0
U jedanaest pozorišta Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije 2008. je bilo 867 zaposlenih, dok ih je 2023. godine 506 i to u šesnaest pozorišta. U isto vreme kao posledica dnevno-političke zaslepljenosti, neinventivnosti i neinteligentnosti, očekuje se da javno pozorište posluje po tržišnom principu, kazao je u Užicu predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije Spasoje Ž. Milovanović.
Kraj Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, bio je povod da se u Užicu, ovogodišnjem gradu domaćinu, na inicijativu ove zajednice održi tribina na temu „Problemi u funkcionisanju institucionalnih pozorišta Srbije“.
Tribinu je vodio aktuelni predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i direktor Narodnog pozorišta Niš Spasoje Ž. Milovanović. Namera zajednice, kako je rekao, je pokušaj prepoznavanja i prevazilaženja ključnih problema sa kojima se pozorišta susreću.
– Mi imamo više nego dobru saradnju sa resornim ministarstvom i ljudima koji se nalaze na pozicijama odlučivanja. Svima u našem društvu je potpuno jasno da je pozorište važna društvena institucija. Obaveza nas, koji u ovom trenutku živimo i radimo u pozorištu, je da ga učinimo boljim, a dobra namera je prepoznata – rekao je otvarajući tribinu Milovanović koji se osvrnuo na činjenicu da od 16 pozorišta zajednice prisustvuje tek polovina, na osnovu čega zaključuje da problem pozorišta nije nikakvo treće lice već samo pozorište, te da ukoliko sami sebe ne poštuju to ne mogu očekivati ni od drugoga.
Taman što je pohvalio dobru saradnju sa republičkim predstavnicima kulture, Milovanović je izneo probleme sa kojima se pozorišta susreću, primedbe na Zakon o kulturi i sve druge koji se pozorišta i njegovog funkcionisanja tiču.
– Važeći Zakon o kulturi, prepoznajući modele organizovanja, čitavu strukturu i način funkcionisanja, posvećen je, pre svega, institucionalnom pozorištu, pravima i obavezama. Na osnovu Zakona o kulturi javna pozorišta se tretiraju kao institucije državne uprave, a uredbe koje regulišu poslovanje i zapošljevanje u javnom sektoru nisu adekvatne za pozorište. Ova pozorišta rade, ne samo na osnovu Zakona o kulturi, već i na osnovu niza drugih važećih zakona i uredbi donetih od strane osnivača. Mnogi od ovih zakona ne uvažavaju specifičnosti funkcionisanja pozorišta jer ne predviđaju neka zanimanja koja pozorišta imaju kao što su puškar, modelar, šaptač, insipicijent… Realan problem se javlja i u programskoj delatnosti jer sve mora da prođe kroz javne nabavke i tendere što, kada je autorski ili izvođački rad u pitanju, nije lako ostvarivo ili je nemoguće primeniti. Onda nas teraju da funkcionišemo na ivici zakona – istakao je predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Spasoje Ž. Milovanović.
Uredba o smanjenju stalnog broja zaposlenih iz 2008. i Uredba o stalnom zapošljavanju u javnom sektoru iz 2013, dodaje Milovanović, koliko god da je 2022. relaksirana, i dalje je najveći problem svakog pozorišta. Većina problema tiče se aktuelne političke scene i nestručnosti onih koji o pozorištu odlučuju.
– Lokalna vlast insistira na ukidanju sopstvenih računa pozorišta i centralizaciji pravne i knjigovodstveno-računovodstvene službe, na koji način proizvode nefunkcionalno birokratsko pozorište. Tako se javlja začudna situacija u kojoj zakoni tržišta nameću ideje, a država organizacione modele, sisteme upravljanja i menadžment. Istovremeno kod institucija, naviknutih na državnu brigu, subvencije ili retke donacije, dolazi do teškoća kod dela zaposlenih, koji u strahu od gubitka radnog mesta, svaku promenu unapred proglašavaju propalom. Javnim prostorom se širi defetizam i potpuna dezorjentisanost. Model funkcionisanja javnih pozorišta, kakva poznajem, polako se menja i nestaje – zaključuje Milovanović.
Posle konstatacije Milovanovića da od politike zavisi Zakon o kulturi, budžet i broj zaposlenih u pozorištu, zavisno od toga kojoj će stranci po političkoj raspodeli pozorište pripasti, reč je uzeo direktor Narodnog pozorišta Užice, aktuelni potpredsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije Zoran Stamatović. On je izneo probleme sa kojima je susreće Užičko pozorište.
– Ključni problemi koji muče pozorište u Užicu jesu vrlo mala odvojena godišnja budžetska sredstva za programe, koja ne prelaze četiri miliona dinara u zadnjih nekoliko godina i Uredba o broju zaposlenih. Naime, zakon nam dozvoljava da na svaka dva umanjena zaposlimo jedno, a Užice ima još jedan problem koji se zove odobrenje Gradskog veća da se to i desi. Zabrana je svedena na autonomiju na nivou čitavog grada, a onda Gradsko veće odlučuje da više radnika treba npr. u javnokomunalnom preduzeću, iako ne potcenjujem ničije potrebe. Tako se desi da ode dvoje iz pozorišta, ali se najčešće jedno zaposli u opštinu. Frapantni podatak da je u poslednjih desetak godina pozorište izgubilo blizu 50 odsto ljudskih resursa, dovoljno govori o našem značaju i našem uticaju. Jedini moguć i značajan uticaj jeste da kvalitetom dobrih predstava zagolicamo javnost i vlasnike vlasti, one koji su u poziciji i imaju mogućnost da nešto promene – rekao je Stamatović koji je izneo i podatak o različitim zaradama u različitim pozorištima kao i to da su od Republičke revizije dobili nalog da umanje jedan broj zarada.
Na njegovo izlaganje se nadovezao umetnički direktor ovog pozorišta Nemanja Ranković koji je izneo konkretne podatke o budžetskom finasiranju pozorišta i broju zaposlenih u proteklih šesnaest godina.
– Narodno pozorište Užice je 2008. godine imalo 52 stalno zaposlenih i budžet od 6.700.000 dinara. Taj iznos je 2023. smanjen na 2.000.000 dinara i 34 stalno zaposlena – kazao je Ranković.
Zoran Stamatović je još rekao da je pozorištu „Bog ljubavi, sreće i nesreće“ gradska vlast, i da su tu sva rešenja jer ona postavlja i smenjuje direktore. Takođe i da je jedino rešenje da svako „napada“ na svog gospodara. S druge strane, na konstataciju da na tribini nema dovoljno zaposlenih iz Užičkog pozorišta, rekao je da to odražava njihov odnos prema poslu, te da oni ne pokazuju interesovanje za rešavanje problema. Zaključio je i da je dobar deo problema upravo u kolektivu i da su oni veći od onih koji ih „pritiskaju“ spolja.
Na sve iznete podatke Nova.rs je postavila pitanje da li je javnost upoznata sa probleminma o kojima su govorili i koliko puta izneli u javnost podatke kao što je zapošljavanje u opštini na uštrb broja zaposlenih u pozorištu, kao i koliko puta su okupili kolektiv i pokušali da reše unutašnje probleme o kojima je Stamatović govorio? Pitanje je pre svega bilo upućeno njemu i umetničkom direktoru Nemanji Rankoviću, koji su više puta pitani da o tome govore za Nova.rs, što ni jednom nisu prihvatili. Ni ovog puta nije bilo izrazite volje za to.
– Javno sam to izneo dvanaest puta do sada, svake godine kada podnosim izveštaj Skupštini grada, već dvanaest godina, sednice se javno prenose na lokalnoj televiziji – bio je odgovor Stamatovića koji je negirao da postoje problemi u međuljudskim odnosima i problemi u kolektivu na čijem je čelu. Delom kontradiktorno u odnosu na ono što je već izneo, ali je svojim odgovorom i podvukao svoju tvrdnju o (ne)napadanju na svog „gospodara“ tj. lokalnu vlast koja odlučuje i o njegovom mandatu koji u tom odnosu brani ćutanjem i prihvatanjem svake nove političke situacije.
Direktor Niškog pozorišta i predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije Spasoje Ž. Milovanović rekao je da koristi svaku priliku na svakoj konferenciji za novinare da govori o problemima pozorišta, što u Užicu sigurno nije slučaj.
Imajući u vidu da je tribini, pored novinarke koja piše za Bilten proteklog festivala, jedini prisutan novinar bio ispred redakcije Nova.rs, za reč se javio i direktor Gradskog pozorišta Čačak Bratislav Janković, čija primedba je po tom osnovu upućena organizatoru skupa.
– Na ovoj tribini nema predstavnika medija. Ako mislite da će ovo imati bilo kakav odjek u javnosti, jako se varate. Sve to što se bude stavilo na papir i poslao neki dopis Ministarstvu ili nekom tamo, to neće imati apsolutno nikakvu težinu. Kažem vam da je to tačno jer smo te dopise slali mnogo puta, a ja sam se ovih razgovora na sastancima zajednice dosta naslušao. Ovde je trebalo da bude više predstavnika medija nego nas samih koji sedimo ovde. Da bi ovo bilo vidljivo i da ne bismo u jednom pozorištu sedeli u jednoj maloj sali i raspravljali o nečem što iz nje izaći neće osim što će novinarka Nova.rs napisati članak i u Biltenu će izaći da se ova tribina održala, ali gde su mediji, gde je RTS, gde su ostali? Ako mi ovde sedimo i iznosimo probleme bez medija, to nema nikakvu težinu – zaključio je Janković.
Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, 60. po redu, održan je u Užicu od 14. do 20. maja gde je u takmičarskom delu učestvovalo sedam predstava i jedna u čast nagrađenih. Pobednička predstava je Simovićevo „Putujuće pozorište Šopalović“ u režiji Milana Neškovića i izvedbi ansambla Narodnog pozorišta Užice.
Na završnoj večeri 20. maja, kako smo ovih dana pisali, dogodio se incident kada su teatarskog kritičara Borisava Matića verbalno napali reditelji Milan Nešković i Jana Maričić. Matić je za Nova.rs izjavio da su ga „vređali reditelji Milan Nešković i Jana Maričić, psovali ga i pretili mu“, a Udruženja kritičara i teatrologa Srbije stalo je u odbranu pozorišnog kritičara, poručujući da „nasilničko ponašanje ne sme da bude tolerisano“. S druge strane, u zvaničnom saopštenju, oglasili su se i Nešković i Maričićeva naglašavajući da „Matić manipuliše i laže i da mu niko nije pretio zabranama niti vređao“.
Bonus video: „Joakim Vujić“
