0
Zvucima fanka i energijom koju su bend Funkbots širio sa glavne bine Nišvil džez festivala i danska basistkinja Ida Nielsen opravdala je epititet hedlajnera večeri.
Pored dansko-američkog benda, iz niške Trvđave čula se muzika i Dušana Petrovića, Kuhn Fu-a, Alme Mićić, Tedosija Spasova i benda Tantreaky, a poput prve večeri, nakon završenog programa publika se preselila na Midnight jazz dance binu koja je trajala do pet ujutru.
Festivalsko veče počelo je u 19.30 nastupom okrestra Dušana Petrovića koji je zagrejao okupljenu publiku svojim autobiografskim albumom From April to December, koji su, kako je Petrović rekao, činile kompozicije zvučnih slika i događaja iz njegovog života.
Usledio je nastup benda Kuhn Fu, koji su predstavili svoju “džez-pank psihodeliju”, a koju je niška publika dobro prihvatila. Muzika ovog benda plod je gitariste, kompozitora i vokala Kristijana Kuna, koji kroz muziku benda provlači zvukove surfovanja, kabarea i trvđih metalskih rifova.
Sa 20-godišnjom karijerom sviranja džeza u Nju Jorku, Alma Mićić nastupila je sledeća na glavnoj bini Nišvila sa svojim kvartetom. Poznata je da pored pevanja na engleskom jeziku često u svojim albumima prostor posvećuje tradicionalnoj srpskoj muzici, posetioci festivala imali su prilike da i uživo čuju neke od najznačajnih Alminih pesama.
Nakon Alme, na bini se pojavio No Keys Trio koji predvodi jedan od najpriznatijih bugarskih muzičara Teodosi Spasov, koga mnogi smatraju i čuvarom tradicionalnog balkanskog zvuka.
Pretposlednji nastup bio je rezvisan za nekadašnju članicu benda koji je predvodio Prins i zvezdu večeri Nišvila Idu Neilsen koja je pokazala svoje umeće sviranja bas gitare i zašto je mnogi smatraju najboljom basistkinjom na svetu.
Publika ispred glavne bine razigranim pokretima pratila je nastup danske muzičarke i igrala u ritmu njenih bas deonica, svirajući akorde, melodije i sve popularniju “slep” tehniku.
Glavni festivalski program završio se nastupom poljskog benda Tantreaky, koji smatraju da je muzika terapija i način da budu srećni, a takođe za sebe kažu da sviraju gde god je potrebno mnogo novog zvuka i emocionalnog pročišćenja.
Bonus video: irena Popović Dragović o predstavi „Deca“