0
Šta srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji nastavljamo ponudom kuće "Heliks" iz Smedereva i našim čitaocima poklanjamo 5 dela ovog izdavača.
U eri kada su dezinformacije i pseudonauka sveprisutne, „Vodič kroz vasionu za skeptike“ predstavlja pravi svetionik jasnoće i razuma. Ova knjiga, čiji je autor dr Stiven Novela sa svojim saradnicima, sveobuhvatan je vodič za razvoj kritičkog mišljenja, navigaciju kroz lavirint popularnih dezinformacija i razlikovanje činjenica od izmišljotina. Sa mešavinom humora, duhovitosti i rigorozne naučne analize, autori obrađuju širok spekar tema, od teorija zavere do alternativne medicine i paranormalnih pojava. Oni opremaju čitaoce alatima za preispitivanje tvrdnji, procenu dokaza i kritičko razmišljanje o savremenom svetu. Knjiga se ne bavi samo razotkrivanjem mitova već i negovanjem mentaliteta koji ceni dokaze, logiku i skepticizam. Čitanjem ovog izuzetno zanimljivog štiva naučićete kako da razmišljate kao naučnik, pristupate tvrdnjama uz potragu za dokazima i donosite informisane odluke u svakodnevnom životu. To je neophodno za svakoga ko želi da jasnije razume turbulentni 21. vek i hrabro se nosi sa preopterećenjem informacijama koje definiše naše vreme. Naoružajte se znanjem i veštinama koje će vam pomoći da razumete događaje, pojave i promene koje vas okružuju.
Dr Stiven Novela, tvorac i producent podkasta „Vodič kroz vasionu za skeptike“, međunarodno je priznati naučni edukator. Dr Novela je klinički neurolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl. Kada ne snima podkast, piše tekstove za nagrađivani blog „Neurologica“, a uz to je i glavni urednik časopisa „Science-Based Medicine“.
Nova knjiga Mičia Kakua, „Kvantna nadmoć“, uzbudljiva je priča o sledećem velikom tehnološkom dostignuću – kvantnom računarstvu – koje bi moglo da ubrza razvoj veštačke inteligenciju, reši neke od najvećih problema čovečanstva, poput globalnog zagrevanja, gladi u svetu i neizlečivih bolesti, i na kraju osvetli najdublje misterije nauke, iz pera Mičija Kakua autora svetskih naučnih bestselera i neumornog popularizatora nauke. Vrtoglavi uspeh mikročipa možda konačno dostiže svoj kraj. Kako se tranzistori smanjuju do veličine atoma, fenomenalni rast računarske moći neizbežno posustaje. Ali ova promena najavljuje rođenje revolucionarnog novog tipa računara, onog koji računa na samim atomima. Kvantni računari obećavaju neviđene dobitke u računarskoj moći, omogućavajući napredak koji bi mogao da preokrene svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Dok su mediji uglavnom fokusirani na njihov zapanjujući potencijal da probiju svaku poznatu metodu šifrovanja podataka, već je počela trka da se iskoristi njihova neverovatna moć za revoluciju u industriji.
„Ne znam da li je ideja da crne rupe na kraju svog dugog života postaju bele rupe tačna. To je fenomen koji sam proučavao poslednjih godina. Uključuje kvantnu prirodu vremena i prostora, koegzistenciju različitih perspektiva i shvatanje razlike između prošlosti i budućnosti. Istraživanje ove ideje je avantura koja je još u toku. Ispričaću vam je kao izveštaj sa terena. Šta su tačno crne rupe koje preplavljuju svemir? Šta su bele rupe, njihova neuhvatljiva mlađa braća? I pitanja koja me oduvek prate: kako možemo razumeti ono što nikada nismo videli? Zašto uvek želimo da vidimo malo dalje…?“
Italijanski fizičar Karlo Roveli je posvetio svoju karijeru ujedinjavanju ideja o iskrivljenju vremena u opštoj relativnosti i zbunjujućih neizvesnosti kvantne mehanike. U „Belim rupama“ otkriva um naučnika na delu. Prati tekuću avanturu svog najnovijeg istraživanja, istražujući mogućnost da se sve crne rupe na kraju pretvore u bele rupe, podjednako kompaktne objekte u kojima je strelica vremena obrnuta. Roveli piše podjednako uverljivo o radu naučnika kao i o čudima svemira. Deli strah, neizvesnost i česta razočaranja istraživanja hipoteza i nepoznatih svetova, kao i zadovoljstvo koje donosi traganje za novim idejama i nepredviđenim zaključcima. Vodeći nas dalje od horizonta, poziva nas da iskusimo groznicu i nemir nauke—i čudan i zapanjujući život bele rupe.
Sa nadahnućem pripovedača i metodičnošću naučnika dr Igor Rudan beleži upečatljive, poučne i predivno stilizovane priče o medicini, nauci, istoriji i filozofiji globalnog zdravlja. „Zao zrak“ opisuje neka od ključnih istraživanja i prodora u medicini, biohemiji, genetici, neuronaukama i farmakologiji. Takođe nam pruža uvid u radove i motivaciju mnogih naučnika koji su dobili Nobelovu nagradu.
Igor Rudan (rođen 1971. u Zagrebu), profesor je na Univerzitetu u Edinburgu, gde je takođe i direktor Centra za globalna zdravstvena istraživanja. Autor je više od 500 naučnih radova, nekoliko naučnopopularnih knjiga i dokumentarne serije „Preživljavanje“ snimljene za BBC.
Šta jedu, kuda plove i da li im je hladno? Kakva bića nastanjuju druge planete Sunčevog sistema? Pre tri stotine godina, holandski fizičar, matematičar, astronom, inženjer i izumitelj, Kristijan Hajgens (1629-1695), jedan od pionira moderne nauke, primenio je naučni metod u pokušaju da odgonetne ima li života izvan zemlje. Tako je nastao „Kosmoteoros“. Pisan jasnim, oštroumnim jezikom, sa razmatranjima koja pružaju daleko više od osnovne teme, ovo je poslednje delo velikana koji predstavlja vezu između srednjevekovnog znanja i novog doba. Epoha u kojoj Hajgens stvara, između Galileja i Njutna, obeležena je novim pogledom na istraživanje prirode koje je u duhu Bejkonovog programa zasnovano na eksperimentu i suprostavljeno vladajućim religioznim dogmama.
Zagovornici nove nauke progonjeni su, zatočeni ili ekskomunicirani, brojne knjige su zabranjene, ali uprkos tome, sve veći broj mislilaca prihvata novi pristup izučavanju prirode. Hajgens je jedan od najplodotvornijih među njima. Kosmoteoros je Hajgensov prodor u oblast koju danas znamo kao astrobiologija. Moderni čitalac će se osećati više kao u delu naučne fantastike, a manje nauke, ali će u knjizi naći pregršt uzbudljivih logičkih igara kojima Hajgens pokušava da dokuči nepoznato. „Kosmoteoros“ je i autentično svedočanstvo o jednoj dramatičnoj epohi u razvoju ljudske misli i zagonetnim putevima kroz koje je prošla. Prvo izdanje Kosmoteorosa na srpskom jeziku, u prevodu dr Aleksandra Bogojevića, opremljeno je detaljnim komentarima i dopunjeno serijom eseja više autora o Hajgensu, njegovom dobu i uticaju nauke na društvo.
Roman „Sedam crkvenih tornjeva“, irske autorke Sare Bum, novi je naslov u okviru edicije Ekvilibrijum(i). Čitaoci će imati prilike da ga čitaju u prevodu Vladimira D. Jankovića. Bel i Saj su gradska deca, rođeni i odrasli na asfaltu. Upoznaju se kao dvoje mladih ljudi koji svoje dotadašnje živote žele da zamene novim, zajedničkim. Iznajmljuju kuću u nedođiji, napuštajući, mirno i bez drame, svoje porodice, rodbinu, prijatelje. Rečenica „život čine sitnice“ u njihovom slučaju poprima novo značenje: njihova svakodnevica i jeste sačinjena sve iz samih sitnica, koje vremenom počinju da se troše, trošeći i ovaj par, koji živi bez prave strasti, bez prave ideje, bez pravog cilja. Taj život nije ni uzbudljiv ni idiličan, ni dosadan ni neizvestan. Ali vremenom ih udaljava od sveta, prekrivajući njihove dane i noći neosetnim pokrovom tihe tragedije, u senci planine, zapravo glavne junakinje ovog dela, njima nedokučive i neosvojive…
Sara Bom (1984) ispisala je minuciozno, mikroskopski detaljno štivo koje ostaje kao svedočanstvo o jednoj neočekivanoj nesreći – nesreći koja se živi udvoje. Roman „Sedam crkvenih tornjeva“ četvrti je u njenoj već respektabilnoj bibliografiji. Dobitnica je brojnih uglednih književnih nagrada.
Prvih petoro čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon sledeće knjige u izdanju „Heliksa“: „Crne rupe“ Brajana Koksa, „Naučna i alternativna medicina“ Zorana Radovanovića, „Sebični gen“ Ričarda Dokinsa, „Plavi tonovi“ Ane Katrine Boman i „Kad ja pevam, igraju planine“ Irene Sola.
Bonus video: Janko Baljak – Ogroman je jaz u društvu, a elita nikada nije bila bogatija i bahatija
