0
Za mene je muzika kao gorivo automobilu - daje nam motivaciju, pravac, fokus, jasnoću. Čak i kad se izgubimo u buci, i to predstavlja jedan oblik fokusa, kaže koreograf Hofeš Šehter.
Jedan od najčuvenijih koreografa današnjice, Šehter, stiže na 20. Beogradski festival igre (8. mart – 13. april). Njegova trupa iz Londona, prikazaće dva komada u samom finišu manifestacije. Šehter je dobitnik najznačajnijeg festivalskog priznanja, nagrade „Jovan Ćirilov“, koja će mu biti uručena 12. aprila u Beogradu.
– Prvi put dolazim u Beograd sa svojom trupom i zaista se radujem jer obično nemam vremena da pratim izvođenja i odlazim na festivale. Ovo je zaista posebna prilika. Počastvovan sam pažnjom i nagradom koju ću poneti, kaže za Nova.rs koreograf, čiji komad će zatvoriti festival 12. i 13. aprila.
Na prethodnom Beogradskom festivalu igre, u spektaklu „Labudova jezera“ nemačke trupe „Gauthier Dance“, među komadima četvoro poznatih koreografa bio je i „Labudov kolač“. Uz Šehterovo ime je pisalo: koreografija, scena, dizajn svetla, muzika…
– Moja prva „umetnička ljubav“ je bila muzika, zatim film, pa igra. Uvek sam bio svestan da postoji mnogo načina da izrazim sebe i da postoji mnogo puteva ka stvaranju moćnog iskustva ako koristimo različite umetničke forme. Za mene je svaki detalj važan, jer svaki detalj vodi ka emocionalnom i energičnom doživljaju koji imamo dok gledamo i slušamo predstavu. Ono što vidimo, čujemo, slike, osvetljenje, atmosfera cele scene – sve to utiče na naš doživljaj. Obraćanje pažnje na sve ovo, čini deo moje radosti u stvaranju umetnosti.
Rodno mesto Hofeša Šehtera je Jerusalim, radno London, a kako ističe, posebna tačka u njegovom životnom luku je i Francuska jer je u Parizu kratko živeo:
– Tamo sam počeo da produbljujem svoje istraživanje perkusija i bubnjeva, komponujući muziku. Bio je to trenutak kreativnosti koji je bio ključna tačka u mom životu.
Na pozornici koristi živu muziku, a u komadima često ima moćnog, glasnog zvuka, ritma, jake energije, napetosti… Koreograf objašnjava šta se krije iza te “buke i haosa”:
– Za mene je muzika pokretač. Kao gorivo automobilu daje nam motivaciju, pravac, fokus, jasnoću. Čak i kad se izgubimo u buci, i to predstavlja jedan oblik fokusa i neku vrstu ideje. Jednostavno volim što nas muzika vodi na divlje putovanje koje ne može da se opiše rečima.
Kratak je vek igrača na sceni, zbog čega je naš sagovornik jednom rekao da je to “jedna prelepa tragedija”. Upitan da li ga “tragedija” inspiriše, odgovara:
– Radije ne bih bio opsednut tragedijom već bih uživao u životu igre – u trenutku stvaranja, snazi i sopstvenoj kreativnosti, kao i kreativnosti ljudi oko mene, otkrivanju, iznenađenjima, mnogim osećanjima koja se javljaju kada radimo u studiju, na sceni. Ako je to tragedija – onda za nju vredi živeti.
Na hebrejskom ime Hofeš znači sloboda. Oseća li neku obavezu prema svom imenu?
– Mislim da ime može biti blagoslov ili prokletstvo. To je stavljanje reči u um čoveka za njegov ceo život, reči koja je navodno sinonim za tu osobu. Naravno da su pojam i definicija slobode nešto čime sam se mnogo bavio i razmišljao u svom životu, ali to je deo ispitivanja mnogih drugih definicija. Na kraju dolazite do zaključka da je sloboda izmišljena ideja. Ili je samo bliska nekom osećanju koje zamišljamo.
Šehter u svom radu voli da postavlja pitanja na koja se, kako ističe, ne može odgovoriti rečima.
– Smrt, nada, gubitak, razočaranje, ugnjetavanje – o svemu tome možemo da pričamo bez dubokog razumevanja – ali kada doživljavamo emocije koje se tiču ovih stvari, ili kada ih zajednički otkrivamo u pozorištu – dešava se nešto moćnije i veće – odsečan je naš sagovorinik dodajući da svoju trupu doživljava kao porodicu i da ih osećaj pripadnosti uvek motiviše.
Koreograf otkriva šta publika može da očekuje od njegovih komada na 20. Beogradskom festivalu igre:
– „Dvostruko ubistvo“ je divlja vožnja. Njega čine “Klovnovi”, komad pozorišne zabave i teatralnih ubistava. Priča se kreće od grotesknog do uznemirujućeg. Ima smešnih trenutaka, ali i jezivih. Drugi deo večeri, komad “Ispravka” je nežan i kreira neku vrstu balansa sa prvim komadom. On donosi nežnu ljudsku energiju, drugu opciju kako možemo da gledamo na svet ili postojimo u njemu!
Bonus video: U Madlenijanumu otvoren 19. Beogradski festival igre