0
Od poljskog veterana, reditelja i glumca, Jerzy-ja Sokolowskog, stiže film o magarcu.
FEST 2023: EO (2022, r. Jerzy Sokolowski)
Siguran sam da ste kao i ja gledali barem jedan film o magarcu (kažu da ima i jedan indijski, ali nisam još uspeo da ga detektujem), a to je Bressonovo remek-delce „Au hasard Balthazar“ (1966), u kome kroz prikaz jednog nemilog životnog ciklusa seoskog magarenceta, Bresson zapravo reflektuje ljude, njihovu nezahvalnu i nasilnu prirodu, isključivo i samo usmerenu na iracionalno kreiranje zla. Ukratko.
Kako je i zašto deka Jerzy (84 godine, da ne mislite da sam zao) kreirao isti takav film pedeset i nešto godina kasnije, koji je potom Akademija nominovala za Oskara u kategoriji „stranog filma“, nije mi jasno. Ali to je ono što ovde dobijate.
Za razliku od „Balthazara“, „EO“, kako je ovde magarcu ime, je cirkuski magarac, koji nakon dobronamerne, ali vazda nepromišljene akcije nekog društva za zaštitu životinja, završava na farmi magaraca, odakle kreće njegova nesrećna avantura tokom koje svaki put nagrabusi kad dođe do kontakta sa ljudima.
Neke posebne radnje nema. Isprva se čini da će ovo biti neki „brokeback“ između magarca i devojke s kojom je nastupao, s obzirom da ona pokazuje snažnu vezanost za njega, a i njihova tačka deluje senzualnije i „erotičnije“ nego što bismo očekivali. Međutim, nakon što se ona u dva navrata susretne sa njim, sve što ostaje od njihove veze su nekakvi somnabulni, kvazi-linčovski momenti oličeni u snolikim, nadrealnim prizorima ispunjenim strobom i šarenim osvetljenjem koji su neka bizarna refleksija magarčevih „unutrašnjih misli i osećanja“ ili, pak, još bizarnija postavka njegovog doživljaja sveta i svega što mu se događa.
Iako pratimo potucanja magarca, film je zapravo ili u isto vreme i „roud muvi“ kroz modernu Poljsku koja kuburi sa raznim stvarima, od opasnih emigranata, preko narkomanije, militantnih navijača, devijacija kapitalizma do bolesnog profiterstva. Ali između muka magarca i muka Poljske nema neke prirodne, neisforsirane veze. Većina kontakta, kao i celo magarčevo putešestvije, deluje previše artificijelno, neemotivno i rezultira filmom koji, za razliku od Balthazara, nije uspeo da me veže za sebe ili svoju nesrećnu glavnu zvezdu.
Ako vam se ne pada s konja na magarca, predlažem da dva sata (iako ovaj traje sat i dvadeset minuta) bolje potrošite na gledanje (ili reprizu) Spielbergovog monstruoznog remek-dela War Horse.
OCENA: 5/10
Bonus video: Atmosfera sa premijere filma „Usekovanje“
