4
U Ljubljani su bili Pankrti, u Zagrebu Prljavo kazalište, u Rijeci Paraf i Termiti, u Novom Sadu Pekinška patka, a u Beogradu?
I posle mnogo godina od pojave tog muzičkog i potkulturnog pokreta, u svetu je i danas popularan i cool pojam pank, kao simbol pobune, autentičnosti i tvrdog stava. Mnogi se i u Beogradu često “kače” za pank, vole da se pohvale da su nekad bili pankeri, ili da je ono što sada rade “čist” pank. Što kaže u jednom svom tvitu scenarista i nekadašnja legenda Radija B92, Srđa Anđelić (Mjehur Ubica): “Nema ko nije bivši panker”.
Međutim, glavni grad Jugoslavije, kada je pank bio najaktuelniji, krajem 70-ih i u prvoj polovini 80-ih, u vreme slavnih Sex Pistolsa, Ramonesa, Clasha, Damned, UK Subs, Exploited ili Cockney Rejects, jednostavno nije imao značajniju pank grupu.
U Ljubljani su bili Pankrti, u Zagrebu Prljavo kazalište (doduše samo u periodu prvog albuma), u Rijeci Paraf i Termiti, u Novom Sadu Pekinška patka, a u Beogradu su bili popularni bendovi novog talasa (Orgazam, Idoli, Šarlo), koji su jedini iz tog alternativnog okruženja uspevali da dođu do ploče. Pankeri koje su reprezentovali klinci iz bendova Urbana gerila, Radost Evrope, Krvna zrnca, Radnička kontrola, TV Moroni, Defektno efektni, Solunski front i sličnih grupa, nisu dobili priliku da objave album. Dobro, snimljena je u studiju Enca Lesića kompilacija “Artistička radna akcija” (ARA) sa gomilom tada mladih beogradskih bendova pank ili novotalasnog usmerenja, ali ta ploča ipak nije bila na nivou „Paket aranžmana“.
Kada se podvuče crta, i kada se osvrnemo na to vreme, bez obzira na potencijale i scenu koja je postojala, iz beogradskih podruma i koncertnih rupa nije izašla nijedna prava pank grupa koja je ostavila značajniji trag, osim po interesantnom imenu ili po tome što su u njima svirali danas važni beogradski likovi.
Kada se pominje taj prvi talas beogradske pank scene koja je paralelno funkcionisala sa bendovima „Paket aranžmana“, samo što je bila dosta mlađa i neusviranija, možda je Urbana gerila ostala kao najprepoznatljivija grupa iz tog perioda.
– Preko panka pa čak i preko novog talasa mogu se definisati mnoge stvari u nekadašnjoj Jugoslaviji i to bez ikakve mistifikacije. Pank se desio najpre u Sloveniji pa u Hrvatskoj. Pankrti su svirali u Ljubljani samo neki mesec posle Sex Pistolsa – objašnjava za Nova.rs Branko Rosić, pisac i novinar “Nedeljnika”, i uz Vladimira Arsenijevića, jedan od osnivača Urbane gerile.
Onda je došlo i Prljavo kazalište, dodaje Rosić, a pre njih Paraf iz Rijeke.
– Tako je pank došao najpre u Sloveniju baš kao što su se i prvi višestranački izbori desili u Sloveniji, baš kao i prvi gej festival još 1984 u Ljubljani. Možda je budalasto a onda i vidiš ko je prvi želeo i ušao u EU. To se pokazalo na kraju sa EU, a prvo sa pankom, iako bi me mnogi zbog toga ispljuvali. Beograd dugo to nije prihvatao, iako je Sloba Konjović puštao na Studiju B pank od samog početka, baš kao što je o njemu pisao Pera Luković. Ali pravih pank bendova do 1980. nije bilo.
On kaže da je koncert u Pinkiju, kada su nastupili engleski bend Ruts i Paraf kao predgrupa, promenio Beograd.
– Posle tog koncerta ošišali su se i Koja, i Milan i Gile. Mi, Urbana gerila, jesmo bili pravi beogradski pank bend, ali smo se pojavili 1980, što je razumljivo jer smo mi te godine bili deca, imali smo 15 godina, a svirali smo na istom koncertima sa Šarlom, Idolima, Orgazmom. Ali je velika razlika kada imaš 15 a oni 20 godina. S 15 godina ti moraš u 23h da se vratiš kući a imaš kožnjak, crvenu kosu, ali si dete pod roditeljima. A ekipa oko Paket aranžmana ide već u inostranstvo i na turneje. Ipak, Urbana gerila je stigla u najvažnije engleske pank fanzine gde su izašle odlične kritike našeg live nastupa u SKC-u. Beograd je preskočio pank u tom prvom naletu i ušao odmah u novi talas. Zapravo, sedamdesete su bile mrtve za rokenrol u Beogradu – objašnjava nam Rosa kako je sve to izgledalo u samim počecima.
Njegov kolega iz Urbane gerile, slikar Uroš Đurić, kaže za Nova.rs da veće pank bendove nisu imali ni drugi važni gradovi u Evropi.
– Nisu ih imali ni Pariz, ni Berlin, ni Madrid, ni Amsterdam, ni Rim, ni Atina… Valjda je očigledno zašto. U Ljubljani i Rijeci to su tri benda. sve ukupno 15 ljudi. Za sadašnju i moju generaciju percepcija onoga što je pank nije ista, meni sve to što vidiš kao pank nikad nije ni bio pank već pomodni šablon. Više mi je pank Šarlo akrobata nego Goblini, Ritam nereda ili Direktori. To mi je sve konfekcija. Ali vidi, sve su to kod nas bila školovana deca srednje klase, to više liči na njujorški bekgraund – “trtemrte”. Kompleksna je to priča, okolnosti određuju i društvene tokove. Svuda u svetu je to scena od svega 50-100 ljudi, i u “Njuci” i u Londonu i u BG-u. To mi je bilo zapanjujuće saznanje kad sam omatorio. Ali se ta ideja proširila kao plamen i pokrenula razne stvari – zaključuje Uroš.
Novinar i rok kritičar Petar Janjatović, kaže nam kratko, da “nije siguran da ima razuman odgovor” zašto u Beogradu nije bilo značajne pank grupe.
– Pank, onaj izvorni, je nekako zaobišao Beograd. Rekao bih da je najizrazitiji predstavnik bio rani Električni orgazam. Beograd je mnogo spremnije uskočio u novi talas. Ono što je, recimo zabeleženo na ploči „Artistička Radna Akcija“ 1981. godine je trebalo da se desi bar tri godine ranije.
Nekadašnji muzički urednik Radija B92, Toma Grujić, opet smatra da sve zavisi kako ko doživljava pank, “da li kao muzički stil, ili kao pristup muzici”.
– Prvi album Orgazma je pank. Šarlov jedini album takođe. Disciplina kičme, prvi album, ako je išta – pank je. Nije ni moglo biti „velikog“ pank benda, u stilskom smislu, jer to i nije muzika koja pravi velike bendove, pogotovo u to vreme, u Jugoslaviji. Takođe, ni bendovi iz Ljubljane, Rijeke, Zagreba (koji „pravi“ pank bend iz Zg, uostalom?) nikad nisu bili veliki u smislu popularnosti. Ako rano Prljavo kazalište računamo u pank, oni su valjda jedini jugoslovenski bend koji je postao baš, baš veliki, a da je imao pank korene. Orgazam je u jednom kratkom trenutku bio blizu. Ali tada već odavno niko od njih nije svirao pank. Najpopularniji pank bend u ćiriličnom delu Jugoslavije bila je Pekinška patka, jer je zbog svoje „shock value“ bila interesantna svim medijima, od TV emisija „iz kulture“, preko porodičnih kolažnih maratona (Nedeljno popodne), do polu-tabloidne nedeljne štampe (TV Novosti, TV revija) – secira nam precizno Grujić muzičku scenu tog vremena.
Multimedijalni umetnik Petar Ilić Ćirilo je glumio čuvenog mladog pankera u filmu “Nešto između”, ali je i sam jedno vreme bio panker, vrlo blizak ekipi oko Urbane gerile, jer je posle i pevao u njihovoj kasnijoj inkarnaciji Berliner Strasse.
– U samom svom biću pank je imao samouništenje, a ne razvijanje – smatra Ćirilo i dodaje:
– U principu gledano ni cela zemlja nije imala veliki pank bend sem Prljavog kazališta. Štulić je narodna muzika, a Pankrti i Paraf su ipak bili manji bendovi. Tako da i kod nas je bilo tako, sem Idola koji su u stvari mainstream “nju vejv”. Prvi singl im je producirao Bregović. Šarlo se brzo raspao, a Orgazam dostigao slavu kroz neku drugu muziku.
Aleksandar Rogić Roga, frontmen beogradskog popularnog pank benda Šaht, koji se probio početkom 90-ih, vrlo je oštar kada se osvrće na vreme beogradskog novog talasa i prve pankere.
– Mislim da je glavni razlog zašto Beograd nije imao nijedan veliki bend u prvom pank talasu taj što je tadašnja prestonica SFRJ obilovala urbanim folirantima bez stava. Muka mi je kada današnje poznate face pričaju kako su tada bili pankeri. To su bili najobičniji pozeri, jer da su bili pankeri, bili bi to i danas. Ostali razlozi su manje bitni i ne stoji priča da su u tadašnjoj zajedničkoj drzavi bili favorizovani bendovi iz Ljubljane, Rijeke, Zagreba i Novog Sada. Istina je da je beogradski “nju vejv” bio zanimljiviji medijima i državnoj bezbednosti i da je kao takav popularizovan do te mere da i dan-danas budale brkaju ta dva muzička pravca – tvrdi Roga.
Zanimljivo je da su mnogi od tih dečaka iz beogradskih pank grupa sa početka 80-ih danas veoma uspešni ljudi u javnom životu, najčešće u svetu kulture i medija, i to je zaista fenomen jer govori koliko je bila kreativna cela tadašnja scena koja se okupljala oko Studentskog kulturnog centra. O tome priča i Branko Rosić.
– Možda se pank u Beogradu kasnije pojavio u odnosu na Ljubljanu, ali beogradski pankeri su ostavili i dalje ostavljaju veći trag. Cane, Vlajsa, Uroš Đurić, Srđan Dragojević, Loka… Pa i ja ne smetam (smeh). Svi mi smo danas aktuelni i u pogonu mnogo više nego prva postave pank bendova nekad severne republike – zaključuje nekadašnji basista Urbane gerile.
Pošto nije bilo značajnijeg pank benda u gradu, druga generacija beogradskih pankera koja je izlazila u grad polovinom i krajem 80-ih, često je, pored nastupa demo-bendova po školama i mesnim zajednicama, posećivala koncerte Partibrejkersa, Tonija Montana ili Discipline kičme. U tim grupama su bili ljudi koji su ili bili bivši pankeri, ili su sa bine prenosili energiju i stav koji su pankerima bili bliski i sa kojima su se identifikovali. Oni su im tada bili zamena za veliki pank bend u gradu.
Bonus video: Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa
