0
Slavna italijanska glumica Izabela Roselini doputovala je u Beograd kako bi sutra uveče u Jugoslovenskom dramskom pozorištu izvela komad "Darvinov osmeh", predstavu koju je, prema njenim rečima, napisala tokom izolacije kako bi pomirila dve stvari koje najviše voli u svom životu - glumu i životinje.
– Do sada su ova dva sveta bila odvojena, ali sam kroz ovo iskustvo konačno spojila svoje srce i glavu, pozorište i nauku – poručila je čuvena umetnica poznata po kultnim ulogama u filmovima poput „Plavi somot“, „Bele noći“, „Rodžer Dodžer“, „Smrt joj lepo stoji“, „Neustrašivi“, „Veliko veče“, „Džoj“…
Nasmejana, prijatna i neposredna rado je razgovarala sa novinarima na konferenciji koja je održana danas popodne u Nacionalnoj fondaciji za igru Aje Jung i tom prilikom izrazila veliko zadovoljstvo što je prvi put u Beogradu.
– Dugo sam radila kao manekenka i glumica, ali s godinama kada je bilo sve manje posla, odlučila sam da se vratim na univerzitet i izučim životnjsko ponašanje, a rezultat mog rada je moja farma. Pored rada sa životnjima, snimila sam i napisala mnoštvo dokumentaraca, monologa, kratkih filmova. I evo, ko bi rekao, da ću u svojim sedamdesetim da se oprobam i u drugim profesijama, poput režisera, pisca, a sada sam osmislila i ovu pozorišnu predstavu koju ću vam predstaviti – rekla je Izabela Roselini.
Predstava je svojevrsna lekcija o evoluciji i glumi, objasnila je dodajući da u duhovitom tonu, pokazuje svoje razumevanje misteriozne prirode životinja i njihovih emocija. Koristeći relativno jednostavna pozorišna sredstva, i svoj prepoznatljivi optimizam, ona scenu pretvara u farmu, postavljajući neka od najvažnijih pitanja očuvanja životinjskih vrsti i planete koju smo mislili da poznajemo…
Roselini je istakla da je važna crta njenih dokumentaraca humorističnost, jer životinje u njoj bude radost i smeh:
– Osmeh je univerzalna stvar. Ako se osmehnete u bilo kojoj zemlji sveta svi će to razumeti, dok s druge strane postoje određene kulturalne gestikulacije koje se razlikuju od naroda do naroda. Pored izražavanja emocije, u predstvi se bavim i fotografijom, što mi je porodično nasleđe jer je deda bio fotograf. Darvin u svojoj knjizi „O izražavanju osećanja ljudi i životinja“ pokazuje prve fotografije izražavanja emocija što me je veoma inspirisalo.
Upitana o farmi, objasnila je da se nalazi na 100 kilometara od Njujorka i da na njoj uzgaja iskuljičivo ugrožene vrste životinja.
Izabela Roselini govorila je i o svom novom filmu koji će ovih dana biti prikazan na Kanskom festivalu. U pitanju je ostvarenje “La Chimera” rediteljke Aliče Rorvaher.
– I Aliče je farmerka i ćerka poznatog pčelara. Bila je to divna saradnja. Vrlo je specifičan film. Igram staru damu koja živi u jednoj raspadnutoj kući. Sina mi igra Džoš O Konor koji je poznat po ulozi princa Čarlsa u seriji „Kruna“ – objasnila je glumica.
Na oduševljenje prisutnih ona je na trenutak prekinula pitanja novinara i kroz široki osmeh uskliknula: „Moram priznati da mi se ovo desilo prvi put u životu – niko me nije pitao za moje roditelje, mogu li o njima malo da govorim?“ Našalila se slavna glumica izazvavši salve smeha.
– Moji roditelji su divni ljudi, Roberto Roselini i Ingrid Bergman. Često su me pitali šta sam naučila od njih. Bilo je to teško pitanje i mislim da sam sada kao starija i mudrija došla do odgovora. U životu treba pratiti radoznalost! U našem domu smo vrlo retko pričali o uspehu. Moji roditelji su bili ljudi usmereni ka umetnosti, istraživanju, prećenju te radoznalosti. Živeli su život punim plućima i mislim da je to recept za sreću – da vodimo ispunjen život i pratite radoznalost – rekla je ponosna ćerka, dodajući da kada je prestala u jednom trenutku da se bavi manekenstvom i glumom, odmah je pronašla novo interesovanje i otpočela novo poglavlje u životu.
Upitana o ljubavi prema životinjama, kaže da ju je nasledila od roditelja i da se i danas seća knjige koju je sa 14 godina dobila od oca. Bila je to knjiga o životinjama.
– Pre nekoliko noći sam ga sanjala kako je ponosan na mene i zadovoljan čime se bavim. Bila sam pogođena time i plakala sam. To je bio san, ali mislim da bi i da je živ bio srećan zbog mene – ispričala je glumica.
Prisetila se ovom prilikom i svog deke, oca njenog tate, koji je u njegovo vreme od štala pravio prve bioskope:
– Na neki način smo bili u kontaktu sa filmom od njegovog samog početka!
Roselini je majka dvoje odrasle dece, a od njih je, kako je priznala, naučila sve o strpljenju:
– Moja ćerka ima dvoje dece, sin ima 30 godina i svi živimo blizu farme. Svako u svojoj kući ali vrlo blizu. Vrlo neobičan način života za Ameriku. Zadržali smo italijansku porodicu – šaljivo je ispričala.
Pre nekoliko dana glumica je dobila nagradu „David di Donatelo“ za životno delo, što je poput italijanskog Oskara.
– Bilo je divno i zaista velika čast. Letela iz Amerike za Evropu, iz aviona u avion, umorna, ali zaista srećna.
Roselini se rado prisetila i svog najpoznatijeg filma „Plavi somot“ kao i saradnje sa čuvenim Dejvidom Linčom.
– „Plavi somot“ kada je izašao izazvao je mnogo kontroverzi ali je na kraju bio izuzetno uspešan. Bila sam strana glumica u Americi, ali jedna od retkih koja je bila veoma uspešna. Manekenstvo je tu pomoglo, ljudima je bilo poznato moje lice. Dejvid Linč sada ima kultni status, poput pape i ono što on stvara je sad iznad umetnosti – rekla je dodajući da joj je uloga u tom filmu bila najbolja koju je ikada imala:
– Kontroverza je bila u tome što je to prvi put da je prikazana žena koja je žrtva nasilja, ali koja ima štokholmski sindrom. Bilo je neobično jer se prvi put radila psihološka analiza žrtve. Kao glumac uvek se trudite da proniknete u psihološku dubinu svog lika. Meni je najteže kada mi kažu budi lepa i budi strankinja jer ja to kao i jesam. Ali zapravo to je najteže jer je meni potrebno da spoznam i razvijem unutrašnji svet svog lika.
Upitana o Dejvidu Linču, kazala je da je on jedna veoma draga osoba koja najviše sada provodi vremena u svom studiju gde slika:
– Linčov nadimak je Džimi Stjuart sa Marsa!
Roselini je gošća Beogradskog festivala igre, a deo prihoda od predstave u JDP, koja je rasprodata, dat je azilu za životinje Beta iz Zaječara. Na kraju konferencije emitovana je i video poruka čuvenog baletskog umetnika Mihaila Barišnjikova, zajedničkog prijatelja Aje Jung i Izabele Roselini koji je čestitao na 20. godina Beogradskog festivala igre.
Bonus video: Filmski festival u Kanu 2023. – Poznati na crvenom tepihu