Festival "Sedam veličanstvenih" održaće se od 13. do 19. septembra u "mts Dvorani", kada će proslaviti važan jubilej – dve decenije od kada svako izdanje donosi jedinstvena ostvarenja modernog evropskog dokumentarizma otvarajući našoj publici prozor u svet.
Pokrenut od jedinstvenih Zorana i Svetlane Popović, festival je došao u trenutku kada je moderni bioskopski dokumentarac počeo da osvaja svetske sale i prostore ekskluzivno namenjene igranom filmu. „Sedam veličanstvenih“ je u korak pratio razvoj ove nove vrste filma, a glas o fantastičnim projekcijama i nesvakidašnjoj festivalskoj atmosferi pronosili su Evropom neki od najeminentnijih dokumentarista koji su s radošću dolazili u Beograd.
Ovogodišnji praznik filma, kako su najavili Popovići, otvoriće virtuozni film „Pijanoforte“, koji nas vodi na najčuvenije svetsko takmičenje mladih pijanista.
– Kao svojevrsna pijanistička olimpijada, svake pete godine u Varšavi se okupljaju vrhunski mladi umetnici i započinju bespoštednu borbu sa samima sobom da bi postigli gotovo nemoguće i savladali sve teže i teže zadatke i eventualno pobedili. Sjajni poljski autor Jakub Pjontek napravio je uzbudljiv i intrigantan film koji nas vodi iza kulisa ovog takmičenja, a najveće zadovoljstvo je pijanistički i filmski briljantno predstavljena muzika koja je opčinila gledaoce brojnih festivala širom sveta, od Sandensa do Tel Aviva – objasnio je Zoran Popović.
Upitan o jednoj temi, koja se prožima duž svih filmova, istakao je da je zajednička nit priroda, njena lepota, ali i nužnost da se ona i sačuva.
– Vaše pitanje bi bilo možda otkud toliko lepote prirode u vremenu ovolikog nasilja, ali baš zbog toga, jer nam je lepota neophodna. Ultimativni zadatak svih nas je da sačuvamo prirodu, bogatstvo koje nam ona pruža i koje nas okružuje – kazala je Svetlana Popović.
Zoran Popović je dodao da su pogledali kompletnu dokumentarističku produkciju koja je zavređivala pažnju, te mu se čini da su došli do selekcije koja zaslužuje jubilarno izdanje.
– Selekcija u velikoj meri odražava domete modernog dokumentarca, pojedinačne domete izabranih sjajnih autora, ali govori i o današnjem svetu, o onome što se dešava sa svima nama. Ovo su filmovi koje objedinjuje težnja ka nekom vrhunskom, izuzetnom cilju koji je veći od svih nas. Nije iznenađujuće to što svi u velikoj meri govore o odnosu čoveka prema prirodi. Otuda ove priče govore i o važnim, dubokim unutrašnjim stremljenjima u svakom od nas. O potrebi da se ne odustaje ni kada je najgore, želji da pronađete inteligentne, intuitivne, fantastične puteve da ostvarite nešto što je san, san o lepoti, o netaknutoj lepoti prirode i čoveka, želji da pokažete svetu za šta je čovek sve sposoban.
Nesvakidašnje uzbuđenje, kako su organizatori najavili, dolazi iz Brazila, a donosi ga mlada danska autorka Sisel Morel Dargis, koja je napravila intrigantan i fascinantan film, koji otkriva neočekivane tajne favela.
– Film „Balomanija“ je priča o ogromnim balonima koji izgledaju kao prizori iz snova dok lete noćnim nebom, ali i priča o tajnom bratstvu baloeirosa, posvećenika jedne nepriznate umetnosti, ali i boraca protiv progona i represije koji su spremni na neverovatne žrtve da bi podelili svoje snove sa svima koji su bačeni u bedu i beznađe favela – kazao je Zoran.
Odmah posle svetske premijere u Sarajevu, gde je otvorio program takmičarske selekcije dokumentarnih filmova, ekskluzivno stiže film „Tvoj život bez mene“ mlade mađarske rediteljke Ane Rubi, dobitnik specijalne nagrade zbog naglašenog humanističkog pristupa priči o nemogućoj misiji. Izuzetan filmski rad, ovaj angažovani dokumentarac nas podseća kako plemenitost zaista menja svet i ljude, a gorki, kafkijanski obrt nas opominje koliko je udaljen od ljudi i surov svet u kome živimo, objasnili su organizatori.
Iz Finske dolazi najneobičniji film – „Šaptač risovima“, rad profesora umetnosti i fotografije prirode i okruženja Juhe Suonpe.
– Glavni junak je harizmatični posvećnik prirodi, nevidljivi saputnik risova i važan deo života šume, na čijem obodu živi. Ali je on i neočekivani majstor vizuelnog beleženja fascinantnog i za mnoge nevidljivog, a zadivljujuće intenzivnog života šume.
Italijanska autorka Klaudija Tozi je bila gost „Sedam veličanstvenih“ sa sjajnim dokumentarcem „Imala sam san“ i, u tada blokiranom Beogradu, gledala je rad legendarne Hedi Honigman. To je shvatila kao poziv i podsticaj da po povratku u Italiju započne snimanje filma koji predstavlja ove godine.
– „Gospodin Bo“ je vrlo lična priča, ali ujedno i priča o neodoljivom Klaudijinom saputniku. Kamera slobodno učestvuje u svemu, beležeći dinamične avanture u kojima postepeno otkrivamo tajne koje u sebi nosi gospodin Bo. Ovo je film za sve ljubitelje pasa i onih koji žele da im pomognu – najavili su osnivači festivala.
Iz Holandije dolazi filmski par, reditelj Petr Lom i producentkinja Korin van Eherat, čiji je prethodni film proglašen za najbolji dokumentarac Berlinala 2022.
– Donose nam očaravajući film putovanja, tačnije plovidbe kanuima rekom koja je prva u istoriji zakonski proglašena osobom, jedinstvenim i nedeljivim bićem. Reka se zove Vanganui i jedna je od velikih reka Novog Zelanda. Film nas uvodi u priče i verovanja Maora i značaj iskonskih veza čoveka i prirode – kazao je Zoran Popović.
Festival će zatvoriti ostvarenje velike finske autorke Virpi Sutari „Bilo jednom u jednoj šumi“, njeno najnovije ostvarenje.
– To je rad vrhunskog, prefinjenog autorskog stila koji nas očarava lepotama finskih šuma, ali otkriva i mračne pretnje uništavanja zbog profita. Dve devojke sa grupom prijatelja aktivista suprotstavljaju se tome beskompromisno – kazao je Popović.
U okviru festivala, selektor Tue Stin Miler želeo je da jedno veče posvete proslavljenom francuskom dokumentaristi Nikoli Filiberu, koji je već dva puta bio gost „Sedam veličanstvenih“. Tradicionalno, mladi autori i studenti filma moći će da prošire svoja znanja u okviru specijalne prateće radionice.
– Ovaj festival je jedinstven po publici i toploj, prijateljskoj atmosferi koja se nastavlja i nakon projekcije, na razgovorima. Pošto je film magija, u magiji mraka bioskopa kada počne projekcija, mi intenzivno osećamo prisustvo tih divnih dragih ljudi – zaključio je Zoran Popović.
“Sedam veličanstvenih” je oduvek imao podršku Ministarstva kulture, a povremenu pomoć Grada, ali kako je istakao Popović, problem je u tome što svaki put moraju da konkurišu kao da je prvi put:
– Imali smo prilike da upoznamo više ministara kulture nego što su neki ljudi u vlasti. S mnogim od njih smo razgovarali o tom problemu, ali nismo nailazili na razumevanje. Takođe, ove godine smo dočekali dve decenije postojanja sa najvećom strepnjom i neizvešnošću da li ćemo uopšte održati festival, jer su rezultati konkursa kasnili, a Grad je odlučio da odustena od podrške. Kultura je prva kada nešto treba da se žrtvuje. Stoički smo to prihvatili s idejom da se verovatno pred najuspešnije postavlja najteži zadatak. Ostali smo zadivljeni ovom selekcijom održavši legendu ovog festivala koja se širi svetom. Tužna je činjenica da je “Sedam veličanstvenih” priznatiji bilo gde u svetu, nego ovde. Nažalost, izgleda da kultura još mora da bije bitke da bi zaslužila veće mesto u našem sistemu. Da biste sačuvali jedinstvenost i nezavisnost, morate da budete spremni na žrtvu i određenu cenu.
Bonus video: Sedam veličanstvenih
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare