Prvi posetioci muzeja u Italiji, koji se jedan po jedan otvaraju ovih dana, nisu turisti već lokalno stanovništvo. Iako je Italija otvorila granice 3. juna, za državljane EU, Velike Britanije, Andore, San Marina, Monaka, Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske, putnici još nisu masovno pohrlili u ovu zemlju pa Rimljani, Firentinci i ostali konačno mogu da užvaju natenane u svom umetničkom blagu.

Rimljani su, tako, ovih dana iskusili ono o čemu sanjaju: posete bez turista nekim od najvećih i najpopularnijih muzeja na svetu, poput Uficija u Firenci, Vatikanskih muzeja u Rimu ili Egipatskog muzeja u Torinu.
Statističarka Simona Toti, kaže da, iako živi u Rimu, godinama nije ušla u Sikstinsku kapelu „zbog gužve“.
– Obično je tako krcato da ne možete ničemu na miru da se divite – kazala je Toti za „Njujork tajms“. Prvi put život u Rimu nije hendikep, dodaje ona.

Na drugoj strani grada, u Koloseumu, Margerita Blakona i njena ćerka tinejdžerka, uživaju 45-minutu turu po amfiteatru u kojem je trenutno dozvoljeno samo 14 osoba istovremeno, svakih 15 minuta.
Iste one gomile koje su od Koloseuma načinile najposećeniji italijanski spomenik, sa preko 7,5 miliona posetilaca prošle godine, razlog su zbog kojih ga mnogi lokalci zaobilaze u širokom luku.
– Redovi, gužve, ljudi, nemoguće je – rekla je Blakona, koja nije bila ovde još od osnovne škole.
– Iskoristićemo izostanak turista ovih dana i posetiti i druge atrakcije – otkrila je.

Koloseum je nekada imao i po 20.000 posetilaca dnevno, pa je sada šetnja amfiteatrom kada je maksimalno dozvoljeno 650 osoba, neobično prijatna i bez stresa. Zvaničnici kažu da su srećni što će „sporija, osvešćenija vrsta turizma“ omogućiti spomenicima da se ponovo otvore na pravi način, izjavila je Alfonsina Ruso, koja nadgleda spomenike i arheološke lokalitete u centru Rima.
U ranijim vremenima, Koloseum su, „kao simbol Italije i Rima“ opsedali turisti „koji nisu uvek bili svesni šta gledaju“.

Reći da su Vatikanski muzeji u normalna vremena bili opsednuti turistima bila bi blaga konstatacija. Direktorka Barbara Đata kaže da je bilo dana i kada je 29.000 ljudi prolazilo kroz njihove kapije na dnevnom niovu, prava vojska u poređenju sa par stotina koliko ih je sada dozvoljeno svakog sata.
– Sada nam fale gužve – priznaje Đata.
Vatikanski muzeji su na gubitku ne samo zbog smanjene prodaje ulaznica već i zato što su morali da vrate novac za hiljade unapred kupljenih karata za 2020.

Porodica Kembel iz Švajcarske, koja već tri godine živi u Rimu, bila je među 30 osoba koje su došle u Sikstinsku kapelu neposredno po njenom otvaranju. Kapela sa Mikelanđelovim freskama je, inače, ranije bila toliko krcata da su čuvari većinu vremena provodili ućutkujući masu, zvučnim i ozbiljnim „Silencio“.
– Divno je – prokomentarisala je Fransiska Kempbel. Ona je dodala da joj je prijateljica iz Švajcarske bila u poseti prošlog leta i da su ih tako brzo sprovodili iz prostorije u prostoriju da nisu imale vremena da natenane vide fresku „Stvaranje Adama“ pa se Fransiska vratila da sada uživa u njoj na miru.
– Imamo priliku da vidimo Rim onako kako niko inače ne može da ga vidi. Turista ni na vidiku. Znam da je velika šteta za hotele i restorane, ali za nas ovo je božanstveno – rekla je Valeri Šamber, nuklearna fizičarka koja živi u Rimu, nakon posete gotovo praznom Vatikanu.

Ali, dok lokalci jedva čekaju da se vrate „svojim“ kulturnim gromadama, direktori kulturnih institucija su zabrinuti zbog manjka preko potrebnog profita od prodaje karata.
– Ovo je, očigledno, katastrofa – rekao je Masimo Osana, direktor arheološkog lokaliteta u Pompejima, koji je prošle godine posetilo četiri miliona ljudi, samo 40.000 u jednom majskom danu.
Sve do utorka, ulaz u Pompeje biće ograničen na 400 posetilaca dnevno. Osana kaže da je u četvrtak samo 250 njih obišlo ruševine grada koji je 79. godine stradao od erupcije Vezuva te da je imao utisak kao da je bio deo „neke nadrealne slike“.
– Prošlogodišnja zarada je nemoguća misija za ovu godinu, tako da nećemo uspeti da izvedemo brojne planirane projekte. Sada smo samo usredsređeni na neodložne stvari poput održavanja – istakao je Osana.

Ana Koliva, direktorka Galerije Borgeze iz Rima takođe je upotrebila reč „katastrofa“ da opiše finansijski gubitak galerije, koja sada dnevno sme da primi 400 umesto uobičajene 2.000 posetilaca.
– Gubimo pola miliona evra mesečno od prodaje karara, događaja i raznih tantijema – napomenula je Koliva, koja ovog meseca ide u penziju, posle više od četvrt veka rada u galeriji.
Naredni meseci neće biti povoljni ni za MAXXI, nacionalni mizej savremene umetnosti u Rimu, kaže predsednica njegova Fondacije, Đovana Melandri.
– Šteta je ogromna – rekla je ona.

U Galeriji Ufici u Firenci izlepljene su crne tačkice po podu ispred najposećenijih radova  – Botičelija, Dela Frančeske, Mikelanđela, Rafaela i Karavađa – kako bi domaćini bili sigurni da posetioci drže socijalnu distancu. Galerija je prepolovila dozvoljen broj posetilaca, sa 900 na 450, a vođene ture ograničila na deset osoba.

Direktor Uficija, Ajke Šmit, rekao je da bi bilo „divno kada bi model ‘opuštenog turizma’ koji sada primenjujemo u Uficiju, u ovom naročitom istorijskom trenutku, mogao da ostane i u budućnosti“, iako je ovaj muzej tokom 85 dana, koliko je bio zatvoren, izgubio 12 miliona evra.

Finansijski udarac koji su pretrpele kulturne institucije u Italiji, vlada je pokušala da ublaži paketom pomoći od 55 milijardi evra. Šmit kaže da će od ove pomoći najviše imati koristi „više od 470 državnih muzeja koji ne ostvaraju dovoljan prihod da pokriju troškove“, nego Ufici.

– Veliki muzeji poput Uficija imaju dovoljno široka ramena da prime ovaj udarac – rekao je Šmit za „Espreso“, prenosi „Art njuzpejper“.