0
Film "Maestro" o velikom kompozitoru Leonardu Bernštajnu, u režiji Bredlija Kupera koji i tumači glavnu ulogu, možda nije bio dovoljno dobar po oceni glasača Zlatnog globusa, te nije dobio nijedno priznanje, ali, ono što je možda mnogo važnije, je da je dirnuo i oduševio decu slavnog kompozitora. Braća i sestre Džejmi, Aleksander i Nina Bernštajn ispričali su kako su iznova na platnu proživljavali majčinu smrti, te da je Bredli Kuper bio savršeno oličenje njihovog oca jer "su toliko slični".
Tokom intervjua za „Holivud reporter“, koji se odvijao na tri kontinenta putem Zooma, Bernštajnovi su govorili iz dve sobe u Njujorku, jedne sa Novog Zelanda i jedne u kancelariji THR Roma u Italiji.
„Maestro“, Kuperov pogled na život, lični i profesionalni, legendarnog dirigenta Leonarda Bernštajna i njegove supruge Felisije Montalegre, koju igra Keri Maligan, pojavio se širom sveta na Netfliksu i brzo osvojio gledaoce. Bernštajnovo troje dece, Džejmi, Aleksandar i Nina, okupilo se da razgovaraju o filmu i svojim sećanjima na slavnog oca. Oni su ove godine zauzeli centralno mesto na Venecijanskom filmskom festivalu gde je film premijerno prikazan. Poseban trenutak je bio kada su u šali dirigovali višeminutnim ovacijama publike imitirajući karakteristične pokrete i stil njihovog oca.
– Bilo je katarzično u trenutku kada su radost i suze, sećanja i bol bili neodvojivi. Ponovo smo postali deca. I naravno, tih sedam minuta aplauza smo morali da ispunimo nečim – kazao je Aleksandar, a Nina dodala:
– Kada smo kao mali gledali na televiziji oca kako diriguje, isto tako smo ga imitirali u dnevnoj sobi.
Trojac je govorio emotivno, završavajući rečenice jedni drugima i uzimajući reč ili komentar da bi krenuli u drugom pravcu. Uvek, neverovatno, u skladu. Mali orkestar, reklo bi se. Hiljade milja i dva okeana dele ih, ali zvuče kao deca prikazana u „Maestru“ dok čavrljaju na travnjacima porodičnog imanja Bernštajn u Konektikatu.
– Da li znate da su tamo zapravo snimali? Bilo nam je čudno, nadrealno. Nina je rekla da je to kao oni snovi koje sanjaš kada si u svojoj kući, ali to nekako nije tvoja kuća. Moji roditelji su bili tamo, ali oni nekako nisu bili moji roditelji. Bilo je sve kao san – priznaje Aleksandar.
Nina ističe da su sada u toj kući gledali Bredlija i Keri koji bi dolazili već našminkani i namaskirani, potpuno u liku:
– Šetali bi po bašti, po sobama, a nama je to izgledalo i čudno i prirodno. Na projekciji, kada smo se slikali sa Bredlijem i Keri, Džejmi i ja smo se pogledali i rekli: „Ovo je veoma čudna porodična slika, naši roditelji su mlađi od nas!“
Bernštajnova deca u razgovoru idu napred-nazad, mešajući ličnu nostalgiju sa svojim entuzijazmom povodom filma koji budi uspomene i slatke i bolne.
– Pokušavaju da snime ovaj film 15 godina. Prvobitno je to bilo sa Martinom Skorsezeom. Stalno je obnavljao želju, ali odluka nije doneta. Fred Berner i Ejmi Durning su već bili angažovani kao producenti. Dogovorili smo se sa njima, samo smo tražili da možemo da pročitamo scenario, da razgovaramo sa piscem ili rediteljem koji će to uraditi – ispričao je Aleksandar.
Džejmi je priznala da su se u jednom trenutku pomirili sa činjenicom da taj film nikada neće biti snimljen. Međutim, kada je sve prestalo, kada se činilo da je nemoguće to izneti na ekran, došao je preokret: Stiven Spilberg.
– Mnogo pre nego što je prepravio „West side story“, ušao je u produkcijski tim, i izgledalo je da bi mogao da ide i iza kamere. Ideja da Bredli igra glavnu ulogu potekla je od njega. Ali, što se Bredli više uključivao u projekat, što je više razgovarao sa nama, više je osećao da je priča njegova – otkrio je Aleksandar.
Džejmi je bila prva među braćom i sestrama koja je videla rediteljski debi Bredlija Kupera „Zvezda je rođena“.
– Samo nam je rekla: „Idite da vidite“. Jesmo i pali smo sa stolica! Bili smo zaista impresionirani njegovim radom. A kada smo ga videli ispred sebe, bio je onakav kakav smo ga zamišljali nakon što smo gledali film: fokusiran, pažljiv, posvećen i pun velikodušnosti – kazao je Aleksandar.
– I s poštovanjem – dodala je Nina ističući da ih je njegov pristup osvojio:
– Kada ga je i Džejmi upoznala, povezali su se, to je bio krešendo. Uključio nas je u svoj rad, pobrinuo se da dobijemo, bez ikakvih primedbi, sve nacrte scenarija, a zatim nam je prikazao rad u različitim fazama projekta. Postavljao nam je mnogo pitanja, a mi smo se trudili da ne tražimo previše ispravki. Na kraju krajeva, to je njegov film i ako želi da dobije određenu umetničku licencu, to je na njemu. Samo ako je došlo do očigledne greške, rekli bismo: „U stvari, to se dogodilo ovako“. Postojala je atmosfera međusobnog poverenja.
Trojac je brzo prelazio preko kontroverze oko veštačkog nosa koji Kuper nosi da bi verno glumio Bernštajna, nazivajući „skandal“ apsurdnim i nezaslužnim za dalji komentar. Mnogo je bolnije, kažu, gledanje nekih od najmračnijih momenata u životu njihovih roditelja prikazanih na platnu.
– Najteži deo, naravno, bio je kada se naša majka razbolela, a zatim i umrla… Pročitali smo scenario, znali smo da će biti u filmu, ali kada smo videli – to je bio pravi udarac u stomak, iako je Bredli postupao sa divnom delikatnošću. U snimanju, pripovedanju, čak i posebno u predstavljanju ideje nama. Da smo sve to videli odjednom, na premijeri, uništilo bi nas, raspali bismo se – kazala je emotivno Džejmi.
Aleksandar je dodao da ne zna da li je gledajući film saznao više o njihovoj porodici ili o Leniju Bernštajnu:
– Ali, znam da sam naučio mnogo o Bredliju Kuperu. Sada smo dovoljno udaljeni od svega, mislim da mogu da kažem da su on i naš tata toliko slični. Mnogo više nego što smo mogli da zamislimo. Postoji isti intenzitet, fokus i perfekcionizam. Sposobnost da se po potrebi posveti umetnosti 24 sata dnevno. Biti u stanju da se nosi sa tenzijom bolje od bilo koga drugog, ne spavati danima kada dođe inspiracija. Ista harizma. I ljubav!
Zastaju. Osmehuju se jedno drugom kao da su u istoj prostoriji. I skoro horski kažu: „I grljenje. Na isti način se grle. Oboje su puni ljubavi, topline, želje da se povežu“.
„Maestro“ istražuje neverovatan izazov sa kojim se suočila Felisija Montalegre kao supruga genijalnog Lenija Bernštajna, ali, kako je biti njegova deca, snositi odgovornost za svoju zaostavštinu?
– Izuzetno je teško! Imate očekivanja od sebe koja nikada ne možete ispuniti. Ali, isto tako znate da postoji nešto više u tome o čemu ni knjige ne mogu pisati – slažu se svi.
Bonus video: Ovacije za film „Ferari“ u Veneciji
