Film “Sumrak u bečkom haustoru” reditelja Mladena Đorđevića biće premijerno prikazan sutra u Kombank dvorani, u okviru Glavnog takmičarskog programa 48. Festa.
Đorđević je ispričao na današnjoj konferenciji za novinare da je ideju za film dobio 2014. godine kada je pročitao istoimeni roman Darka Markova, pisca koji izdržava svoju porodicu vozeći taksi, a zatim je pogledao monodramu o istoj temi – kako je biti stalno između rodnog kraja i tuđine.
Prema sinopsisu, Beč obeležava 50 godina od dolaska gastarbajtera iz socijalističke Jugoslavije u Austriju. Toj zemlji je bila potrebna radna snaga, pa je ugovorom dogovoren prijem velikog broja radnika iz siromašnih delova Jugoslavije.
U isto vreme nova vlast, u skladu sa smanjenjem socijalnih davanja, uvodi poreze taksistima.
Nameti su veliki, te je mnogim taksistima budućnost ugrožena, što naročito pogađa ljude sa Balkana, pošto veliki broj njih živi od toga i sa tim problemom se suočavaju i tri glavna junaka Darko, Milenko i Goran, koji već dvadesetak godina taksiraju po Beču.
Njih povezuje vračara Vladica iz istočne Srbije, kod koje redovno odlaze da im pročita budućnost iz karata ili ih zaštiti od negativnih sila.
Đorđević je rekao da je roman Darka Markova bio samo inspiracija, kao i filmovi o gastarbajterima poput “Specijalni vlakovi” Krsta Papića i “Druga generacija” Želimira Žilnika.
Reditelj, poznat po ostvarenjima “Život i smrt porno bande“(2009) i „Made in Serbia“(2005) kaže da je u filmu “Sumrak u bečkom haustoru” tanka linija između igranog i dokumentarnog i da se gotovo briše, što je danas sve češći slučaj u savremenoj filmskoj produkciji.
Đorđević je rekao i da su dugo snimali (četiri godine), jer su uporedo radili na seriji, ali I zbog toga što su morali da čekaju svoje junake, naturščike, kada imaju vremena za snimanje.
“Film smo snimali u Beču i Srbiji pa smo i mi bili filmski gastarbajteri između tuđine i zavičaja”, istakao je reditelj.
Na pitanje o tome koliko u filmu ima autorske interpretacije, Đorđević je rekao da ima dosta nadogradnje.
“Razgovarajući sa junacima, saznavao sam o njima i njihovom životu pa sam priču i likove nadograđivao tako da sam u nekim delovima čak otišao u potpunu fikciju pa se pojavljuje vračara, a tu je i scena sa taksistima kada jedan od njih poprima lik Roberta de Nira iz filma ‘Taksista’”, objasnio je Đorđević.
U filmu je konstantna igra između fikcije i stvarnosti, a Đorđević kaže da voli da radi sa naturščicima.
Projekcije na Festu
5. mart, Kombank dvorana, sala 1, 22:00
6.mart, Kombank dvorana, sala 1, 14:30
7.mart, Kombank dvorana, sala 6, 18:30
“Uvek su dobri kada igraju sami sebe. Nije dobro kada im u usta staviš replike. Zato sam im ja davao samo temu neke scene, a oni su onda radili iz sebe”, rekao je reditelj.
Na konstataciju novinara da u njegovom filmu Beč nije predstavljen glamurozno i da ima dosta elemenata paganskog, Đorđević je priznao da voli rad austrijskog reditelja Urliha Zajdla i da misli da i u njegovom filmu ima sirovosti i oporosti kao kod Zajdla.
Za montažere Pierina Baskiera i Milana Jakonića izazov je bio što je film sniman kao dokumentarac, a junaci su tretirani kao u igranom filmu, po čemu je, naglašavaju, Đorđevićevo ostvarenje specifično i drugačije.
Direktor fotografije Dalibor Tonković je rekao je problem bilo uskladiti igrani i dokumentarni pristup, ali je olakšanje predstavljalo to što je Đorđević na samom početku imao jasnu viziju i što je aktere tretirao kao glumce.
Film će nakon projekcija na Festu krenuti u bioskopsku distribuciju krajem marta, a emitovanje serije od 12 epizoda planirano je tokom ove godine.