U gomili vesti koje su nas u poslednjih mesec i po dana držale prikovane za sve ekrane koje imamo, jedna nam je promakla, potpuno neopravdano: odlazak Gabija Delgada-Lopeza (Gabriel "Gabi" Delgado-López, 18. april 1958 – 22. mart 2020), frontmena legendarne nemačke grupe DAF, koja je lansirala elektro-punk zvuk.
Originalna informacija o Delgadovoj smrti 22. marta, došla je sa jednim danom zakašnjenja, od njegovog dugogodišnjeg muzičkog partnera i druge polovine ovog dua, Roberta Görla – on je obavestio svet postavivši na internet šturu rečenicu u kojoj saopštava kako je upravo saznao da je Gabi preminuo par sati pre, u svojoj 61 godini. Izvor je bila poruka koju mu je na telefon poslala Delgadova supruga, što je sa njim živela u malom, zabačenom mestu u Portugalu – kasnije se ispostavilo da je radeći u bašti doživeo srčani udar, te da je prošlo isuviše vremena pre nego što mu je ukazana adekvatna pomoć.
RIP Gabi Delgado-López (18 April 1958 – 22 March, 2020). Absolute legend. We love you.https://t.co/WGW96swrpE pic.twitter.com/cN86q6rQQb
— Minimal Wave (@minimal_wave) March 24, 2020
Grupa DAF (Deutsch Amerikanische Freundschaft / Nemačko-američko prijateljstvo – ironija je namerna), ostavila je dubok istorijski trag trilogijom albuma objavljenom početkom 80-tih godina prošlog veka za britansku izdavačku kuću Virgin: „Alles ist gut“ (1981) , „Gold und Liebe“ (1981) i „Für immer“ (1982). Prvi u nizu bio je apsolutno remek-delo onog doba, sa svojim minimalističkim elektro zvukom, zasnovanim skoro isključivo na Görlovim sintisajzerima i Delgadovom strastvenom pevanju, te izuzetno angažovanim tekstovima, kojima nije nedostajalo duhovitosti: stil iz koga je izašlo mnogo žanrova; od tehno-popa, preko body-electra i industriala, do samog tehna, snažno inspirišući Laibach, a kasnije i Rammstein.
Revolucionarni značaj DAF, kao svojevrsnog iskoraka iz rokenrola, čije su anti-establišment poruke preneli ka novom svetu elektronskih ritmova, ne može nikad biti dovoljno istaknut. Dovodeći hrabro u pitanje mnoge stereotipe, DAF su bili sastav koji je beskompromisno izvrgavao ruglu svaki totalitarizam, i prvi koji je pevao na nemačkom jeziku i na njemu imao uspešnu internacionalnu karijeru. Gabijev ogorčen, a ipak seksi glas, ostao je upamćen kao jedna od najsnažnijih uspomena iz tih post-novotalasnih vremena.
Činjenica da su se mnoge stranice muzičkih izdanja toplo oprostile od Delgada, možda najviše govori o tome koliki je bio njegov lični ugled i uticaj grupe koju je kao frontmen predvodio.
Kod nas su nastupili na Exit festivalu 12. jula 2012, održavši koncert na Fusion stageu, u okviru povratničke turneje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar