Igranjem predstave (Pra)faust Beogradskog dramskog pozorišta u amfiteatru manastira Svete Trojice u Stanjevićima sinoć je nastavljen dramski program 37. festivala Grad teatar. Predstava je nastala prema čuvenom delu Johana Volfganga Getea u dramatizaciji Fedora Šilija, a u režiji Borisa Liješevića.
Temperatura vazduha u Stanjevićima bila je neočekivano niska za ovo doba godine, ali to nije omelo ni glumce ni publiku koja je celi ansambl nagradila višeminutnom aplauzom, pišu iz pres službe „Grad teatra“.
Reditelj predstave Boris Liješević je zadovoljan igranjem predstave, posebno u ambijentu kakav je amfiteatar u Stanjevićima.
– Bilo je hladno, vetrovito i teško, ali taj Geteov stih se probija kroz vekove i razna vremena i stiže do publike već vekovima pa je stigao i večeras. A stizaće verovatno dok bude sveta i veka – kazao je i dodao da su duhoviti trenuci u predstavi proizašli iz teksta, ali i iz dobre glume.
– To je u tekstu, to je Gete dao. On je tog Mefista dao kao nekog komičnog, malo žovijalnog lika, a u isto vreme mračnog. To su svakako potencijali teksta, ali i potencijali odličnog glumca. To mora da ide jedno sa drugim da bi se došlo do komičnog u ovakvom materijalu.
Glumac Svetozar Cvetković je kazao da hladnoća nije presudna stvar iako jesu čudni uslovi za igranje ove predstave.
– Bitno su drugačiji uslovi u odnosu na to kako smo je premijerno igrali, samim tim uslovljavaju promene u igri i samoj predstavi, ali je imalo smisla. Zadovoljan sam reakcijom publike, ali sam i saosećao sa njima sve vreme. Očigledno je da smo ih naveli da sede dva sata i odgledaju predstavu uprkos svemu – kazao je Cvetković i dodao da je Gete bio izazov:
– Meni je bila olakšavajuća okolnost da sam sa Borisom Liješevićem pre desetak godina radio predstavu koja se zove “Čarobnjak” gde sam igrao Getea pa sam negde znao šta taj čovek može da nosi sa sobom i na koji način bi tretirao jednu takvu temu kao što je ta paradigmatična tema Faustove sudbine i zapitanosti oko života. Nikada nisam igrao nešto što ima ovako literarnu i umetničku vrednost kao jedan takav tekst releventan, istorijski, kao nešto što je vrhunski, a na čemu se obično lome zubi. To ne prolazi lako kod svih, ni kod najvećih reditelja, a Borisa smatram jednim od najvećih!
Glumica Iva Ilinčić je kazala da joj je najveći utisak ovog igranja bio spoj teme predstave i ambijenta u kom su je igrali.
– Čarobno je igrati ovu predstavu sa ovom tematikom na ovom svetom mestu. Neke replike su zaista tako dobile na težini i realnosti zato što je Ozren zaista video krst od koga beži i zato što Greta, kada izgovara “sude Božije pravde”, zaista se nalazi negde gde je realno izgovarati te stvari i tome je bila čar što se zaista pred nama desila jedna priča. Ta priča je sama po sebi najveći kvalitet ove predstave, Gete je sve zapisao – navela je ona i dodala da je sreća što su u predstavi imali zajedničku koreografiju tokom koje su uspeli da se ugreju:
– Boris je čaroban reditelj, ovo mi je bio najlepši proces do sada i Boris je predivan. Mislim da rezultat kaže sve sam o sebi i mislim da smo napravili jednu divnu i čarobnu predstavu. Uživanje je raditi sa njim.
Uloge u drami koja vremenski prethodi čuvenom Geteovom “Faustu”, pored Cvetkovića i Ilinčić tumače: Ozren Grabarić, Ivan Tomić, Daniel Sič, Ivan Zarić, Mirjana Karanović i Stanislava Nikolić.
Predstava je na repertoaru i večeras u 21h u amfiteatru manastira Svete Trojice u Stanjevićima. Za publiku je obezbeđen prevoz sa stanice Mediteran Express-a (u gradu) u 19.45h, a u blizini manastira ima mesta za parkiranje.
Bonus video: Predstava o „Tesli“