1
Svilen gajtan gradskih vlasti za Ivana Medenicu koji je naš drugar maestralno preduhitrio i elegantno zbacio sa svoga vrata, smatram prvorazrednim kulturnim događajem još od početka vladavine aktuelne vlasti. Posledice Ivanovog čina će biti veoma zanimljive. Ne samo za Bitef.
Najavljeni sukcesor Nikita Milivojević neće baš tako lako zasesti na vrelu festivalsku stolicu. Zašto? Pa zato što je Ivan postao personifikacija Bitefa, na isti način na koji je to nekada bio Jovan Ćirilov. Ja bih rekao i – na još bolji i suštinskiji način s obzirom na komplikovaniji kontekst u kome živimo. Neko će reći – čuveno „pa šta“ – „show must go on“, hristoliki Nikita će to sve lepo meko i hrišćanski da prizemlji, a gradski broj 1 za kulturu čije prezime Vacić budi razne asocijacije u našoj desnoj polovini mozga, u superlativima da isprati Ivana. I nikom ništa. Kao i toliko puta do sad.
Ali. Ovaj put neće biti tako. Ivan je dobio nepodeljenu, istinsku i bezrezervnu podršku kulturne čaršije koja se retko oglašava u ovakvim prilikama, a koja u najkraćem glasi: „Medenica je crvena linija.“ Sve drugo je slobodan pad u bezdan devedesetih.
Jer Ivan je svojom erudicijom, ugledom i sjajnom mrežom saradnika po svetu, činio festival moćnim i poželjnim za doći. Uz njega, osetila se nova svežina i energija fešte. Bio sam na otvaranju prošlog izdanja i da, sve je izgledalo kao nekada. Zapravo – gotovo kao nekada. Zahvaljujući njemu. Bez Ivana to bi bio sumnjivi festival iz neke beloruske teatarske prćije za realno izbegavanje. Dok je Ivan u Bitefu, privid normalnosti se održava. Ali, ako najurite Ivana, onda je to druga priča. Beograd momentalno počinje da liči na Pjongjang. Niko zapravo ne navodi šta je zapravo njegov greh? Neposlušnost? Preterani individualizam? Koncept? Nategnuto. I suviše tanko za giljotinu.
Sledeći izvorni, beskompromisni koncept festivala, Ivan je očigledno taknuo u živac našu rusoidnu vlast, odlukom da Bitef otvori ruski disident, pozorišna kritičarka, snažno orjentisana protiv ruske agresije, Marina Davidova. Prethodno mu nije bilo dozvoljeno da na sajt Bitefa stavi ukraijnsku zastavu u znak podrške brutalno agresiranoj zemlji, što su učinili svi progresivni teatri Evrope. Oni koji dolaze na festival.
Verujem da mu je Marina došla glave, ali svi mi kažemo ono što oni govore sve ove godine – pa šta? Dobro je Ivan i izdržao ovoliko.
Baviti se avangardom u desničarskoj državi je isto kao i baviti afirmacijom abortusa u levičarskoj. Prema tome, ovo je zapravo odlična vest. Ivanu je pao veliki kamen s leđa, situacija je ogoljena i ne verujem da je predviđeno kadrovsko mešetarenje održivo na ozbiljniji rok.
Biće kao za vreme onog ustašoidnog ministra kulture Zlatana Hasanbegovića u Hrvatskoj. Nije mu baš trajao mandat, zbaciše ga naši kulturnjački HR rođaci, leve provenijencije, kakva umetnost i mora biti. Tako da prognoziram situaciju – i posle Medenice – Medenica. Pre ili kasnije, videćete. Bolje kasnije, nek se odmori malo čovek!
Bonus video: Medenica – Na vređanje Gorana Markovića treba da reaguju institucije
