Međunarodni dan knjige za decu, koji se od 1967. godine obeležava svakog 2. aprila na rođendan slavnog pisca bajki Hansa Kristijana Andersena, ove godine uz slogan “Glad za rečima” i pisci i najmlađi čitaoci dočekuju u izolaciji, a biblioteke i knjižare zatvorenih vrata.
Knjige se često smatraju najboljim društvom, za kojim se poseže u usamljenosti, pa i voljeni dečiji pisac Ljubivoje Ršumović savetuje najmlađe da čitaju.
“Sada, kada smo u nekoj vrsti usamljenosti, poručujem svojim drugarima i drugarkama da svoje usamljenosti pretvorimo u dvosamljenosti. Malo sam izmislio taj izraz – da zajedno provodimo ovo vreme. Zadovoljilo bi me i zabavilo da čitaju moje priče iz knjige ‘Sunčanje na mesečini’ i da na taj način budemo dvosamljeni”, rekao je Ršumović za Nova.rs.
Primećuje da imamo stvaralaštvo za decu koje je na evropskom nivou, počev od Branka Ćopića i Desanke Maksimović, preko Duška Radovića, do Uroša Petrovića, Jasminke Petrović i Moše Odalovića.
I dok sam radi na starozavetnoj drami o tragičnoj ljubavnoj priči po porudžbini svoje snaje Ane Tomović, namlađima preporučuje da ovih dana druguju sa stonogom Elvirom Mirjane Bulatović, koja traži pedikira, ili otkriju zagonetne priče Uroša Petrovića.
Književnica Jasminka Petrović je u vremenu epidemije i izolacije pronašla način da dođe do svojih mladih čitalaca i ulepša im ove dane uverena da je spas u znanju, mašti i humoru te na “Jutjubu” objavljuje emisije “Čitanjac, igranjac”.
“Kada je krenula zabrana kretanja, pitala sam svoju sestru Bojanu, koja je vizuelna umetnica i koja radi programe sa decom, da li hoće da se upustimo u ovo. Prihvatila je iz prve, pridružili su se njeni i moji ukućani. Od druge epizode su se priključili razni prijatelji koji su pitali kako mogu da doprinesu i da se igraju sa nama, najpre porodica Radovanović iz Pančeva, pa porodica Ferari iz Milana”, ispričala je Petrović za portal Nova.rs.
Svakoga dana gledaoce očekuje nova priča, koju čita autorka uz specijalne goste koji deci postavljaju zabavne zadatke različitog sadržaja, kako bi aktivirali svoju maštu, uključili svoje roditelje i porodicu na putu interesantnih otkrića, koji će, kako ističe Petrović, zadovoljiti dečiju prirodnu radoznalost, spojiti generacije i aktivirati tako važne porodične razgovore i druženje.
“Sada smo okačili 12. epizodu. Tu nam je porodica Klobučar, mama Ana i tata Boris, koji rade u Centru za promociju nauke, i njihova deca Olivera i Iskra, pa imamo priču o zvezdama. Naša ideja je bila da spojimo književnost i nauku, pa čitamo knjigu ‘Hoću kući’ o dečaku koji odlazi na drugu planetu da traži bolje roditelje jer se naljutio na svoje. Kombinovali smo priču, maštu i nauku da deci pokažemo kako ovih dana mogu kroz svoj prozor, sa terase ili iz dvorišta da posmatraju zvezde”, objasnila je Petrović.
Priznaje da su se razigrali, pa svi pevaju, glume, fotografišu se i pozitivni komentari stiži čak i od starijih ljudi koji nemaju decu, ali uživaju u serijalu i čak im šalju različite radove.
“To nam pokazuje da se protiv svega ovoga treba boriti kreativnišću i znanjem. Nismo svesni koliko ima humora u ovoj situaciji i to je put i način da iz nje izađemo – humor, znanje, mašta i kreativnost i najvažnije je kada učestvuje cela porodica”, istakla je Petrović.
Uz čitanje knjige “Nadežda Petrović – od proleća do zime“ ukućani su dobili zadatak da urade autopotrtete i organizuju izložbu, a u gostima je bila Jovana Nikolić, istoričarka umetnosti.
Knjiga „Riba ribi grize rep“ bila je povod za uvežbavanje brzalica i ukrašavanje sobnih patofni, a “Mame“ za pravljenje papirnog vrta i sadnju biljaka, dok je iz priče „Neću da se šišam“ (knjiga „Kaži teti Dobar dan“) proizašao zadatak za pravljenje frizerskog salona.
“Nekada stanem ispred svoje police sa knjigama i biram koju ću danas da čitam, a nekada na osnovu materijala koji dobijemo, odlučim koju knjigu bih mogla da čitam. Imali smo goste iz Milana, Parme. U sledećoj epizodi gost će nam biti ilusutrator iz Makedonije Vane Kosturanov, a tema moda. Ispričaću i kako mi je mama šila zvoncare koje nisam htela da nosim”, rekla je Petrović.
Povodom Međunarodnog dana knjige za decu slovenački pisac Peter Svetina u svojoj poruci “Glad za rečima” kaže: “Reči u poeziji i u pričama su hrana. Nisu hrana za telo, nisu hrana koja može da vam napuni stomak, ali su hrana za duh i hrana za dušu”.
“Kad je neko gladan ili žedan, želudac mu se steže i usta postaju suva. Oni traže nešto za jelo, parče hleba, posudu sa pirinčem ili kukuruzom, ribu ili bananu. Kako glad raste, čovek postaje slep za sve osim za hranu koja bi ga mogla zadovoljiti. Glad za rečima se manifestuje drugačije: kao sumornost, nesvesnost, bahatost. Ljudi koji pate od ove vrste gladi ne shvataju da im duša drhti od hladnoće i da deo njihovog sveta beži od njih, a da toga nisu ni svesni”, istakao je Svetina u poruci koju je objavio Međunarodni odbor za knjige za mlade (IBBY-The International Board on Books for Young People).
Pratite nas i na društvenim mrežama: