1
Beogradska filharmonija upustila se poslednjeg petka - na Bogojavljenje - u herojski poduhvat izvođenja Bahove Mise u ha-molu, pod upravom svog šefa-dirigenta Gabrijela Felca. Čak i ako niste religiozni, ovo delo moralo je da zatrese kavez vaše izgubljene duše i preispita sve argumente vašeg eventualnog ateizma.
Beogradska filharmonija
Johan Sebastijan Bah: Misa u ha-molu BWV 232
Dirigent: Gabrijel Felc
Solisti:
Vera Talerko, sopran
Bet Tejlor, mecosopran
Julijan Haberman, tenor
Zimon Robinson, bas-bariton
Češki filharmonijski hor iz Brna
Direktor i dirigent hora: Petr Fjala
Drugi dirigent hora: Joel Hana
Koncertmajstor: Miroslav Pavlović
Velika dvorana Kolarčeve zadužbine
Petak, 19. januar 2024.
U našem vremenu „galame i pokreta“, kako to kaže Robert Muzil, neke stvari i dalje izazivaju mûk i strahopoštovanje. Prisustvovati živom izvođenju Bahove znamenite Mise u ha-molu zaista je privilegija u generalno osiromašenim kulturnim standardima današnjice.
Slušajući ovo delo – u izvođenju orkestra Beogradske filharmonije i njihovih gostiju iz Češkog filharmonijskog hora iz Brna, pod upravom maestra Gabrijela Felca, kao i uz učešće četvoro izabranih solista – ne možete da se otmete utisku krajnje zaprepašćenosti što je jedna ovako grandiozna pomisao iz 1749. oživela nakon čitavih 275 godina pred nama. I još više što nas – uprkos davnašnjem datumu svog postanka – svejedno nastavlja da mesmerizuje i u novom milenijumu. Filharmoniji i Bahu zato svaka čast!
Prvi put u celini izvedena 1859. godine u Lajpcigu – 110 godina nakon svog konačnog kreativnog zaokruženja i praktično isto toliko od smrti svog tvorca Johana Sebastijana Baha (1685-1750) – Misa u ha-molu ostaje u neku ruku neodgonetnuta šifra misterioznog postignuća ovog muzičkog genija preko svih budućih naraštaja. Iako smo već duboko zašli u 21. vek, ovo gorostasno ostvarenje ne prestaje da začuđuje istančanošću svog predanog rada unutar detalja svake pojedinačne deonice u orkestru i horu, ornamentisanih krasotom solističkih udela.
Ako se u potpunosti prepustite gustom i zadivljujućem zidu zvuka Bahove Mise u ha-molu – počećete da primećujete samosvojne putanje svakog učesnika u ovom gigantskom organizmu ideja ponaosob. Pulsacija dirljivo ujedinjenih trudbenika na sceni, kroz skoro dvočasovno trajanje, polagano uzdiže jednu monumentalnu građevinu smelo izraženih umetničkih dejstava. Ovde kao da je reč o nekoj imaginarnoj Vavilonskoj kuli što progovara apsolutno svim muzičkim jezicima koje je Bah uspeo da dokuči za života i njima superiorno ovlada. I sve to isključivo snagom svog talenta, plemenitim instinktom i osetljivošću sopstvenih čula.
U današnje vreme interneta i svakojakih tehnoloških spravica koje nam staju na dlan, deluje gotovo nezamislivo u kakav se to neustrašiv zadatak upustio jedan po svemu skroman čovek i istovremeno kolosalan stvaralački um iz 18. veka. Sažeti sva tajanstva svoje iskrene vere u veličanstvenu zvučnu enciklopediju kakva je Misa u ha-molu značilo je iskusiti lično spiritualno osećanje do krajnjih granica. Predavanje uzvišenoj pustolovini beleženja ljudske skrušenosti i istovremeno strastvene žudnje za zovom božanskog – dajući mu priliku da uspostavi kontakt sa celokupnim čovečanstvom i jednom za svagda ispovedi sva svoja znanja – učinila je ovu autorovu ekspediciju trijumfalnim podvigom čovekovog htenja.
Konačno, Bah je uložio sve dostupne sile transcendencije i moralne istrajnosti u sebi da izrazi jednu basnoslovnu celinu – sveta, ljudskosti, čudesnog pripadanja drevnoj vrsti koja svaki put iznova, u svakoj narednoj generaciji pronalazi lepotu i radost svog postojanja, iako je bačena u beznadni ponor kosmosa.
Jer Bah je bio neverovatan lik, bez šale, dosledno odlučan, ludo požrtvovan i darovito marljiv u svom istinoljublju, svim skučenostima doba i sopstvenog položaja uprkos. Imao je petlje, ukratko, i zato je Misa u ha-molu apoteoza njegove nepokolebljive vere u Tvorca, ali i moći sadržane u svakom individuumu. Na izvestan način, ona prevazilazi prostu pretpostavku o postojanju nedodirljivog svemogućeg Boga. Misa u ha-molu mu naprotiv oduševljeno hrli u susret, protežući množinu svoje percepcije ka dalekoj budućnosti, sve to da bi u ma kom vremenu uputila i primila njegov telegrafski signal pravo iz vasione.
Već samo ovo dovoljno je da vam zaklecaju kolena kao izvođaču i dirigentu, zar ne? Toliko odgovornosti, toliko traženja onog najboljeg od sebe u mističnim visinama jedne nadzemaljske spoznaje. Ali Beogradska filharmonija, Češki filharmonijski hor iz Brna, zaista milozvučni solisti – sopran Vera Talerko, prefinjen mecosopran Bet Tejlor, tenor Julijan Haberman i bas-bariton Zimon Robinson – svi pod upravom maestra Gabrijela Felca, uspeli su da zajedno dotaknu nešto zbilja posebno u svojim i našim životima ovog petka. Uključujući tu i astralni solo doprinos koncertmajstora Miroslava Pavlovića u Laudamus te. Bio je ovo impresivan čin uzdizanja združenog humaniteta, nadahnuto pregalaštvo, svest o važnosti sopstvene umetničke volje i ustrajnosti na dugačkom, izazovnom i nezaboravnom putu uvis – ka prapočetku i sutrašnjici u isti mah. Svi smo zato, barem za trenutak, boravili na zvučnim nebesima Bahove ingenioznosti. I bilo nam je stvarno fantastično.
Bonus video: Kako je Beogradska filharmonija trijumfovala u Kini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
