Isak Njutn do najvećeg otkrića došao za vreme samoizolacije

Za većinu učenih ljudi engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof prirode, Isak Njutn (1643-1726) jedna je od najznačajnijih ličnosti u istoriji nauke. Njegova studija "Matematički principi prirodne filozofije", objavljena 1687, koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja, postavila je temelje klasične mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija.Međutim, čak i onaj ko nije čuo za Njutna čuo je za priču o jabuci koja pada na zemlju kao najčešćem dokazu gravitacije. I Njutnov pomoćnik Džon Konduit, i Njutnov biograf Vilijam Stakli pisali su o tom događaju a i sam Isak je kasnije "ukrašavao" ovu anegdotu.

Priča je sledeća: 1666. godine, 22-godišnji student Isak Njutn je boravio kod majke, u svojoj rodnoj kući u Linkonširu. Dok se zamišljeno šetao po bašti, primetio je  kako jabuke uvek padaju pravo na tlo. Zašto ne padaju ukoso, ili ne idu nagore, pitao se. Zato što ih Zemlja privlači. Pošto je bio opsednut nebeskim telima, te kretanjem Meseca oko Zemlje, pomislio je i da uticaj gravitacije sigurno dopire i do tako velikih razdaljina, da se Zemljina snaga (koja je privukla jabuku sa drveta na tlo) proteže mnogo dalje nego što smo prvobitno mislili.Malo ko zna da je Njutn do ovog otkrića došao dok je bio u samoizolaciji - modernim jezikom rečeno, društveno distanciran - tokom velike epidemije kuge koja je vladala u Londonu 1665-6. godine. Za 18 meseci u glavnom gradu Engleske preminulo je 100.000 ljudi ili četvrtina stanovništva.

Dve decenije kasnije, 1687, Njutn je objavio prvo trotomno izdanje "Principa", a dva naknadna izdanja 1713. i 1726, uz lične korekcije. Sva izdanja bila su na latinskom. Prvo na engleskom jeziku objavljeno je 1726.Latinske verzije veoma su retke i skupe. Zato je Vanina Širinski-Šihmatov, direktorka konzervacije u Biblioteci za javno nasleđe u Ajaču (Ažaksjou) na Korzici, bila šokirana kada je pre nekoliko dana slučajno pronašla primerak iz 1687. dok je istraživala popis knjiga osnivača biblioteke, Lusijena Bonaparte, jednog od Napoleonove braće.- Pronašla sam sveti gral u glavnoj prostoriji, skriven među gornjim policama – izjavila je Vanina Širinski-Šihmatof za Agenciju Frans-pres (AFP).- Korica je blago oštećena, ali unutrašnjost je u odličnom stanju – dodala je.Latinska edicija je pre nekolio godina prodata na aukciji u "Kristizu" (Christie's) za 3,7 miliona dolara.

Iako po svim kriterijumima genije, sam Njutn je bio prilično skroman o svojim dostignućima. U pismu filozofu Robertu Huku februara 1676. napisao je "Ako sam i video dalje od drugih to je zato što sam stajao na leđima divova", misleći pri tom na one na čije radove i otkrića se oslanjao.U svojim memoarima napisao je i sledeće: "Ne znam kako izgledam drugima, ali ja sam sebe video kao dečaka koji se igra na obali i traži oblutak glatkiji od ostalih ili školjku lepšu od prosečne, dok ogroman okean istine, neotkriven, leži preda mnom".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram