgleda gradova u Srbiji, i smatramo da je taj deo istorije arhitekture stvorio poseban identitet naših gradova koji želimo da sačuvamo.
Svedoci smo činjenice da je Vila Prendić dugo bila u lošem stanju i da je tek nedavno započet proces rehabilitacije ovog objekta. Kako ocenjujete stanje zaštite sa jedne strane gradskih vila ovog tipa, a sa druge modernističke arhitekture u celini?
– Stanje zaštite objekata je stanje duha naroda ka očuvanju i negovanju svoje kulturne baštine. Upravo zato na BINI svake godine edukujemo sve zainteresovane i objašnjavamo šta je najvažnije u arhitekturi određenog perioda i koji su to objekti koji gradove čine posebnim. Upravo činjenica da mi posedujemo nasleđe (koje, na primer, pokreću turističke organizacije širom sveta ka promociji određenih perioda istorije gradova), sa druge strane imamo činjenice da mi nismo dovoljno u našoj sredini uspeli da do kraja promovišemo taj period modernog pokreta, na osnovu kojeg smo dobili internacionalne pohvale i posebno mesto u Moma muzeju modernih umetnosti u Njujorku. Izuzetno je važno edukovati sve ljude koji se ne bave arhitekturom jer je to jedini put ka razvoju shvatanja značaja arhitekture i njenih moći da menja prostore i vrši uticaj na razvoj i prosperitet čovečanstva.
Gost ovogodišnjeg izdanja BINE biće Wess de Jonge – koji su to njegovi dragoceni uvidi i ekspertize koje će biti u fokusu programa u kojima učestvuje?
– Naš gost Wess de Jonge dolazi na incijativu Docomomo Srbije, a povom BINA teme u fokusu. On je holandski arhitekta, istoričar arhitekture i profesor nasleđa i dizajna na Odseku za arhitektonsko inženjerstvo i tehnologiju TU Delft. On je osnivač Docomomo International i ekspert za restauraciju i ponovnu upotrebu objekata modernog pokreta iz 20. veka. Autor je mnogih izuzetno značajnih rekonstrukcija kao što su Geri Ritvild´s Bijenale Paviljon u Veneciji, 1938 Olimpijski stadion u Helsinkiju, Fabrike Van Nele u Roterdamu i dr. Radi i kao samostalni arhitekta u arhitektonskom studiju Vessel de Jonge Architects gde je uključen u aktuelne projekte kao direktor i partner. On će na predavanju 6. juna govoriti o svojim iskustvima u projektovanju specifičnih objekata modernizma a na diskusiji koja će biti sledećeg dana daće komentare i sugestije povodom aktuelnih teme zaštite objekata modernog pokreta u Beogradu (Generalštab, Beogradski sajam, Hotel Jugoslavija). Očekujemo da ćemo dobiti najbolja znanja i sugestije od najvažnije osobe koja se bavi tom temom u svetu i počastvovani smo njegovim učešćem.
Šta je ove godine u fokusu Seminara “Arhitekti / projektanti / praktičari” i kako ste zadovoljni razvojem ovog programa na BINI?
– U okviru programa Seminara fokus je na realizaciji kompleksa Sava Centra i naporima arhitekte Ivane Lekić i njenog tima i kompanije Delta realestate da krunišu rad autora Stojana Maksimovića (1934-2024) u današnjem-savremenom kontekstu i produže mu vek trajanja u budućnosti. Na Seminaru će biti organizovana šetnja kroz objekat i predavanje kojim ćemo se upoznati sa savremenim materijalima i detaljima koji su obuhvaćeni rekonstrukcijom ovog kompleksnog objekta, kongresnog centra. Sve kompanije i biroi koje će predstaviti svoje programe i aktuelne proizvode su mnogo radili na unapređenju svih komponenti rada estetskih, inovativnih i ekspertskih rešenja, bez kojih nema kvalitetne arhitekture.
Stojan Maksimović je bio izuzetan stvaralac, arhitekta i čovek koji je unapredio grad Beograd i posebno Novi Beograd svojim delima i želimo da kroz program Seminara edukujemo sve o njegovom radu, kao i da stvorimo mogućnost sagledavanja fantastičnih prostora kompleksa Sava centra i njegove rekonstrukcije koja je u toku iz ekspertskog ugla profesije.
Ove godine sarađujete sa EUNIC-om na programu “Urban oasis” – koje su ključne tačke ove saradnje i samog programa u kontekstu BINE?
– EUNIC je organizacija sa kojom sarađujemo godinama i imamo izuzetno zanimljiv program pod nazivom Beogradske urbane oaze: Održiva transformacija zapostavljenih prostora kroz intervenciju. To su teme kojima smo se bavili na EU projektima i na prethodnim manifestacijama (Cerak Vinogradi, Gradovi deljenja-Multifunkcionalni podijum na Ledinama, inicijative u Bloku 45 i Bloku 37 i sl.) odnosno gradski prostori koji su okruženi decom, korisnicima grada i zajednicama, pa je u okviru tih iskustava participativnog projektovanja došlo do ideje da tu temu proširimo i na mnoge druge lokacije, kako bismo pomogli stvaranju boljih veza sa prostorima grada ka očuvanju ekoloških, održivih i umetničkih inicijativa. Ključni aspekti su razmena iskustava i saradnja na projektima kojima se povezujemo sa internacionalnim iskustvima. Posebnu ulogu kreatora imaju studenti Arhitektonskog i Šumarskog fakulteta koji će kroz radionice, predavanja i rad sa korisnicima i građanima, raditi na stvaranju ideja i procesom projektovanja proširiti svoja iskustva. U BINA programu ćemo predstaviti rezultate projektovanja i stečena znanja svih Urbanih oaza i imati prilike da čujemo kritički osvrt kroz evaluaciju rešenja. Najbolje rezultate projekata ćemo, nakon BINA, i realizovati kroz prostorne intervencije.
Koje šetnje i izlete biste izdvojili iz ovogodišnjeg programa?
– Posebno me zanima šetnja Beogradski Sajam, obilazak područja Hotela Jugoslavija kao i izlet u Novi Sad. Prve dve su deo našeg najznačajnijeg modernističkog nasleđa i predmet budućih rekonstrukcija, a izlet u Novi Sad je deo programa aktuelne savremene arhitekture i obeležen je radom arhitekte Lazara Kuzmanova, našeg kolege, dobitnika prestižnih nagrada i priznanja. Pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže i u ostalim programima i aktivnostima festivala 19. BINA 2024. kako bi unapredili arhitekturu – našu zajedničku budućnost!
Bonus video: Mojović: Zašto slika „Odmor bašibozuka“ nije smeštena u muzej Paje Jovanovića