0
U rubrici "Saundtrek za moj život" ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju. Naš dragi gost ove nedelje je Srđan Đile Marković.
Srđan Đile Marković je ikona beogradskog andergraunda. Cenjen je kao slikar, ali poštovan i kao alternativni muzičar, jer je dugogodišnji frontmen i gitarista sastava Supernaut. Zamolili smo ga da nam predstavi pesme koje su mu promenile život, pogled na svet, one koje su ga muzički formirale.
– Jedna od pesama koje su mi promenile život, sigurno je i “God Save the Queen” benda Sex Pistolsa. To je fantastična buka gitara. A što se tiče teksta – “They made you a moron, a potential H bomb” („Napravili su vas sve moronima, napravili su vas potencijalnim nuklearnim bombama”), to bi trebalo da bude himna. Nema se tu šta dodati. Zaprepašćujuće je koliko je Džoni Roten bio samosvestan u relativno nežnim godinama svog života – kaže Marković za Nova.rs.
On dodaje da je frontmen Pistolsa tu pesmu napravio kada je imao nepunih dvadesetak godina.
– Ono što je još najneverovatnije jeste da je jedna takva pesma došla na drugo mesto britanske top liste, a pošto su bili zabranjeni, to drugo mesto je na kraju ostalo prazno. Iako je industrija morala da ispoštuje kvotu prodaje, jer je ploča bila u prodavnicama. Bilo je i pre toga pljuvanja vlasti, kritikovanja… Ali, da to “uleti” u mejnstrim, nešto što je pop muzika, to pre “Pistolsa” nije moglo da se desi i postalo je fenomen.
Ali Đileta je u pank uvukao bend “Stooges” i njihov treći album “Raw Power”.
– Producirao ga je Dejvid Bouvi, verovatno “odvaljen” kao majka, pošto se pola instrumenata ne čuje. Ali, tu ima jedna fantastična pesma – “Shake Appeal”. Ide brzo, Igi Pop radi sve što radi, i onda dolazi solo na gitari koji je toliko glasan, da se u tim trenucima više ništa ne čuje, osim te gitare. I kad prestane solaža, odjedanput svi ostali zvuče kao mali mravi. Došao je solo i uništio sve.
„Meni je tu bilo fenomenalno“, dodaje naš sagovornik, kako može „van tih produkcijskih aksioma da se stigne do velikog utiska i doživljaja“.
– Ne treba da poštuješ produkcijska pravila, ako treba da ode sve u “tri lepe”, neka ode. Apokalipsa odmah! To je jedina stvar koja mi se sviđa kod Dejvida Bouvija, kako je producirao album “Raw Power” – priznaje Marković.
To ga je podsetilo na, kako kaže, „grozno produciranu pesmu koja je sjajno ispala“, a u pitanju je stvar “Dosada” njegovog prvog benda “Radnička kontrola” sa ploče “Artistička radna akcija”, u kojem su pored njega bili Zoran Kostić Cane i Žika Todorović.
– To je bio komunistički post-pank. Volim ja Caneta, on je to sve improvizovao na licu mesta u studiju, a tekst je fantastičan. Dokaz da je to velika pesma jeste i da je očajno snimljena, još gluplje producirana, ali i dan-danas traje – dodaje Đile i podseća se kako je izgledala atmosfera na snimanju:
– Enco Lesić, producent i vlasnik studija “Druga maca”, radio je to preko “one stvari”. U stilu, ajde, klinci, imate dva sata i marš! Žika Todorović tada nije ni došao da svira bubnjeve, bio je bolestan. Krš i lom, ali pesma nosi sve. To je isto kao onaj solo iz “Shake Appeal” od Stooges-a. Stvari se dese ili ne dese, i džaba sva produkcija ako se stvari ne dese – zaključuje frontmen Supernauta.
Bonus video: “Yu Grupa: Trenutak sna” – emotivna porodična priča
