0
“Jednom sam se družio sa nekoliko članova benda MC5 i predozirao sam se. Nisu znali šta da rade. Samo se sećam da sam se probudio u kadi punoj leda. Bacili su me u led, a to nije uspelo, pa su mi dali so da me povrate..."
Život i rad Igija Popa predstavljaju jednu od najznačajnijih muzičkih priča o preživljavanju. S obzirom na način života, njegova rana smrt ne bi nikoga iznenadila. Međutim, on ima 75 godina iza sebe i novi, 19. po redu album “Every Loser”, koji je danas izašao posredstvom izdavačkih kuća Atlantic and Gold Tooth Records producenta Endrjua Vata.
“Razgovarao sam sa Endrjuom i posle pola sata telefonom, on mi je rekao: „Jesi li spreman da ponovo budeš svoj?” Pitao sam: „Koji ja?“ Ali znao sam šta je mislio. Rekao sam: „Naravno, pošalji mi šta imaš .“ Kako mi je slao materijal, video sam priliku. Već neko vreme moj način rada je kao kad “riba” sedi u klubu, znaš? Obučeš se, sediš pored zida i gledaš ko pita. To je prilično to”, kaže Igi Pop u intervjuu za “Njujork tajms”.
Na pitanje da li umetnik mora da živi izvan granica pristojnog društva da bi pravio muziku koja takođe postoji van tih granica, Igi kaže da to nije potrebno.
“Samo ako živite na drugačiji način, različite situacije će se pojaviti. Visio sam i drogirao se sa nekim opasnim momcima. Sećam se kada je kokain došao u oblast Detroita, počeo je da dolazi u velikim količinama, verovatno sa bajkerskim bandama. I uzeo sam ga na zabavi gde su svi to uzimali i muzika je bila glasna i piće je teklo na sve strane. Unutrašnji glas mi je rekao: „Džime, ovo nije ono što ti radiš dobro.“ Ali to me nije zaustavilo, jer sam čuo i taj drugi glas. Ali već godinama idem rano u krevet”, kaže i Igi i priseća se svojih trenutaka kada je jedva preživeo.
“Jednom sam se družio sa nekoliko članova benda MC5 i predozirao sam se. Nisu znali šta da rade. Samo se sećam da sam se probudio u kadi punoj leda. Bacili su me u led, a to nije uspelo, pa su mi dali so da me povrate. Bilo je nekoliko različitih perioda”, dodaje i pominje scenu kada je u njega bio uperen pištolj zbog droge:
“Jednom, u Holivudu, u jednoj stambenoj zgradi, bio sam u istoj prostoriji sa nekim ko je imao veliku bočicu sa kokainom, a ispostavilo se da je ukradena. Neko je pokucao na vrata i gospođa čiji je bio stan je malo otvorila vrata i bum! Upao je veliki momak, a onda gomila momaka iza njega svi sa oružjem. Svima su prislonili oružje na glavu, i dok su pokušavali da smisle šta da rade sa nama, jedan od njih je rekao: „To je Igi! Pusti ga da ide.“ [Smeje se.] E sad, to je samo “vau”. Taj trenutak je momenat za koji sam večno zahvalan.”
Igi objašnjava u kom trenutku je shvatio da će morati da promeni svoj život.
“Mogao sam da vidim kraj puta. Zubi su mi ispadali, gležnjevi su mi oticali, muzika je postajala jako loša. Nisam zadovoljavao sebe niti činio dobro bilo kome drugom”, dodaje legendarni roker, ali kaže da nikada svesno nije odustao od sebe.
“Postojao je određeni period kada sam imao mešavinu frustracije i ona se pretvorila u ljutnju, a kako se pretvorila u ljutnju, kada se tome prepustiš, onda više nisi svoj. Baš kao što morate da radite na svojoj muzici, morate da radite i na sebi. Ne dobijam zlatnu medalju ni za šta, ali nikada nisam odustao od stvaranja umetnosti.”
Zanimljivo je da je postojala mogućnost da Igi Pop postane pevač AC/DC jednom davno.
“Imali su menadžera koji me je pitao: ‘Da li si zainteresovan da se pridružiš grupi AC/DC?‘ Tražili su pevača. Slušao sam njihovu ploču. Mislio sam, ne mogu da uklopim tu ekipu. Ali nisam razmišljao na način: “Uf, ne volim ih”. Bio je prilično dobro napravljen bend. Oni pažljivo rade, ali ja nisam ono što im je trebalo –rekao je roker.
O svom susretu sa pokojnim pevačem grupe AC/DC Bonom Skotom, Igi Pop je rekao sledeće:
“Imao sam divan susret sa Bonom i obojica smo bili pijani i naduvani. Ponekad vidim slike tog susreta. “
U intervjuu Igi Pop pominje svoj album „Preliminaires“ na francuskom iz 2009, kada mu je bila važna književnost Mišela Uelbeka.
“U njegovim romanima ima vrlo komičnih, promišljenih i razumnih rešenja za probleme sredovečnih muškaraca. Zamolili su me da dam pesmu za dokumentarni film o njemu, a zatim su ostale pesme na „Preliminaires“ inspirisane Mišelovim knjigama“, zaključio je Igi.
Bonus video: Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare