7
"Danas je nacizam u modi, što znači da moraš da si nasmejan, zdrav, obučen, dok ja jedem parče hleba razdeljeno na četiri dela", reči su glumice Sonje Savić u jednom od poslednjih intervjua. Uvek svoja, drugačija, nesputana, neobična, i isto toliko neshvaćena, Sonja Savić rođena je na današnji dan 1961. godine.
Jugoslovenska publika prvi put ju je ugledala u filmu „Leptirov oblak“, 1977. godine i zauvek se zaljubila.
Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Sonja je diplomirala 1982. godine u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem i drugima. Usledila su legendarna ostvarenja poput „Una“, „Šećerna vodica“, „Čavka“, „Živeti kao sav normalan svet“, „Davitelj protiv davitelja“ i „Balkanski špijun“.
Za glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“ osvaja Zlatnu arenu u Puli, a za „Život je lep“ biva nagrađena na festivalu u Veneciji. Važila je za harizmatičnu, inteligentnu devojku širokih shvatanja, a njena šarmantna pojava i britak um ostavili su veliki trag u jugoslovenskoj kulturi i kinematografiji. Zbog svoje neobične lepote i talenta svrstavana je u najveće glumačke zvezde, ali sebe ona tako nikada nije doživljavala.
U muzičkom spotu Miroslava Ilića, za pesmu „Voleo sam devojku iz grada“, snimljenom 1987. godine, igrala je famoznu “Devojku iz grada”.
Nažalost, u 29. godini Sonja Savić doživljava veliku tragediju. Izgubila je čoveka kojeg je volela, džez muzičara Vlajka Lalića koji je poginuo, a njegov odlazak bila je bol koju nikada nije prežalila.
– Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću se udati i zasnovati porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav, ali otkako je on otišao iz mog života, sebe smatram udovicom – rekla je Sonja u jednom intervjuu.
Tokom tog perioda družila se sa frontmenom grupe „EKV“ Milanom Mladenovićem, kao i ostalim članovima benda. Smatrali su ih za buntovnike grada, a Sonja je više puta naglasila da je neshvaćena, te da je u ovom okruženju osetila razumevanje.
– Nisam bila srećna što se družim s njima. Bila sam srećna što sam pronašla ljude koji su nesrećni kao ja – izjavila je jednom prilikom glumica.
Tokom rata u Jugoslaviji jedan period je provela u Sloveniji i glumu zamenila režijom. Ostvarila je niz uspešnih projekata poput „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Plej“, „Šarlo te gleda“ i „Supernaut – Beograd andergraund“.
– Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem, pojma nemam. Da nije bilo Slovenije, ne bih preživela devedesete, a isto važi i za ovo vreme. Volela bih da dobijem sredstva i napravim samo još jedan savremeni sajber mjuzikhol koji bi prerastao u klabing, ali ovaj grad izgleda da nema afiniteta prema meni. Često čujem da govore kako sam ekscesna ličnost, mada kad radim nikad nisam takva, pitajte koga hoćete – rekla je Sonja.
Tokom devedesetih manje snima zbog gubitka koji nikada nije prebolela, i iz tog perioda najviše ostaje upamćen film „Mi nismo anđeli“.
Veliki povratak usledio je ostvarenjem „Hleb i mleko“ 2001. godine, koje je nagrađeno Zlatnim lavom u Veneciji. Film „Jug-jugoistok“ u kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog Festa „Nebojša Đukelić“. Poslednju ulogu ostvarila je u filmu „Zabranjena ljubav“, koji je prikazan nepunu godinu posle njene smrti, a gledaoci su imali prilike da je gledaju i u sedam epizoda TV serije „Vratiće se rode“. Pred kraj života se posvetila snimanju avangardnih filmova.
Sonja Savić je 23. septembra 2008. godine pronađena mrtva u stanu na Vračaru. Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije, preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supsatnci. Mediji su tada pisali da je pronađena u stanu koji, osim dušeka, nije imao ništa drugo, a da je sahranjena u selu Donja Gorevnica, gde niko od kolega nije došao.
Manifestaciju „Sonjin septembar“ organizuje Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u cilju čuvanja sećanja i afirmacije umetničke zaostavštine Sonje Savić, a održava se ove godine prvi put u bijenalnom izdanju. Manifestacija se održava od 2017. godine i sastoji se od izložbe nagrađenih autora, specijalnih projekcija u Čačku i Beogradu i rezidencijalnog boravka za dobitnike Nagrade „Sonja Savić“.
„Sonja Savić je bila heroina, poznata po nepokolebljivosti, vernosti prema osnovnim umetničkim principima, čak i u onim trenucima kada ispada da to možda i nije tako“, kazao je reditelj Andraš Urban za naš portal kada je ove godine režirao predstavu „Ko igra Sonju Savić“.
– Pričamo o ženi, umetnici, glumici, koja svakom rečenicom izaziva neki bol, šamar, a tragične je sudbine. I danas kada kažete Sonja Savić, to samo po sebi izaziva neki sukob, konflikt, ali i divljenje, jer je reč o osobi koja je natprosečan talenat.
Poslednji intervju neponovoljiva Sonja Savić dala je samo dva meseca pre smrti, u julu 2008. godine, za crnogorske „Vijesti“ i tada rekla:
– Ono čime mogu da se ponesem, ne ponosim, nego ponesem, to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva. Da li to svaki put uspešno dočaram i do koje mere mogu da vladam scenom ne znam. Trudim se da moja reč dovoljno dugo putuje da može publici da zadrži pažnju, jer, i posle toliko godina, ja i dalje brinem o tome šta publika misli – rekla je zaključujući:
– Izgleda da je samoća cena moje slobode.
Bonus video: Najlepše jugoslovenske glumice
