0
Ruske vlasti stavile su popularnog pisca detektivskih romana i disidenta Grigorija Čartišvilija, poznatog u svetu literature pod pseudonimom Boris Akunjin, u registar "ekstremista i terorista".
Čim je juče ruska služba Rosfin monitoring uvrstila rusko-gruzijskog pisca u svoj prokaženi registar, državni mediji su izvestili da je protiv Akunjina pokrenut i krivični postupak za „diskreditaciju vojske“, odnosno za „opravdavanje terorizma i širenje lažnih vesti o ruskoj vojsci“.
Diskreditacija ruske vojske je krivično delo po zakonu, koji je usvojen nakon što je Rusija poslala trupe u Ukrajinu februara prošle godine. Zakon se, kako podseća agencija AP, redovno primenjuje protiv kritičara Kremlja.
Piščevo uvrštavanje u registar usledilo je nakon što je jedan od vodećih ruskih izdavača AST prošle nedelje objavio da obustavlja štampanje i prodaju knjiga Borisa Akunjina, ali i još jednog popularnog autora Dmitrija Bikova. I ruska pozorišta su uklonila piščevo ime s plakata za teatarske komade po njegovim delima. A obojica su više puta kritikovali „specijalnu operaciju“ ruske vojske u Ukrajini.
Rusija je tako stavila na listu nepoželjnih jednog od svojih najpopularnijih pisaca. Akunjin je od početka 21. veka dva puta proglašavan najpopularnijim piscem u Rusiji. Naime, u prvoj deceniji 21. veka Akunjin je u Rusiji bio čitaniji od Paula Koelja i Džoane Rouling, ili Dena Brauna i Harukija Murakamija.
Među prvih deset najčitanijih romana u Rusiji bila su čak tri dela Akunjina. Primera radi Akunjinova knjiga „Ceo svet je pozorište“ bila je najprodavanija 2010, dok je i godinu dana ranije bio na vrhu liste zahvaljujući delu „Soko i lastavica“.
Književnik i prevodilac završio je studije japanskog na Institutu za zemlje Azije i Afrike Moskovskog državnog univeziteta. Preveo je dela Jukia Mišime, Kendžija Marujamija, Jasušija Inoue…
Pseudonim, pod kojim je znan svima, na japanskom znači „loš momak“, a opet asociraju i na Bakunjina, poznatog revolucionara, filozofa i anarhistu iz 19. veka.
Objašnjavajući zašto je krio svoj identitet 67-godišnji pisac, koji živi u Londonu, kazao je jednom prilikom:
– U svetu kome pripadam pisanje detektivskih romana je bilo nezamislivo. Čak i sad neki od mojih starih poznanika me gledaju kao nekog raščinjenog sveštenika.
Čuven je po serijalu detektivskih romana u kojima hronološkim redosledom opisuje život i karijeru plemića i detektiva Erasta Fandorina koji, pored brojnih vrlina, nikada ne gubi opkladu i uvek dobija u hazardskim igrama. Kad ga je „stvorio“ kritičari su Fandorina poredili sa Džejmsom Bondom, Šerlokom Holmsom, Andrejem Bolkonskim…
U tom ciklusu nizali su se kriminalistički romani različitih žanrova: „Azazel“, „Turski gambit“, „Levijatan“, „Ahilejeva smrt“, „Žandar pik“, „Dekorater“, „Državni savetnik“, „Krunisanje“, „Ljubavnik smrti“, „Ljubavnica smrti“, „Dijamantske kočije“…
„U spomen na devetnaesto stoleće, kada je književnost bila velika, vera u napredak beskrajna, a zločini vršeni i otkrivani otmeno i sa stilom“, beleška je koja se može naći na koricama svake od tih knjiga, a jednom je priznao da je krimi romane počeo da piše kako bi zabavio svoju suprugu:
– Bili smo u metrou, ona je čitala detektivski roman, a ja sam primetio da je knjiga umotana u korice tako da ljudi ne mogu da vide šta čita. Želela je da misle da čita nešto intelektualno. Tada mi je palo na pamet da neko mora da napiše detektivski roman koji se dame poput moje žene neće stideti da javno čitaju.
Osim tog najtiražnijeg ciklusa o avanturama Fandorina, koji su prevođeni i kod nas, Akunjin je pisao i romane o monahinji, detektivu amateru – „Pelagija i beli buldog“, „Pelagija i crni monah“ ili „Pelagija i crveni petao“.
Laureat je brojnih nagrada, a njegova dela prevedena su na tridesetak jezika. Po njegovom romanu „Državni savetnik“ čuveni ruski reditelj Nikita Mihalov snimio je film, a rađeno je po njegovom istoimenom romanu i hvaljeno ostvarenje „Turski gambit“.
Boris Akunjin, koji je važio za kritičara Vladimira Putina i pre agresije na Ukrajinu, odmah je reagovao na najnoviji potez ruskih vlasti, prokomentarisavši:
– Naizgled nebitan događaj – zabrana knjiga i proglašavanje nekog pisca teroristom, zapravo je važna prekretnica. Knjige u Rusiji nisu bile zabranjivane još od sovjetskih vremena. Pisci nisu bili optuživani još od Velike čistke (Staljinov progon nepodobnih i čistke u drugoj polovini tridesetih godina, prim.aut.). Ovo zato nije loš san, ovo se stvarno dešava Rusiji.
Bonus video: Kristijan Amanpur o ruskoj agresiji na Ukrajinu
