INTERVJU Vladimir Kolarić Kole, Veliki prezir: Klasičan amaterizam je danas retkost, kao i amaterski sport, ali je lepo i srčano

Veliki prezir, sad već decenijama stabilna konstanta domaće rokenrol scene, vraća se novim singlom i koncertom zakazanim za 28. decembar u Dorćol placu. Idealan povod za razgovor s Vladimirom Kolarićem, frontmenom ovog benda.

Tradicionalno, krajem godine, tu je i novi koncert Velikog prezira. Ovom prethodi upravo izdat singl „Ode voz“ u kolaboraciji s Markom Marićem iz pratećeg benda Kralja Čačka. Kako je došlo do saradnje benda s njim i koliko je zapravo prošlo od poslednjeg diskografskog oglašavanja grupe?

Mi se znamo još iz vremena kad smo delili prostoriju u pokojnom Bigzu, i već tad smo povremeno čačkali “mečku“ i sviruckali. Marko i ja smo to nastavili i u post Bigz vremenima, u mnogobrojnim kućnim sesijama, druženjima, tako da je do saradnje došlo potpuno prirodno. Marko je neverovatno talentovana osoba i inspirativan muzičar, puno se tu nekih novih ideja stvorilo, vrlo sam mu zahvalan na tome. Dosta vremena je prošlo od poslednjeg diskografskog oglašavanja, ali sad se akumulirala jedna hrpa pesama za koje se nadam da će biti objavljene tokom predstojeće godine.

Pretpostavljam (zapravo se nadam) da je ovaj singl uvod u novi album Prezira. Kad bi to eventualno moglo da se desi, taj album?

Neprofesionalost i potpuno odsustvo bilo kakvog planiranja i strategije su i dalje naša glavna ideološka uporišta. Lično, sumnjam da imam strpljenja da provedem potreban period vremena i sačekam da sve pesme budu spremne u jednu celinu, album. Mislim da je izvesnije da ćemo objavljivati pesme bukvalno čim budu snimljene. Ako sad imamo pesmu, zadovoljni smo s njom, odmah delimo. Moguće je i da bude više pesama gotovo odjednom, onda postoji opcija da sačekamo i strpimo se za album. Mada, sasvim je izvesno da vrlo brzo izlazi novi singl, nema vremena za čekanje. Kao što rekoh, klasičan amaterizam. To je danas retkost, kao i amaterski sport, ali je lepo i srčano.

Kritike na singl se unisono pozitivne. Da li obraćaš pažnju na te stvari i koliko ti one uopšte znače?

Znači mi kad neko prepozna nešto u tome, jer onda imamo komunikaciju i prepoznavanje. Onda je misija uspela.

Bend je pretpostavljam u postavi: Kolarić, Mladenović, Ristić i Radić. Hoće li biti još nekih gostiju na koncertu?

Standardna neuništiva postava i Marko Marić kao gost, naravno. Takođe, tu je i grupa Pacifik koja će svirati pre nas.

Onaj koji je prethodio beogradskom, koncert u Novom Sadu, odložen je za mart, iz dobro poznatih razloga. Kakav je tvoj stav prema pobuni studenata i može li ona konačno, posle višegodišnjih jalovih pokušaja opozicije i građanstva, da dovede do nečeg opipljivijeg? Šta zapravo očekuješ od tih protesta?

Svakako podržavam studentske proteste, kao i svaki drugi angažman koji se zalaže za promenu ovakvog društvenog konteksta i zaustavljanja ovog rasula. Ako ništa drugo, ovo je još jedan korak u dobrom smeru, da li će biti dovoljan – ne znam.

Za kraj, klasična novogodišnja pitanja: preporuči nam po jedan album, pesmu, film i knjigu uoči praznika, nešto što je iz ove godine, a ostavilo je nekakav trag po tebi?

Recimo, ovako prvo što mi pada na pamet. The Smile – Wall of eyes. David Rawlings i Gillian Welch – Woodland. Kim Deal – Nobody loves you more. Za knjigu i film iz ove godine nemam favorite.