0
Svaka generacija ima svoje heroje. Po svemu sudeći - tačno onakve kakve zaslužuje. Heroji Chrisa Baileyja sigurno su bili The Doors, The Stooges, MC 5, Flamin’ Groovies i bendovi sa kompilacije „Nuggets“, kad je 1973. osnovao svoju grupu The Saints i stigao do bine u Brizbejnu, Australija.
Nošeni njegovim nezaboravno zajedljivim glasom, koji se savršenom kombinovao sa vatrenim gitarskim pričama Eda Kueppera, prilično bučno su sanjali kako da promene svoj zaparloženi grad muzikom, besni kao dva mala došljaka (Bailey je rođen u Keniji, ali je do sedme godine živeo u Belfastu, Severna Irska, dok je Kuepper iz Bremena, Zapadna Nemačka). The Saints su se vremenom polako nametnuli kao značajan lokalni bend, dok se 1976. u svetu nije desio pank, baš kad su objavili svoj debi album „(I’m) Stranded“.
U čudnom slučaju predviđanja budućnosti, zvuk The Saintsa se potpuno poklapao sa filozofijom pank roka, premda se on još nije razvio, jer su Damned, The Clash i Sex Pistols tek planirali da objave svoje prve singlove. Sa jednom odličnom podrumskom pločom iza sebe, potom se sele u London, gde je izdavačka kuća (EMI) svim snagama pokušavala da ih ugura u pomenutu kategoriju, terajući ih da nose čirokane, zihernadle i pocepane jakne, mada su se sami The Saints sve vreme identifikovali kao strejt ulična rok grupa. To je bio samo početak njihovih nesporazuma sa muzičkim biznisom.
Remek delo The Saintsa je „Eternally Yours“ (1978), inače jedna od prvih pank rok ploča koje su licencno objavljene u SFR Jugoslaviji (The Vibrators „V2“ beše baš prva). Kao takva, odigrala je ulogu u samoosvešćenju cele generacije kod nas, isto kao i u svetu, beležeći među svojim najvećim fanovima malog Dušana Kojića Koju. Ovde Chris Bailey nije samo zvučao zajedljivo, nego kao i da zna zašto je toliko ogorčen i odlučan da nikad nikom ništa ne oprosti. Serija sjajnih pesama krasi ovaj autsajderski klasik: „Know Your Product“ (pank sa duvačima!), „Memories Are Made of This“, „Private Affair“, „This Perfect Day“, „A Minor Aversion“ – od kojih su neke, sasvim neočekivano, zapravo nepomirljive balade, koje daju životnu dubinu ovom albumu. Slušajući ga danas, jasno nam je da su kasniji američki pank i alternativni rok bendovi sasvim sigurno dugo i pomno slušali baš „Eternally Yours“, jer je njegov uticaji na Husker Du, The Replacements, Dream Syndicate i druge, više nego očigledan. Mark Lanegan je kasnije rekao da je u pitanju nešto kao „Greatest Hits“ izdanje, a Kurt Cobain je redovno pominjao numere The Saintsa na listama svojih najdražih pesama.
Nažalost, u vazda mondenskom Londonu nije moglo biti mnogo uspeha za poštene momke sa dalekog juga, koji su uvek nosili srce na rukavu. Nisu više bili u fazonu, prodaja im je padala, te su poslednju ploču za veliku etiketu, pod imenom „Prehistoric Sounds“ (1978), čini se snimili više iz svog zadovoljstva, uvodeći još slobodnije impresivnu duvačku sekciju i dajući na taj način još jedan originalan doprinos sceni. Tako su časno završili najslavniji deo karijere, razvijajući svoj rokenrol zvuk do krajnjih granica. Potom je Kuepper otišao, ostavljajući Baileya da čuva ime benda i snalazi se sam, što je ovaj i činio sledećih decenija, sa manje ili više uspeha, ali bez velikih ambicija. Ono što je jednom zaneseno izjavio Bob Geldof iz The Boomtown Rats, u stvari nije preterano: „Rok muziku su tokom sedamdesetih promenila tri benda—Sex Pistols, Ramones i The Saints“.
Chris Bailey je sijao svojim glasom i tekstovima u sred vrtloga kog su The Saints izazivali pesmama. Imao sam priliku da ga upoznam, kad sam 2005. radio oko koncerta tada aktuelne verzije The Saintsa u Domu omladine Beograda. Bio je povučen, i istovremeno srdačan i drag. Činilo se da se na njemu vidi da je svašta proživeo, ali nikad nije odstupio od svog instinkta šta je dobro i šta valja činiti, u muzici i životu. Kao takav je u međuvremenu nekima od nas postao heroj.
Pre neki dan stigla je vest kako je Chris Bailey preminuo – objektivni hroničar reći će da je on svakako jedna od onih osebujnih rokeskih ličnosti kojima istorija neće nameniti neko veliko poglavlje, kad se bude pisala konačna knjiga rokenrola. Ali koliko god da ono bude, biće samo njegovo i ljudi će uvek slušati sa dužnom pažnjom to fatalno ogorčenje svetom, koje je mogao da iskaže samo neko ko je došao sa njegovog kraja.
Bonuds video: Milan Glavaški, frontmen benda Rebel Star, uoči izlaska novog singla „Početak i kraj“