0
Sve te nagrade nisu bile dovoljne da moj film o Handkeu uvrste u selekciju Kana ili Venecije, pravdaju se situacijom sa Kovidom 19. Nepojmljivo je šta je sve Peter Handke učinio za srpski narod, mene je to apsolutno fasciniralo, tako da je taj film snimljen kao moje veliko poštovanje prema tom čoveku, kaže reditelj Goran Radovanović.
Ciklus dokumentarnih filmova Radovanovića u prisustvu autora počeo je sinoć u okviru programa „DOK Cinema Masters“ u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Prikazani su filmovi „Columba Urbica“ i „Kasting“, a večeras će biti na programu – „Sa Fidelom do kraja“.
– Ostvarenje „Kasting“ sniman je u vreme kada je cela naša zemlja tonula u političku i socijalnu pornografiju. Bilo mi je veoma neprijatno da snimam takav film i da radim te osetljive teme, vezane i za snimanje porno filmova u Srbiji – istakao je Radovanović, čije se delo jednim delom bavi industrijom erotike kod nas.
Radovanović je primetio da za njegove filmove govore da nisu klasični dokumentarci, već da vuku na „manipulativni igrani film“. Priznaje da njegova ostvarenja imaju uporište u delima Želimira Žilnika i Dušana Makavejeva, te da je imao sociološku i pomalo levičarsku fazu tokom snimanja „Kastinga“, kao vreme darvinizma.
Osim po dokumentarcima, gde se izdvaja i naslov „Pileći izbori“ (2005), režiser i scenarista veliku pažnju je privukao igranim filmovima „Hitna pomoć“ (2009) i „Enklava“ (2015).
– Bliži sam sada igranom filmu, on mi je uzbudljiviji. Kamera ume da reflektuje naš odnos prema stvarnosti. U dokumentarnom filmu je prisutna analitička forma, sa igranim je drugačije. Trenutno snimam film „Bauk“ o NATO bombardovanju Srbije 1999. godine, prema jednoj Geteovoj pesmi – najavio je Radovanović, i spomenuo da od poznatijih imena igraju Vojin Ćetković i Miloš Biković. Film se nalazi u montaži, u post produkciji.
Radovanović potpisuje ukupno 15 ostvarenja, igranog, dokumentarnog i eksperimentalnog filma, a poslednji projekat mu je „Čekajući Handkea“, premijerno prikazan na jubilarnom 50. FEST-u (2022).
– Sve te nagrade nisu bile dovoljne da moj film o Handkeu uvrste u selekciju Kana ili Venecije, pravdaju se situacijom sa Kovidom 19. Nepojmljivo je šta je sve Peter Handke učinio za srpski narod, mene je to apsolutno fasciniralo, tako da je taj film snimljen kao moje veliko poštovanje prema tom čoveku. Ali, svet taj film ne želi, Handke im je problem – priznaje autor.
Osvrnuo se i na metod rada, odnosno odabir tema.
– Naučio sam koje su vam tri kategorije potrebne da biste snimili dokumentarni film. Prvo, film o ljudima u nevolji, to prolazi. Sigurno nećete raditi film o bogatašu koji enormno zarađuje i nema nikakve probleme, to nikog ne zanima. Onda, drugo, da snimate sa svojom porodicom, i treće – Romi, oni obožavaju da se snimaju – zaključio je Radovanović.
Bonus video: Peter Handke potpisuje knjige u Beogradu