0
Čaša cara Dušana i tanjir patrijarha Arsenija IV neki su od izuzetnih predmeta koji se mogu videti na izložbi "Između trpeze i sofre. Metalne posude od 13. do 19. veka u zbirkama Narodnog muzeja Srbije".
– Izložba u NMS-u je idealna prilika, s obzirom na praznike kada se većina nas okuplja oko svojih trpeza, da se dođe i vidi kako su nekada u prošlosti izgledale gozbe, kakvo je posuđe korišćeno – rekla je kustoskinja Ivana Lemkul.
Autorke izložbe, koja traje do 7. aprila u NMS-u, muzejska savetnica Branka Ivanić, viša kustoskinja Nataša Cerović i Lemkul odabrale su 81 posudu, čaše, tanjire i drugo, koje su sakupljane tokom perioda od 150 godina. Lemkul je istakla da je metalno posuđe u prošlosti bilo stvar prestiža i sredstvo za isticanje statusa i klasne pripadnosti vlasnika, pre svega ono od plemenitih metala, poput srebra.
Prema njenim rečima, veliki broj izloženih posuda je ukrašen i pozlatom i vrlo bogatom dekoracijom, a najstariji primerci datiraju iz početka 13. veka. Izložba sadrži i veliki broj predmeta iz 14. i 15. veka, a osim srebrnih, predstavljene su i posude od obojenih metala, bronze, bakra, olova i mesinga, koje su korišćene svakodnevno kako za posluženje hrane, tako i za njeno čuvanje.
Na izložbi „Između trpeze i sofre“ mogu se videti predmeti gotovo identični onima koji su i danas u upotrebi u pripremi hrane, poput kotlića ili avana, a Lemkul je dodala da se neke posude, poput srebrnih čaša, više u principu ne koriste.
– Od antike je bilo ustaljeno da se za piće, za nazdravljenje, koriste naročito srebrne posude, dosta plitke za naše današnje shvatanje čaša – kaže Lemkul. Dodaje da mi danas, kada kažemo čaša mislimo na staklene, duboke posude, a da su u srednjem veku korišćene plitke srebrne i zlatne čaše kojima se nazdravljalo u svečanim prilikama. Prema njenim rečima, takav je primer srebrne pozlaćene čaše cara Dušana (1308-1355), nađene u crkvi u Drenovi, opština Kavadarci, u Severnoj Makedoniji.
– Na dnu ima predstavu dvoglavog orla, koja je okružena natpisom „U Hristu Bogu blagoverni car Stefan“ i takođe je ukrašena motivima hrastovog lista, koji je karakterističan i za gotičku umetnost – istakla je kustoskinja.
Izložba pokazuje, između ostalog, tanjir sa imenom patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente (1698-1748), predvodnika Druge seobe Srba, srebrnu čašu „smernog Sergija“ iz 17. veka, nekada u riznici manastira Dečani i čašu sa predstavama fantastičnih životinja iz 15. veka iz Banatske Dubice. Lemkul je izdvojila kao zanimljivu i posudu otkrivenu na arheološkom lokalitetu Stobi u Severnoj Makedoniji, koji je čuven kao antičko nalazište, ali je ovde izložena čaša nađena na prostoru severne bazilike i datuje se u 14. vek.
– Vrlo je zanimljiva, naročito što slične primere nalazimo ne samo u drugim muzejima, već i na predstavama u fresko slikarstvu. Kao na primer, na predstavi ‘Tajne večere’ u crkvi Svetog Nikite kod Čučera, gde možemo videti nekolicinu primera koji ponavljaju oblik koji se može videti na čaši – rekla je Lemkul.
Neke posude su, s obzirom na vrednost materijala i na visok nivo zanatske i umetničke obrade, korišćene vekovima, a Lemkul ističe primer čaše otkrivene u selu Donji Branetići kod Rudnika.
– Na osnovu starijeg natpisa znamo da je proizvedena u 16. veku, ali drugi natpis po njenom obodu otkriva ime kasnijeg vlasnika, jeromonaha Serafima Markovića iz manastira Vraćevšnica, koji je na njoj ostavio natpis da je 1848. godine bila u njegovom vlasništvu – rekla je Lemkul.
Bonus video: Izložba peščanih figura Burgas