Petnaestog januara, negde oko podne, mladić́, za koga se naknadno utvrdilo da se zove Jan Palah, došao je na najprometnije mesto Vaclavskih namjesti, uzeo u ruke kantu benzina, polio se njime od glave do pete i zapalio se.
Goreo je dobrih pet-šest minuta pre nego što su prolaznici uspeli da ga ugase. Sa smrtonosnim opekotinama prebačen je u bolnicu . Još̌ uvek je davao znake života, ali nade da će preživeti nije bilo. Sama činjenica da se neko u Srednjoj Evropi samospaljuje bila je krajnje bizarna, ali ubrzo se saznao razlog tome – protestvovao je zbog izdavanja ideala jedne epohe. Zapalio je sebe iz etičkih razloga.
Bila je to poslednja eksplozija ove epohe. Kao po komandi, u celoj zemlji je nastao generalni štrajk. Studenti su okupirali fakultete, radnici fabrike . Ništa nije funkcionisalo, ni elementarne stvari kao što su pekare, bolnice, tramvaji. Sve je stalo, očekivala se Palahova smrt. Jedini čovek kome je dozvoljeno da radi i da sve to zabeleži bio je Pega . Dok su svi nemo i ukočeno očekivali da smrt dođe, on je sve to snimao. Bio je stranac, kao i mi, ostali Jugosloveni, i ovome nije pripadao.
Kada je Palah umro, devetnaestog u pola četiri po podne, nastao je krizni trenutak . Sirene su besomučno zavijale a tenkovi ponovo izašli na ulice. Očekivao se rasplet. Pega je, međutim, bio u transu. Upao je u bolnicu i na prevaru uleteo u mrtvačnicu. Palah je ležao pokriven zastavom . Pega ga je otkrio i snimio istorijske snimke koji su obišli svet. Nije mu bilo odvratno, niti se bojao. Bio je filmadžija.
Kovčeg s Palahovim telom nošen je na rukama kroz ceo Prag. Na Vaclavaku je bilo nekoliko stotina hiljada ljudi, u velikom bolu kakav ni pre ni kasnije nisam video. Bio sam zapanjen – za kovčegom je išao Pega i snimao, snimao. Ljudi su skidali kape i masovno ridali. U gužvi sam primetio poznato lice. Nije plakao, a na glavi je imao šarenu skijašku kapicu – bio je to Hrabal. Za njega je cela stvar morala biti jako zanimljiva, prisustvovali smo sahrani jedne metafore.
Delovi preuzeti iz knjige “Češka škola ne postoji” (Laguna) koje je autor priredio za potrebe ovog feljtona.
(Nastaviće se)
