"Igra je izraz celog tela, kružna linija od mozga do srca": Koreograf Šaron Ejal, gošća Beogradskog festivala igre govori za Nova.rs

Rođena u Jerusalimu, ona je bila apsolutna zvezda Kompanije Batševa, a zatim je počela da stvara komade za ovu slavnu trupu. Njene kreacije su ubrzo postale statusni simbol najzanimljivijih kompanija iz celog sveta, jer imati njen potpis na repertoaru – značilo je imati i savršene igrače i ogromnu hrabrost. Uspesi su se nizali, u izvođenju Baleta pariske Opere, Baleta Opere iz Geteborga, trupe Hubbard Street Dance, Tanz Mainz, Holandskog teatra igre, Državnog baleta iz Berlina…

Njena kompanija L-E-V je nastala 2013. godine, u sinergiji sa di-džejom Gajom Beharom. Upravo je L-E-V gostovao nekoliko puta na Beogradskom festivalu igre, a onda je domaća publika nekoliko godina zaredom uživala u radovima koje je stvarala za Tanz Mainz 2017. godine joj je uručena Nagrada "Jovan Ćirilov".

Prepoznatljiv stil Šaron Ejal, ima hipnotišuću, pulsirajuću moć koja je prepoznatljiva svakome ko je ikada imao priliku da otkrije njen rad. Kritika je naziva “kraljicom misterioznog univerzuma”. Za komad “SAABA” koji je kreirala za igrače Opere iz Geteborga i koji će otvoriti 21. Beogradski festival igre u Novom Sadu, Ejal je na dizajnu kostima sarađivala sa Marijom Gracijom Kjuri, kreativnom direktorkom brenda Dior.

"Gardijan" vas naziva "jednom od najintrigantnijih i najoriginalnijih koreografa našeg vremena". Kako uspevate da uvek kreirate uzbuđenje i da uvek stvarate jedinstvene i originalne komade?

- Prvo, hvala vam, neverovatno je i mnogo lepo to čuti! Mislim da sam više povezana sa svojim poslom, nego sa onim šta kritika misli o meni. Naravno, stalo mi je do publike i njihova reakcija mi je izuzetno važna, ali ja ne stvaram zbog drugih. Stvaram, jer ne umem drugačije da živim. To je svakodnevni proces, koji nikada nije pod pritiskom rezultata. Živim sa mojim kreacijama, one su neraskidivi deo mog organizma.

Odakle crpite inspiraciju?

-To je pitanje koje mi svi uvek postavljaju i uvek odgovaram isto. Moja inspiracija dolazi iz života, prirodno. Za mene je život najinspirativniji film. Inspiriše me sve oko mene.

Kostime vaših igrača dizajnira modna kuća "Dior". Oni oličavaju senzualnu atmosferu igre. Ovo je četvrti put da sarađujete sa Marijom Gracijom Kjuri, umetničkom direktorkom "Diora". Kakvu ulogu igra moda u vašem životu i radu?

- Mislim da je moda svuda oko nas. Moda nije nešto što je odvojeno od igre, ona je njen deo. Volim da radim sa gospođom Kjuri. Ali da budem iskrena, ne volim to da nazivam modom, što bi za mene moglo da umanji značenje onoga što zajedno proizvodimo. Reč moda kao da ima neko ograničeno trajanje, a ja želim da verujem da je ovde reč o umetničkom delu koje može da nadživi jedan period…

Bili ste koreograf jedne velike revije za "Dior" u Parizu. Kolekcija je imala zadatak da poštuje slobodu tela i bila je inspirisana pokretom koji ste osmislili? Može li igra biti inspirisana modnim dizajnom?

- Naravno da može! Sve je u pokretu! Ako ste dovoljno otvoreni, onda možete pronaći svuda inspiraciju. Ali ja duboko verujem da dizajn i igra oduvek idu pod ruku… Svakako se nadam da je partnerstvo koje imam sa modnom kućom "Dior" nešto što ćemo razvijati u godinama koje dolaze. Jako sam ponosna na sve što smo uradili, uključujući i komad “SAABA” koji izvodimo na narednom Beogradskom festivalu igre, ali želim da verujem da najbolje tek dolazi…

Koreografije koje stvarate su zasnovane na vašim pokretima i vaši igrači vas snimaju kako bi ih zapamtili. Nije li previše komplikovano dozvoliti igračima da reprodukuju delo kao što je vaše, sa svom subjektivnošću koju igra implicira?

- Uopšte nije komplikovano, i to je cela poenta moje metodologije. Volim da vidim različite emocije, kada stvaram, i da nakon “predaje” materijala igračima - isključim sebe. Potrebno je uvek nešto novo, što ima amlitudu koja može da nas pomeri. Zato im prepuštam svoje znanje i svoj pokret.

Zar se ponekad ne plašite da će se emocije previše razlikovati od onih koje ste prvobitno izrazili?

- Izvor pokreta potiče od mene. Međutim, važno je otkriti različite interpretacije sopstvenog rada i sveže ideje svojih igrača. Jako je interesantvo uhvatiti različita osećanja. Ne tražim sebe ili savršenu kopiju svojih pokreta, tražim nešto što ću nadalje voleti.

Rekli ste u jednom intervjuu da su vaše najlepše kreacije nastale nakon što ste upoznali svog supruga Gaja Behara. Od tada ste mnogo radili zajedno. Da li je lakše pričati o ljubavi kada radite sa svojom drugom polovinom?

- Naš zajednički rad je zasnovan na osećanjima i iskustvima. Gaj je moja omiljena osoba, srećna sam što imam nekoga kome verujem u životu i u poslu. Ne mogu da odgovorim i kažem da li je lakše ili ne jer te reči ne mogu da objasne hemiju koja se dešava između nas kada radimo zajedno. To je jedinstven osećaj.

Kažete da kroz igru možemo da izrazimo emocije koje ne možemo prikažemo u stvarnom životu. Možemo li igru smatrati terapijom?

- Naravno, igra jeste terapija. Njom se možete lečiti, prikazati šta god želite jer je to izraz celog tela, kružna linija od mozga do srca.

Kako birate svoje igrače? Ponekad se čini da liče na vas, da dele iste vrednosti i želje?

- Istina je da većinu umetnika sa kojima sarađujem ujedno i poznajem veoma dugo. Možda zato i ličimo… Biranje ljudi sa kojima treba da stvorite svoje delo je kao zaljubljivanje. Oni biraju mene i ja biram njih, to je obostrano uvažavanje zasnovano na osećanjima. Radi se o vezi.

Često kažete da igra počinje od stomaka, možete li nam ovo objasniti?

- Govorim o stomaku jer je on centar našeg tela. Ali pokret takođe dolazi iz vašeg srca, iz vašeg mozga. Igra dolazi iz tela, u celosti. Svi organi su povezani. Ne možete igrati samo jednim delom tela. Ili igraš celim bićem, ili ništa.

Osnovali ste sopstvenu kompaniju L-E-V, šta je bila motivacija da to učinite?

- Jedna od najvećih životnih prednosti je kada nešto napravite sami. Kada ste i ideja, i realizacija, i odgovornost nad projektom. Neprocenjivo! Kada želite da stvorite nešto što vas najviše odražava, morate to I da uradite. Ujedno, kada imate svoju trupu, imate i svoju slobodu. Ja mogu da biram igrače, kostime, osvetljenje... Mogu da odredim sa kim želim, a sa kim ne želim da radim! Svaka sloboda se skupo plaća, ali i vredi.

O čemu je reč o delu koje donosite na Beogradski festival igre?

- Obožavam igrače iz Opere u Geteborgu. To je jedna sjajna kompanija sa kojom već treći put sarađujem. “SAABA” je definitivno moj svet. Čudan, senzualan, uznemirujući... Obično koristim mračnu, udarnu klupsku muziku; ali ne i u ovom slučaju! Zvuk je mekaniji, iako vas na trenutak može zbuniti tiranija ritma. Igrači su deo neke vanzemaljske forme, a napon koji teče njihovim venama – je visok! Jedva čekam reakciju publike.

Bonus video: Predstava "Kuća" u Zvezdara teatru, režija Voja Brajović