2
Kada strada ideja, stradaju i kultura i religija. Mi umetnici stradamo jer smo u manjini, kaže glumac Vojin Ćetković za Nova.rs.
Na slogan ovogodišnjeg Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Gde žive istina i pravda“, koji se po 29. put održava u Užicu i traje do 7. novembra, prva je odgovorila predstava „Mihael Kolhas“. Komad je nazvan po glavnom liku, čoveku koji na putu kroz Saksoniju ulazi u sukob s lokalnim vlastima, ali ipak odlučuje da se bori za pravdu. Tog borca igra Vojin Ćetković.
Paralelu sa istinom i pravdom danas, u odnosu na tekst Hajnriha Flon Klajsta iz 16. veka, po kom je rađen komad, glumac vidi kao viševekovnu bitku. I danas se, kaže Vojin Ćetković u razgovoru za Nova.rs, borimo za takve ideale. I dalje smo na istom mestu, smatra i priča za naš list o svom viđenju pravdoljubivosti i životu u svetu punom nepravde.
– Pravdoljubiv čovek i tada i sada je u stanju da svoju glavu stavi na panj za pravdu. Danas se sve revitalizuje, čovek sada počinje da razmišlja o nekim sitnim stvarima. Danas nema ideologije. Čovek koji sledi ideologiju je spreman da učini sve, da pomeri čitav svet, pa i sebe da žrtvuje, ali danas je drugačije. Toliko smo se navikli na nepravdu, stradanja i nesreće, a kao da nemamo više tu sposobnosti da to sve nekako primimo, „sažvaćemo“ i reagujemo na pravi način. Nama je život sam po sebi postao jedini smisao – objašnjava glumac za naš sajt.
Upravo je to i poruka komada Hajnriha fon Klajsta, koji je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavio reditelj Boris Liješević, a otvorio je festival u Užicu.
– Mi smo došli ovde u Užice kao jedna ekipa da zajedničkom energijom ispričamo tu priču. Malo je takvih ideja ostalo, ne samo ovde, nego i u svetu, ako ih uopšte i ima. Utučeni smo prilično. Neka zajednička energija se oseća još samo kod ljudi koji su entuzijasti i imaju ideju. Mislim da su neke ideje o svetu ostale još samo u religiji i umetnosti. Sve ostalo je isprazno, nema ideje, nema ideologije, ničega. Ali, mi to još živimo u pozorištu. Kada strada ideja, stradaju i kultura i religija. Mi, umetnici stradamo, jer smo u manjini, ali verujem da će na kraju sve izaći na svoje. Ceo svet živi tako. I Srbija je ogledalo tog sveta, a problem je u nama. Pogledajte šta nas okružuje, šta nam se nudi na internetu. Ja imam decu, koja to gledaju svakog dana. I kako ja da ih ubedim da bi trebalo da imaju ideju, ideologiju, da je neophodno da veruju u nešto? Kako kada su stalno bombardovani sa svih strana svim i svačim, uglavnom glupostima – pita Ćetković.
A na pitanje da li je uzimanje pravde u svoje ruke rešenje i za svakog ko danas živi u Srbiji, Vojin Ćetković kaže da se do toga dolazi samo onda kad je čovek bez izlaza, jer je sve već pokušao. Ali konstatuje i da to opet nije dobro, jer se „često plati glavom“.
– Radili smo nedavno u Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstavu koja se zove „Muška suza“, po Čehovljevim pričama, koju je režirao Aleksandar Popovski. Tu grupa ljudi piše o ljubavi, a komad se dešava u dalekoj budućnosti, u jednom apokaliptičnom vremenu. Napolju je velika oluja, kataklizma, a oni pričaju o ljubavi. Sve se svodi na ogromne podele, koje su se desile u istoriji, u sistemima, demokratijama, republikama, državama, pa gradovima. Išlo se i dalje od toga pa je razbijena porodica. I ostao je čovek sam. Ali usledila je podela čoveka na nekoliko ličnosti, i onda se ide dalje sve dok ne dođemo do podele na molekule i atome. Kada se poslednji atom razbije, onda valjda dođe do nuklearne energije. Mi smo tu negde, delimo sami sebe na atome – ukazuje glumac.
Početak Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda“ u Užicu obeležio je tragičan događaj u Novom Sadu, što glumac vidi kao veliku nepravdu koja je postala deo svakodnevice.
– Nažalost, mi smo tako počinjali svaku probu – pričali smo o nepravdama kroz koje prolazimo. Ja sam se zaprepastio koliko toga imam da ispričam, i iz prošlosti, ali i na dnevnom nivou. I svako od nas je imao šta da ispriča o nepravdama. A sve se ovo dešava, jer mi tako živimo, ne samo ovde, već svuda – zaključuje Vojin Ćetković.
I dok je predstava „Mihael Kolhas“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta podigla festivalsku zavesu u Užicu, zbog dana žalosti nakon tragedije u Novom Sadu izvođenje predstave Ateljea 2012 „Nestajanje“, čiju režiju, po tekstu Tomislava Zajeca, potpisuje Sanja Mitrović, odgođeno je za 5. decembar. Tek tada će, umesto 7. novembra, kad se spušta zavesa na Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“, biti i dodeljene nagrade „Ardalion“, za koje se takmiči sedam regionalnih predstava.
Bonus video: Vojin Ćetković