1
FEST 2022: Film "Strahinja Banović" (2021, režija: Stefan Arsenijević)
Piše: Slobodan Vujanović / Mislite Mojom Glavom
Nakon trinaest godina stiže nam i drugi (samostalni) film Stefana Arsenijevića, pravo sa prestola Karlovih Vari (gde je trijumfovao kao najbolji film), a na otvaranje FEST-a. Treba da se radujemo i treba da aplaudiramo.
Arsenijević je ponudio interesantnu priču o mučnom životu izbeglica koje prolaze kroz našu zemlju na putu do EU sreće. Junak njegovog filma je Ganac „Strahinja“ (ime dobio u Srbiji), koji sa svojom suprugom Ababuo živi u kampu za izbeglice i čeka da mu se, kao azilantu, srede papiri nakon potpisivanja ugovora za lokalni fudbalski tim. Kada se učini da je taj proces konačno uspeo, Strahinja shvata da ga je žena napustila i „pobegla“ sa nekim Sirijcem u Nemačku. „Strahinja Banović“ je film o Strahinjinoj potrazi za njom. Skoro kao i ep na koji se aludira.
Iako je sama priča ispričana čednije nego što stvari izgledaju u realnosti (nema ništa od nepodnošljivog pakla koji nam je Gianfranco Rosi dočarao u „Fire at the Sea“), sve izgleda kako bi očekivali od nekog sličnog ostvarenja, recimo, braće Dardenne ili neke francuske produkcije. Arsenijević je srpskom i regionalnom filmu ponudio prilično dobar rediteljsko-tehnički standard unutar koga brojni, često sporni elementi, poput fotografije, scenografije, statista, kadriranja izgledaju kako i očekujemo od evropskog festivalskog filma. Pored toga i (strani) glumci impresioniraju svojom neposrednošću i fokusom, naročito Ibrahim Koma kao Strahinja.
S druge strane, „Strahinja Banović“ je najslabiji u onome što je trebalo da bude Stefanov pogled na ovu priču – interpretaciji srpskog epa kroz vrlo neočekivanu postavku. Ta stvar gotovo uopšte ne funkcioniše, uprkos tome što film pravi pauze tokom kojih nam se recituje segment epa čiju bi radnju trebalo da ispratimo u narednom poglavlju. Neka je sa srećom svima koji ne znaju o čemu se tu radi, jer iz arhaičnih stihova koje slušamo preko „screensaver“ kadrova tokom kojih Strahinja hoda, zuri u kameru ili „nešto“, nema šanse da se shvati o čemu se tamo radi. Ta stvar, recimo, mogla se zakrpiti nekom (duhovitom) animacijom koja bi ilustrovala dešavanja u epu, a kroz koja je Arsenijević mogao da iskaže svoj stav prema matičnom materijalu (jer ne delimo svi isti, koliko god poznavali ep), a da bi potom mogli da razumemo do kraja kreativni otklon koji je napravljen.
Na kraju ispada da je možda najbolje (i po vas i po film) da u potpunosti zaboravite ep o Banović Strahinji i pratite film nezavisno od njega. Jer on i na taj način uspeva da generiše junaka o čijim neočekivanim potezima možemo da razmišljamo, a koji su izrečeni kroz „staru“ epsko-patrijarhalno-mušku: „morao sam“.
OCENA: 6/10
Bonus video: Glavni glumci iz filma Strahinja Banović