0
U Užicu je zvanično počela 28. Umetnička kolonija "Keramika Zlakusa". Čim su stigli u Užice, umetnici su se latili gline i čuvenog zlakuškog sporog točka, pa se već vide obrisi dela koja će čuvati uspomenu na ovogodišnju koloniju.
Umetnici su puni utisaka, stranci oduševljeni gostoprimstvom Užičana, a svi zajedno glinom koja klizi pod prstima i pretvara se u figure kakve samo keramičari mogu da osmisle. Narednih dana upoznaće se sa svim onim što tradicionalan način izrade zlakuških lončara nosi sa sobom, od vajanja pa do pečenja na otvorenom plamenu.
Pored Srbije, u Užice su došli i umetnici iz Kanade, Italije i Irske. Prepuni utisaka, odmah su u ruke uzeli glinu kako bi što pre savladali tradiciju koja je u svetu keramičke umetnosti značajno pozicionirana.
Desa Ćazić Kalem iz Kanade, koja u kanadskoj školi predaje umetnost, je u Užice stigla sa svojim sinovima. Ona je prošle godine saznala za „Keramiku Zlakusa“, obilazeći ovaj deo Srbije, Zlatibor, Kremna i Taru. Ono čime je pre svega oduševljena je gostoprimstvo ljudi.
– Izuzetno smo dočekani, toga u svetu nema puno. Kada sam saznala za ovo, više sam bila fokusirana na metod, kako se to radi, a sada sam shvatila da je veoma značajno to što je glina takva. Ova glina je toliko dobra da zapravo ona sa mnom radi, ona me vodi. Znaš metod, imaš glinu, a ovo kolo zapravo prati telo. Taj pokret i sve što omogućava ceo proces je zapravo ova glina koja je predivna! To je moj utisak – kaže Kalem.
Marta iz Južne Irske, pre nekoliko godina je videla na društvenim mrežama da u Srbiji postoji ovakva kolonija. Ono što ju je oduševilo jesu ljudi koji lokalno rade sa materijalom koji im je dostupan i rade sa vatrom. Njen ujak je bio kovač, pa je ta veza starih zanata za nju bio razlog da dođe i proba da svojim rukama stvara od te gline.
– Ljudi su gostoprimivi i veoma opušteni, sve prihvataju, a i hrana je odlična. Što se ovog tradicionalnog načina izrade tiče, gline i svega što prati stvaranje, ja sam izuzetno uzbuđena. Želim samo da radim, da što više naučim i što više uradim, prepuna sam energije i želje da stvaram – rekla nam je Marta koja je inače keramičar, ali pored posla u ateljeu, ona radi i u udružanjima sa ljudima kojima je potrebno stvaranje radi doprinosa mentalnom zdravlju.
U okretanju točka ponajviše je uživala naša umetnica iz Beograda, mlada keramičarka Jana Ranković koja je prvi put u dodiru sa zlakukom keramikom, glinom i svim onim što predstavlja ovu koloniju. Kaže da joj je čast što učestvuje i veruje da svaki keramičar iz Srbije obavezno treba da dođe u Zlakusu i upozna se sa ovom tehnikom.
– To bi trebalo da se podrazumeva. Ja nikada nisam bila ovde, niti radila sa ovom glinom, a nigde drugde i ne može da se radi nego ovde. Specifičan je materijal za ovo podneblje, ovde se kopa ta glina, melje taj kamen, ovde se meša, tako da je taj produkt samo ovde takav. Svima nam je neophodno da prođemo kroz ovu školu jer ako Srbija ima neku tradicionalnu keramiku onda je to Zlakuška keramika. Treba proći ceo proces da bi smo znali šta materijal tačno radi. Meni je ovaj ručni točak baš novost, on me nekako najviše vuče – kaže Jana.
Pre nego što su krenuli da rade tradicionalnu obradu gline na ručnom točku, umetnicima je demonstrirao rad zlakuški lončar Milivoje Šunjevarić koji za Nova.rs objašnjava šta je ono za šta se vezuje tradicija izrade keramike u selu koje je, zahvaljujući starom zanatu, postalo poznato širom sveta.
– Za tradiciju izrade keramike u Zlakusi isključivo se vezuje spori točak, kao što je u Sloveniji npr. brzi točak. To je tradicija izrade keramike. Umetnici to znaju, tehnologija kojom se oni bave je drugačija, pa zato dođu u Zlakusu jer je i materijal specifičan kao i naravno pečenje na otvorenoj vatri – kazao je Šunjevarić.
O kakvoj se glini, koja oduševljava umetnike, radi, pitali smo umetnicu koja je „krivac“ za oživljavanje grnčarskog zanata u selu Zlakusa, kao i za Umetničku koloniju „Keramika Zlakusa“, akademsku slikarku keramičarku Sofiju Bunardžić.
– Glina se vadi u Vranjanima, selu kod Požege. Skloni se metar gornjeg sloja, a glina se vadi sa dubine 2-6 metara. Ona sama po sebi ne bi mogla da se obrađuje jer je premasna pa se oplemenjuje dodavanjem sitnomlevenog minerala kalcita koji se dodaje glini u razmeri 50 odsto. Kada se ta smesa poveže i umesi, rukama, nogama ili mašinski, onda se tek spiralno grade forme na ručnom točku – objašnjava za naš portal umetnica.
U godini kada Užice nosi titulu Prestonice kulture Srbije, u čiji program je uvrštena i ova manifestacija, dobrodošlicu umetnicima poželela je i gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević sa željom da njihova inspiracija stvori umetnička dela koja će se pridružiti riznici sačuvanoj u prethodnim godinama.
Bonus video: Užice je nacionalna prestonica kulture
