"I danas se pitam da li sam to ja pisao ili mi je neko diktirao": Promovisano čak 27. izdanje knjige "Srpsko srce Johanovo" Veselina Dželetovića

Veselin Dželetović je po istinitom događaju napisao roman “Srpsko srce Johanovo” a da nije ni znao za “Žutu kuću” i trgovinu organima. Njegov rođak je na Kosovu kidnapovan 1999. godine, iza sebe ostavio suprugu i sina. Srce mu je “iščupano” i prodato bogatom Nemcu. Šiptari su silovali njegovu suprugu koja se, braneći svoju čast, obesila a brigu o dečaku preuzelo je srce njegovog oca u telu stranca.

Rad na romanu je suštinski započeo 2004. kada je na sahrani mlade žene, na razvalinama srpskog groblja u jednom kosovskom selu, upoznao Johana koji je sa dečakom, prisustvovao sahrani njegove majke.

- Pisao sam o čoveku koji je došao pred srpsku kuću, kada je saznao čije srce kuca u njegovim grudima, da finansijski pomogne porodicu i da se vrati i Nemačku. Kada je ugledao dečaka, sina čoveka čije srce nosi, kaže da je taj moment bio toliko dirljiv, posebno kada mu se dečak približio. Šavovi od operacije hteli su da popucaju, to srce je htelo da iskoči iz grudi – svedoči Dželetović i dodaje:

- Da li je srce prepoznalo dete ili je to bila njegova autosugestija ili božanska promisao, nikada nećemo saznati. On zbog tog osećaja često dolazi da poseti dečaka više puta u toku tri godine. Od njega sam čuo stravičnu istinu a kada se majka dečaka obesila u štali, kada ju je silovalo petorica šiptara, jer nije mogla da izdrži tu sramotu i uniženje, Johan dobija snažan poriv da usvoji tog mališana. Mi smo zbog toga i čuli ovu priču za koju nikada ne bismo saznali, jer je bila ogromna medijska blokada.

U priču ga je uvela poema koju je napisao 2006. godine pod utiskom razgovora sa Johanom. Napisao ju je za dva sata.

- I danas se pitam da li sam to ja pisao ili mi je neko diktirao, za dva sata sam napisao pet stranica A4 formata. Kada mi je Nemac ispričao koliko je taj susret sa dečakom bio dirljiv, to je probudilo nataloženi bol u meni, koji se izlio na papir kao erupcija vulkana. U toj poemi sam 2007. dodao dve strofe, jer je Nemac usvojio dečaka i prešao u pravoslavlje. To mi je bilo važno da kažem, ali se razlika između poeme i te dve strofe jasno vidi. Tu formu nisam mogao objaviti kao književno delo, nego sam je postavio na internet. Hiljade ljudi mi je sugerisalo da to pretočim u roman i ja sam, Bogu hvala, to i uradio. Pred nama je sada već 27. izdanje te knjige.

Roman “Srpsko srce Johanovo” preveden je na engleski, ruski, francuski, nemački, makedonski, slovački, jermenski, italijanski, rumunski i grčki jezik. U toku su prevodi na japanski i kineski jezik. Trenutno je u pripremi snimanje svetskog igranog filma po ovom romanu čiji je producent Bandur film a igraće svetski poznata imena.

Dželetović kaže da je Nemačka obaveštajna služba BND sve informacije o trgovini organima i svim ubistvima na Kosovu i Metohiji imala još 2003. godine, ali zarad svojih interesa o tome ne žele da pričaju.

- Na nama je da pričamo jer je istina kao voda i uvek nađe svoj put. Svako ko o zločinu ćuti je saučesnik tog zločina. O tome moramo pričati iako mi Srbi imamo tu bahatu zaboravnost. Ćutali smo o zločinima u Jasenovcu, u Hercegovini zbog bratstva i jedinstva, ćutali o svireposti na Kosovu i Metohiji zbog Evrope, da nas tamo prime. Mislim da nemamo više prava da ćutimo, da nijedna žrtva više nikada ne sme biti uludo zaboravljena, bez imena i prezimena, i da moramo da govorimo o tome da se nikada više ne ponovi. Svedoci smo, nažalost, da se to i dan danas dešava. Trgovina organima je toliko rasprostranjena u svetu, prati sva ratišta ali svet o tome malo zna. Opšte je poznato da je Rokfeler promenio šest srca, to su svi mediji objavili a ko se pitao čija su to srca, gde to ima da se kupi, na pijaci ili u mesari se ne prodaje. To je pojava rasprostranjena u čitavom svetu ali mene rana mog roda najviše boli - rekao je za naš portal Dželetović.

On zaključuje da je činjenica da nestali ljudi na Kosovu i Metohiji, o kojima on piše, nisu nestali u ratnom vihoru.

- Oni su kidnapovani i čerečeni u doba mira, pred očima međunarodne zajednice koja sve to mirno gleda. Koliko god tražimo odgovornost Tačija Zmije, Ramuša Haradinaja, čije ruke nisu ogrezle do lakata nego do ramena u srpskoj krvi, toliko tražimo i odgovornost međunarodne zajednice koja je to dozvolila. Najviše boli to da se sa Kosova i Metohije, sa našom vojskom i policijom, povukao svako ko je počinio nekakav greh, ostali su najnedužniji i najbezazleniji ljudi. Oni su ubijani, oni su čerečeni i to je nešto o čemu moramo da pišemo. U svom prošlom romanu sam pisao o sedam slučajeva kidnapovanja Srba, sada pišem o dvojici Srba koji su pobegli od šiptarske ruke, jedan iz zatvora drugi sa klanja, čemu je svedočio ožiljak na vratu. Sve su to istiniti događaji i naša obaveza je da o tome pričamo, pišemo i ne dozvolimo da se zaboravi - zaključuje Dželetović.

Veselin Dželetović je rođen na Kosmetu 1962.godine. Član je Udruženja književnika Srbije i Međunarodne federacije novinara. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Napisao je “Plemeniti vitez od Kosmeta”, “Ex, Kosovo”, “Lepoti tvojoj darovaću rime”, “Poslednji srpski car Jovan Nenad”, “Čuvari zavičaja”, “Ograma”, “Orihal i Kristal Antlantide”, “Srpsko srce Johanovo”, “Srbi i svet”, “Boemska poezija” i “Nebeski adelfat”. Danas živi i radi u Beogradu.

Bonus video: Užice prestonica kulture 2024. godine: Učenici Umetničke škole uveliko rade na tome da se pokažu kao dobri domaćini