0
Čuveni filmski reditelj Đorđe Kadijević otvorio je 32. Internacionalni festival etnološkog filma (IFEF), pod sloganom "Život kao na filmu" u Etnografskom muzeju u Beogradu.
„Nisam autor ostvarenja sa ovog festivala, niti sam snimao tu vrstu filmova, ali bez osnove saznanja o etnologiji, polazeći od toga šta film jeste i treba da kaže, ne bih mogao da se izrazim na autentičan način. Potrebno je da proniknemo u suštinu etnološkog filma. Činjenica je da ne postoji oblast u kojima etnologija na razne načine nije uključena“, istakao je sinoć Kadijević i dodao da na ovom festivalu „pokušavamo da otkrijemo šta je etnologija i šta sve pruža u svojim manifestacijama“.
On je podsetio da je njegova TV serija „Vuk Karadžić“ (1987/1988) osvojila glavnu nagradu „Gran Pri Evropa“ na televizijskom festivalu u Rimu, te da su čitav istorijski projekat snimali četiri godine. Kadijević priznaje da, iako je po obrazovanju istoričar umetnosti i pasionirani ljubitelj likovne umetnosti, ipak ne bi mogao da stvara bez velikog dopunskog znanja.
Autor kultnih horor filmova „Leptirica“ (1973) i „Sveto mesto“ (1990) i mnogih TV filmova i TV drama, u svom predavanju i govoru ocenio je da „etnologija predstavlja integralni deo realnosti u kojoj živimo“.
Nakon velike zahvalnosti direkciji festivala na pozivu i selekciji njegovog igranog filma „Karađorđeva smrt“ u Specijalnom programu, Kadijević je otvorio Festival etnološkog filma.
Davor Borić, predsednik žirija festivala, kratko je naveo da se ostvarenja na ovom festivalu ne snimaju da bi zaradili novac, već imaju autorski pristup i pečat.
Direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić prisetio se reči švedskog reditelja Ingmara Bergmana o kolegi ruskom režiseru Andreju Tarkovskom da je bio pravi genije, jer je uspeo da realizuje sve što je zamislio u svojoj glavi.
„Tako je isto i sa Đorđem Kadijevićem, koji je kao umetnik imao snažno etnološko nasleđe u svojim delima značajnog opusa. Često je film veći od života i u tom duhu treba da razumemo ovaj festival. Izvolite, dobrodošli, ponovo radi bioskop“, zaključio je Marko Krstić.
Urednik festivala Ivan Maksimović je podsetio da se u selekciji nalazi čak 55 ostvarenja autora iz 26 zemalja, da se manifestacija realizuje u saradnji sa RTS-om i Jugoslovenskom kinotekom (gde se takodje održavaju projekcije, uz salu Etnografskog muzeja u Uzun Mirkovoj ulici) i sa podrškom ambasada Brazila i Portugala.
Festival je otvorio film „U potrazi za Enok“ holandske autorke Dorne van Rouveroj, čija je tema – dugoročne posledice holandskog kolonijalizma u Indoneziji.
Ovogodišnji Gran Pri za najbolji film dodeliće žiri u sastavu – spomenuti Davor Borić, hrvatski reditelj dokumentarnih filmova, Alesandra Tatić, prošlogodišnja dobitnica „Gran Prija“ i Romina Zanon, zamenica kreativnog direktora filmskog festivala u Padovi (Italija).
Ulaz na sve projekcije filmova je slobodan.
Bonus video: Radoslav Zelenović – Kako je filmski festival na Paliću opstao 30 godina