Ja sam dobar ekonomista i mogu da živim od poezije: Radmila Petrović najavljuje jedinstveni spektakl

- Jedan od ciljeva projekta „Pesnici današnjice – glasovi sutrašnjice“ jeste i ta performativnost poezije, kako bi se poezija dodatno približila publici. Kako živimo u društvu spektakla, eto i mi pesnici pravimo korak napred i kroz ovaj projekat radimo performativno čitanje. Želimo da unapredimo i svoj nastup i pokazaćemo kako poezija može na drugačiji način da se predstavi a ne na klasičan način kada je pesnik čita iz svoje sveske ili zbirke – objašnjava za nova.rs Radmila Petrović.

Kako će izgledati njen nastup, ne želi da otkriva, ali obećava da će biti iznenađenje za publiku.-  Od 18 do 20 časova radimo ture na pola sata, i svaka grupa posetilaca će imati svog vodiča koji će da im kaže nešto o ovom projektu a potom će ih voditi od pesnika do pesnika koji će izvesti performans kada će svoju poeziju predstaviti na maternjem jeziku. Zanimljivo je da se čuje kako pesme zvuče na finskom ili poljskom jeziku, a biće i prevodi na sprskom.Pesnički performans dešava se kao kruna međunarodnog susreta pesnika i umetničkih timova iz zemalja uključenih u inovativni projekat „Pesnici današnjice, glasovi sutrašnjice“ koji okuplja organizacije iz Slovenije (Pionirski dom), Poljske (ARTeria), Mađarske (Pro Progressione), Finske (Asocijacija finskih centara kulture za decu) i Srbije (Hartefakt), a ima za cilj približavanje savremene poezije mladima i lokalnoj zajednici kroz niz višegodišnjih aktivnosti.Svaka od partnerskih organizacija projekat sprovodi uz pomoć umetničkog, pesničkog i nastavničkog tima, koji nizom aktivnosti i zajedničkim radom nastoje da razviju nove metode i kreativne pristupe u prezentovanju poezije mladim generacijama. U našem umetničkom timu su pored Radmile Petrović kao glavne pesnikinje, i pozorišni reditelj Andrej Nosov, kompozitor Draško Adžić i glumica Vanja Ejdus. Oni su izabrali 10 mladih pesnika, 20 profesora srednjih škola iz Srbije s kojima rade na osmišljavanju kreativnih metoda prezentovanja poezije đacima, a sve u cilju pripreme za posetu mladih pesnika srednjim školama početkom 2024. godine u okviru manifestacije "Dani poezije".- To je krajnji cilj, da se savremeni pesnici dovedu u srednje škole, da đaci vide da su oni živi ljudi. Mladima treba jedna malo drugačija literatura koja neće toliko favorizovati neku naciju, nego probleme u vremenu u kojem žive – istakla je Petrović.

Na pitanje kako se dogodilo da ona zavoli poeziju, odgovara:- Nisam volela uopšte da čitam ni u osnovnoj ni u srednjoj školi, jer nisam videla svoje probleme u toj čitanci. Sve je bio svet muškaraca i staraca i iščitavala sam mizoginiju iz tih dela. Naročito romana koje smo imali za lektiru i jednostavno sam imala odbojnost prema književnosti. Tek kasnije, po preseljenju u Beograd, kada sam čula pesme savremenih pesnikinja i čitala neka drugačija dela koja ne pišu muškarci i stariji, zavolela sam poeziju. A glavni motiv za to je bio svet ženski koji nema baš gde da se čita na ovim prostorima. I mislim da je to razlog zašto je moja poezija postala toliko vidljiva, jer je publika željna jedne ženske pozicije i da neko progovori o tome kako je biti devojčica u Srbiji.Poezija je, podseća Petrović, najstarija književna vrsta i smatra se vrhuncem umetnosti, ali pesnici nemaju od čega da žive ne samo u Srbiji, nego i u mnogim drugim zemljama.- Negde za to krivim i školski sistem kod nas, jer i danas kada mladi izađu iz škole hvale se kako ne čitaju poeziju. I sada kada me neko pita čime se bavim i kažem da sam pesnikinja, ljudi kažu - "aha, ne čitam poeziju". Mislim da je to zato što je poezija govorila o problemima koji nisu naši, i zato mladima treba malo drugačija literatura koja neće toliko favorizovati neku naciju nego probleme ljudi u vremenu u kojem žive. A kod nas, najmlađe delo koje je ušlo u čitanke je iz 1984, kada nije postojao ni internet, i logično je da su problemi sa kojima se mladi danas susreću drugačiji.

Na naš komentar da je ona, iako je diplomirana na Ekonomskom faklutetu, ipak jedna od retkih pesnikinja koja srećom može da živi od svoje poezije, Radmila se nasmejala i prokomentarisala:- Mogu, jer sam dobar ekonomista. Iskoristila sam svoje znanje gde su moje šanse. A one, nažalost, nisu bile u ovoj zemlji, nego u nekim rezidencijama u inostranstvu i stipendijama koje dodeljuju a kod nas ih nema. U svim evropskim zemljama je normalano da svojim piscima i pesnicima koji apliciraju sa projektom dodele određena sredstva i oni mogu mirno da rade na svom delu. I te zemlje posle mogu da se hvale koji romani i pisci su njihovi, a mi takvu promociju nemamo. A jednu zemlju obeležava kultura i njeni umetnici.Projekat Poets of Today – Voices of Tomorrow je podržala Evropska Unija kroz program Kreativna Evropa.Bonus video: "Snaga uma" - Radmila Petrović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastsnagaumaradmilapetrovic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3800647"]