0
Internacionalna distributerska prava na srpski politički triler, seriju "Sablja" o ubistvu premijera Zorana Đinđića kupila je ugledna kompanija "Beta film".
Kompanija „Beta Film“ otkupila je svetska distributerska prava na „Sablju“, uoči Kanskog festivala serija „Canneseries“, koji će biti održan od 5. do 10. aprila, a gde se ovaj TV poduhvat od osam epizoda takmiči u kategoriji dugog formata u Glavnoj selekciji, uz premijeru zakazanu za 8. april.
Ova kompanija, koja je osnovana još 1959. godine u Minhenu, a danas ima podružnice širom Evrope, kao i u SAD, Latinskoj Americi i Aziji, jedna je od vodećih nezavisnih produkcijskih i distributerskih kuća, navodi se na zvaničnom sajtu „Beta filma„.
Serija „Sablja“ radnju plete oko tragičnog 12. marta 2003. godine kada je usred bela dana ispred Vlade Srbije ubijen tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić.
Projekat reditelja Gorana Stankovića i Vladimira Tagića se kroz osam epizoda bavi tim užasnim činom, trenucima kada se javnosti čini jasnim ko su atentatori, dok mlada novinarka Danica Mandić pokušava da otkrije pozadinu ubistva…
Zbog tog ubistva je, kako piše američki „Varajeti“, čitava Srbija bila u „stanju haosa i to samo godinu dana nakon početka suđenja Slobodanu Miloševiću za ratne zločine u Hagu“.
A tvorci i producenti „Sablje“ Stanković, Tagić i Snežana van Houwelingen (iz kuće „This and That“, koji su koproducenti uz „Agitprop“ i RTS) za „Varajeti“ su, nakon poziva iz Kana i dila s „Beta filmom“ podsetili da je „Zoran Đinđić odigrao ključnu ulogu u demokratskom pokretu koji je doveo do zbacivanja režima Slobodana Miloševića“, dodavši:
– Đinđić je i dalje važna ličnost u savremenoj srpskoj istoriji, 21 godinu nakon njegovog ubistva. Često se pominje kao simbol borbe za demokratiju, reforme, vladavinu prava i evropsku integracije Srbije. Kao harizmatičan lider i vizionar sproveo je ključne reforme koje su imale za cilj modernizaciju zemlje i njeno usklađivanje s evropskim vrednostima i institucijama. Međutim, njegovoj reformskoj agendi snažno su se protivile interesne i nacionalističke snage, što je dovelo do političkih previranja i pretnji po život – objasnili su Stanković, Tagić i van Houvelingen.
Ocenili su i da je smrt Đinđića ostavila „trajan uticaj na dalji put Srbije“.
– Ljudi koji se bore za promene i bolje društvo su uvek aktuelna tema. Ciklična priroda istorije je definitivno nešto što smo imali na umu kada smo stvarali seriju. Nasleđe i uticaj lidera poput Zorana Đinđića u kontekstu aktuelnih događaja u Evropi, kao što je situacija sa smrću Alekseja Navaljnog u Rusiji, ostaje ubedljiva i relevantna tema – naveli su, dodajući da se „istražujući paralele i razlike u iskustvima ličnosti poput Đinđića i Navaljnog, produbljuje naše razumevanje složenosti političkih tranzicija i borbe za demokratiju u savremenom svetu“.
Tokom rada na seriji, koji je trajao četiri godine, „temeljno su sve istražili, razgovarali sa pouzdanim svedocima, čitali sudske zapisnike, iskaze i zvaničnu policijsku dokumentaciju“.
– Razgovarali smo sa policijskim inspektorima koji su vodili operaciju „Sablja“. Kada smo prikupili sve dostupne informacije, odlučili smo da se fokusiramo na tri izmišljena lika – ispričali su za „Varajeti“ zaključivši:
– Želeli smo da ispričamo ovu priču baš danas, kada je demokratija sve krhkija širom sveta. Želeli smo da osvetlimo ličnost političara koji je želeo da promeni jednu duboko podeljenu zemlju.
Bonus video: Sablja
