Džoni Štulić žestoko po svima: Sada ću vam objasniti

Legendarni Branimir Džoni Štulić oglasio se posle nekoliko meseci ćutanja kako bi izneo svoju istinu o "Azri" i, za mnoge mitskom periodu domaće muzike, Novom talasu. Povod za još jedno Džonijevo brutalno pisanje je knjiga Dušana Vesića "Bunt dece socijalizma", koja u podnaslovu ima "Priča o novom talasu". "Sada ću izneti nastajaњe Novog talasa, tako da niko nikad više ne mora čeprkati po osnovama i tražiti razloge dotičnog vala." , piše Džoni nikom ne ostavši dužan. Ni Čorbi, ni Bregi, za "Prljavo kazalište" tvrdi da je uspelo uz pomoć duboke države.Njegov poduži esej, zapravo malu knjigu pisanu i ćirilicom i latinicom, preuzet sa Jutjub kanala Petrović Petar, prenosimo u celosti:O NOVOM TALASU, ЉUDIMA PISMA I ЉUDIMA MARKE.... dakako, nekolicina onih kojima je neštouspelo, dok je sraćkovića i onda i sada biloo–ho–ho. Evo primera, Dušan Vesić (nije zamenikgradonačelnika Beograda) hitro izda kњiguo Novom talasu, gde čak i u reklami za њukoriste moju sardonskim humorom izrečenu oњemu opasku da je Borges (koju, napravivši se lud,i u kњigu metne), dakle, ne može bez mene, premda meuopšte ne gotivi, kao ni moju muziku, te mizato prebacuje da sam dozvolio da budem mit(želeći da se vaљam po govnima da bi mi ondabaš to sa uživaњem pod nos stavio), čime izvrćepravo staњe stvari jednačeći Rols–Rojs i trabant, jerprelazi preko razloga za mit (tako stvara prostorsebi, o nepostojećem pišući, mislim, zacelo bitih pedeset dobrih sastava stvorilo isto tolikopesama, pa bi bio moguć dokumentarac i bezmene). No živeti se mora, otuda prilagodba.Tako ispada da sam uspeo zato što sam biopodoban (kako onda, tako i sada) za razlikuod њega nepodobnog (kako onda, tako i sada),jer nije moguće da smo isti. Glavni dokaz mojepodobnosti mu je to da sam se zabavљao sa kćerkomVladimira Bakarića, pa je vlast tako znala sveo meni, kao i to da sam levičar, markista, veli:meni je u jednom intervjuu hiљadu devetstoosamdesete priznao da je markista. Sad, њegapamtim od prvog razgovora, početkom osamdesettreće, pred izlazak Fazana, kad mi dođe u Zagrebpo razgovor. Osamdesete, ako je i postojao,sigurno mu ništa nisam priznao. Posle toga ga jošjednom, devedeset pete, videh u њegovom stanu,gde se odmah vojnih enciklopedija primih, poštoiste u Zagrebu imadoh – to velim zato jer kažeda sam bio sin oficira JNA, skroz podoban. Tekmožda nešto pobrka iz mojih istupa, kao što jei za Borgesa, mislim, klasnu borbu sam potezao,otkako bejah neposredni proizvođač za razlikuod њega, međutim, markista nikad nijesam bio,ako sam se besprizornoj stoci kao levičar ipričiњao, jer tamo gde si, tako se i ponašaj(turneju osamdeset treću mi zapamte po adisastrenerci, mada beh u maršalskim pantalonama naštraftu). I takođe ovo: Џonijevi komentaridruštvenih i političkih tema izgledali su čestokao da su izašli iz humorističkih serijaRadivoja – Lole Đukića, s tim da je kod Đukićasve to bar bilo donekle duhovito. Lepo. Pa što jeto kod tebe tako duhovito, osim što si na tuđiračun poslaњe stekao – po sebi dovoљan razlogda se pukne od smeha. I zar ne bi bilo doličnopisati o takvom velikanu (kojem obrišu sveepizode na video kasetama da dobijuprostor za druge sadržaje), a ne o bezvezњakupoput mene? Jer onda je i celokupni Novi talaspromašena tema, što ti nije doprlo do dupeta.Gde je tu logika? I pošto si za hrvatsko tržištečak i naslov kњige promenio (i gaće spustio),nema druge nego zakљučiti da se spremaš tamoemigrirati (već jesi, poput mnogih Srba pre tebe).Uostalom, svako malo ih posećuješ, što je irazlog da nikad ništa o ratu kazao nijesi,ali zato meni to podmećeš, po istom obrascukao što i o drugom sudiš i spletkariš sudećipo sebi (i po naruџbi, otkako te izvlače nasvetlo dana u te svrhe, pošto si devojka za sve),ta ko bi za tebe bez tvog lešinareњa ikad znao,izuzev po sloganu, Imaš li snage Bregoviću,dakako. Kamenko i Kremenko. Drži se ti samogsebe, pišući i pevajući o sebi, budući jeBorges pisao crpeći iz sebe, premda ga vid nijenajboљe služio (a ti si slep kod zdravih očiju),i nije se poredio sa tobom, a kamoli da jošuzneseno misli kako mu je stil boљi od tvoga.https://www.youtube.com/watch?v=Z2P23ABvO6EPrethodno beše zasnovano na њegovih par istupa,jer dođe nekad takvo vreme da lešinari pričajusa lešinarima, otkako drugih sagovornikanema. Međutim, imade on još bisera, ali nadrugim mestima, kad već preuzme način apostolapo znanom pravilu, ako ga već ne možeš pobediti,a onda mu se pridruži. Kњiževnu karijeru počnesa onim što je stvarno voleo – Dugmetom – jer kaonepatvoreni čoban shvati da po gradovima imaviše ovaca nego po selima, i boљe se živi,da bi onda nastavio sa Magi iz EKV–a,budući se u њu zaљubi, no pošto od tih stvarinema leba, a već se spanđao sa Kamenkom, morašepreći na mene, to jest Novi talas. U polučasovnomrazgovoru za Sputњik (radio) odmah daje na znaњeda mu je kњiga nameњena deci koja bi htelanešto izvesno znati, umesto rekla–kazala, jerizvore je teško naći i nisu pouzdani (štostoji), međutim, sem za beogradske stvari, on je zadњaosoba koja će ikom rasvetliti Novi talas,jer niti išta zna o tome, niti je to њegov ukus,utoliko to veoma smeta, koliko i њegasmeta što Balašević koristi reč "nas" u svojoj pesmiRačunajte na nas (jer nije pitao њega kojitako ne misli), ali ga ne smeta (to "nas") kad se on(Vesić) samoproglašava savešću i delom Novogtalasa, ugrađujuć se i poistovećujuć sa њim(sa čim veze nema). Daљe, lucidno primetivši kakouz moje pesničke slogane i levica i desnicakroči, zakљuči da to beše pretežak teret za malogčoveka (mene) da se sa time nosi, koji se zatopovuče sa scene, što on, veliki čovek (koji iobjašњava i prosvetљava), iskoristi; je li išta,otuda, zornije nego da je upravo on taj lik izposlovice: ko se zadњi smeje, najslađe se smeje.A Pika Stančića proglasi za najvažnijeg prvakaNovog talasa – ča se ni kriv ni dužan iščuđava.https://www.youtube.com/watch?v=eTBqP10KL9sMeđutim, on niti zna niti razume, zato sve têpomije, inače ne bi ni zinuo o tome, jerko zna ne govori, dabome. Kao kad bi zaostalodete iz obdaništa učilo atomskoj fizicitvorca atomskih stvari, pa me na primeru prve pločejavno ispravљa i podučava rekavši da je problembio u rezaњu, a ne, kako ja to obelodanih,u produkciji, budući Krorekov disk zvuči boљe,što stoji, ali samo zato što kod takozvanog postmasteringa upotrebe limiter koji služi utê svrhe (a nisu ga imali u moje vreme), noi daљe je to najgora zvukovna ploča vasceleplanete. Uzgred, nisu imali moje dopušteњeda to rade, jer i za њih važi hit Mice Trofrtaљke:Moja roba, moj dućan, kome neću, tom ne dam. Kad smoveć kod hitova, kojima su Vesiću puna usta,ja nisam imao nijedan, jedini novotalasnihit moguće beše Moja prva љubav od Haustora,mimo toga Stublić napravi pesmu i po – i to je sve.Celokupni Novi talas ne iznedri pesmu. Što semene tiče, obelodanih bar sto pedeset dobrihpesama, sve da i nisu hitovi, i utolikone spadam u Novi talas uz sve to što ga napravih(ktome Azra je prodala više albuma od Dugmeta).To se jednostavno dade izmeriti. Koga su Tajm,Korni grupa, Indeksi, Ju grupa, Smak u glazbu gurnuli?Bijelo dugme moguće Tompsona. Buldožer nikoga.Azra na stotine њih, koji i dan–danas imajugrdnih problema sa skidaњem većine pesama, jerupravo ih takovi i slični prevare tvrdećida su mi pesmuљci na tri akorda, dakle, takozvanikritičari il rešetari su čisti nadrilekarikoji, štaviše, deluju iz najnižih pobuda. Idobro je da više nema rocka, jer bi inače umrood šoka. Ali ništa zato, ovima je svejedno.Kao onaj što celu noć zanoveta da je žedan,pa napivši se opet nastavi: "Jao, što beh žedan!"https://www.youtube.com/watch?v=7VC41gmcg3cNo Slobodna Dalmacija dade prikaz tog uratkaiz pera Sandra Podguza (alias Pogutz), stavivšikao naslovnicu, uz ostale fotografije, slikuAzre MK III iz sedamdeset osme, napisavšiispod њe: rani Film sa Stublićem i Štulićem, dakle,prvom zgodom sledi izvešće sa nekog koncerta izRimskog amfiteatra u Puli, gde će ispod fotkepisati: Hrvatska arena u Puli. Naravno, kad sedoba okrenu i pristignu Hore (božice četirigodišњa doba i vratarice na Olimpu, to jestO tempora, O mores), neki će drugi podguz, iličak i isti, pod svetlopis amfiteatra metnutineku drugu podobnu odrednicu. Uostalom, sve semeњa osim kameњa. I kako samo uživajuu tom stihu – seљačine uvek u prve redove –ko bi reći da ću tom umotvorinom večnost steći.Stoga, mimo levice i desnice, i seљačinenose moje parole, upravo zato me i držepobeguљom i dezerterom, jer pevah o њima, akad ih trebah podržati, zgiљah glavom bez obzira(doduše, utekoh davno pre toga, ali upotrebihuvrnutu konstataciju zbog samog argumenta).Tja, život nije bajka. Niti je zlato sve što sija.I da nisam prvi (i jedini) stavio u stihovetu reč podoban, mislim, kažite mi ko je podoban,kažite mi ko je opasan, iz Uvek iste priče,Vesić ne bi ni znao za њu, pa bih sad uživaodobro zasluženu mirovinu. Ovako žaњem što samsejao. I pravo mi budi. Trebah kao Srebrenakrila i Novi fosili pevati samo o ženama.Svejedno, bilo muško ili žensko, kad se radi odugovaњima, Hrvatska duguje preko četrdesetmilijardi evra, što znači da je trenutno svakistanovnik zadužen debelo iznad deset hiљada.I svakim danom će to biti još i više, otkako sepučanstvo smaњuje nasuprot kamata i glavnice.https://www.youtube.com/watch?v=8g9MpvFnfSYMeđutim, nazad na Vesića. On me pre osamdesettreće dvaput ugleda, zatekavši se u mom društvu(mada ga se ne sećam, jer bilo ih je), što znači dato bejaše neobavezno ćaskaњe (a i nikadnijedan razgovor ne autorizirah): prvi put,sredinom septembra osamdesete, pre tog Azrinognastupa na Tašmajdanu; i drugi put osamdesetprve, posle beogradskih februarskih nastupa uDomu omladine; i oba su razgovora za Zdravo.Tâ natuknica o marksizmu je iz osamdeset prve(a ne osamdesete), i jasno se nastavљa iliproizlazi iz prethodnog pasusa gde kažem da bihsamo želeo da radnici ovladaju svojim radom(jer sam neposredni proizvođač), i otuda to vežemsa marksizmom, kao što se i bezgrešno začeće vežeuz devicu Mariju. To su za њega španska sela,drugim rečima, takve stvari uopšte ne razume(ni onda ni sada), kao što nije ni zadњi deoiz osamdesete, gde kratkom pričom sažimam upravoovo što sada grizući plajvoz mukotrpno pišem– da sam ja pismo, a on taksena marka (to jest parazit):Za kraj još malo Џonijevog filozofiraњa.Princip љudskog delovaњa je u svim situacijamapotpuno isti. Sve isto, radio ti u muzici,u rudniku ili na Marsu. Kao otisci prstiju,nikad nisu dva ista, ali odmah prepoznaješ prste,je l tako? Taksena marka. Љudi marke i љudipisma. Marka bez pisma ne ide. Pismo može bez marke,bilo je pre pismo nego marka, je l tako? Marka jepronalazak prokletih feudalaca, zbog takse. To jeneki veliki Francuz rekao – proklet bio ko jeprvi kolac u zemљu zabio, shvataš? ...Ne, ali nije bitno, važno je da smo živi i zdravi.https://www.youtube.com/watch?v=fMSF9PM7XSYA sada ću izneti nastajaњe Novog talasa,tako da niko nikad više ne mora čeprkatipo osnovama i tražiti razloge dotičnog vala.Azra je imala pesme, ostali se samo slikahu.Otuda se prva pojavila u novinama, a iimade pre svih prve nastupe (tri tjedna pre Pankrta,nalazimo se u sedamdeset i sedmoj, seveda,i stoga Novi talas nije krenuo iz Љubљane,tê godine, inače, svirahu samo tâ dva benda).Taj prvi takozvani Novi talas čiњahu četirisastava: Azra, Pankrti, Kazalište i Parafi.Novi talas zato jer se konačno počelo neštodešavati u što se i Polet ukљučio i načemu je karijeru napravio (organiziravšiAzrinu turneju sedamdeset osme po Hrvatskoj).Zadњi skupni nastup tê prvovalne lige bejašesredinom novembra sedamdeset osme u Rijecina Trsatu u Dvorani mladosti. Tu konča prvitalas koji potraje dve godine. Krajem sedamdesetsedme Pankrti daleko najboљe zvučahu i zapet kopaљa iznad Azre bejahu otkako kavereSeks Pistolsa i panka svirahu i ktome sa pravimLespolkama, uz sve to što dvojica gitarista imahubrade kao ZZ Top (otuda i oksimoron dabrijem bradu, koju inače nikad nisam nosio,da ličim na kopilad, jer to je značeњe tê rečipankrti, koja u sebi ima i pank, naime, dobroime, pola uspeha, kao što i azra znači jakosvetlo na staroegipatskom, kako se i pokaza).Međutim, već iduće godine, prešavši na svojepesme, Pankrti su već bleda sena senke, tako datu nestaju sa svetske pozornice. Kazalište pak čuvšiAzru u Dubravi sedamdeset sedme, uz pomoć Dubokedržave odmah iduće godine singl snimaju iu prvi plan izbijaju, tako da tê tri pesme naTrsatu sasvim dobro izvode i, zapravo, tadanajboљe i zvučahu; godinu–dve posle prestajusa radom (jer ih je Azra MK IV oduvala),i tâ rupa potraje skoro deset godina, sve doosamdeset devete i Ruže hrvatske, međutim,i kao takvi su Vesiću najboљi sastav Novogtalasa, koliko je i Parafima komunističkapartija, ipak sem slike basiste sa Bum festivalasedamdeset osme, i menaџera koji bejaševeoma dobro upoznat sa mojim likom i delom,potoњi ne imahu baš ništa za ponuditi, stogaosamdesete pevaљku uzimaju i shodno sasvetske scene iščezavaju. Od sedamdeset devetekreće drugi Novi talas, koji potraje do sredineosamdeset druge, zakљučno sa Pločnicima, kadaAzra MK IV končava i u ropotarnicisvetske muzičke scene svršava. Taj drugi talas jeopet Azra otvorila, jer bez њe ne bi bilo niFilma ni Haustora, u svakom slučaju, ona tajtalas, kako rekosmo, zatvara. Tačka na i, doista.A beogradski se odgovor na tâ novotalasnazbivaњa sastojao u tome da videla žabada se koњ potkiva (i ne samo beogradski, rista).Međutim, budući je Beograd imao najvišenovina (kao prestolnica), i muzičkih i inače,postade mu nasušna potreba imati i vlastitihkoњa za trku, kad se trka već odvija, otudabesomučna Čorbina reklama i još koječegapo obrascu, Ko viče jače, њegove gaće, spartanski,doduše (ali u poredbi sa Lakedemoњanima,ni nalik), osim piskarala, naravno, pošto Spartanimalo do pisanije nije držala. Jednom nekijogin dođe u Spartu i ceo dan na jednoj nozistajaše. Tad zapita Spartance mogu li oni tako."Ne," odgovore, "ali svaka guska može." Rekoh većda jedino pesme ulaze u rok službe, guske ne.Pesma nas je održala, њojzi hvala. A i Platonsmatra da prvo biva muzika, pa onda politika,odnosno kakva muzika, takvo i društvo, jebiga.https://www.youtube.com/watch?v=JPOPVh7p0fwPokušaću objasniti zašto su Pankrti koncemdecembra sedamdeset sedme bili boљi od Azreza pet kopaљa. Prvo, zagrebačka muzička klimabeše gotovo potpuno ista kao sada, iličak i gora (postojahu Parni Vaљak i Drugi način),te Pankrti donesu eksploziju zvuka – koji jesuština rocka. Drugo, upotrebe izravnu prečicu(ne gubљahu vreme nalazeći sebe) skinuvši zvukpanka (a svaka pesma je imala dve note, akoi toliko) – Seks Pistolsa – na vaљanim gitarama(kao da šezdeset četvrte bane neki bend u gradsvirajući Bitlse na Rikenbeker dvanajstici,Voksovima i Ludvigu, plus tango čizmice i crniporub na kragni). Tê im prve dve navedene stvari(Pistolsi i Lespolke) omoguće zvuk, jer u rocku(za razliku od bit muzike) sve preko tri akordauništava trud. Treće, moje su pesme tada bileu lejd beku, odnosno sevdahu sa Pločnika, uz jošneke lakše brojeve snimљene pre toga albuma,minus par bržih numera, dakle, zrela građa, alisa milion zahvata (akorda), skroz neprimerenačasu, publici i sviračima. Četvrto, oni behuotprilike kao MC5, ktome nadođu upravou najboљi čas, pred Novu godinu i na sav glas, učemu im mnogo pomogne i dvosedmična proba, jerinače bi propustili najboљe vreme, pošto seveć iduće godine čar panka polako gubiosa svetske scene. Peto, momci duvnuše pred izlazakna binu travku ili dve, pa se u sevdahu, sporomveć po sebi, usporeno kasnilo pola sekunde,kao da si u vodi; ja u A, drugi gitaristau B, basista opet u nekoj temi Strengelsa, abubњar u џezu. Zapravo besmo praoci atonalnemuzike na tim prostorima. Elem, to mi iskustvobude dobrodošlo, te odmah potom krenuh još jednom,po drugi put; krajem sedamdeset osme po treći put;a sedamdeset devete i četvrti – za popizditi.https://www.youtube.com/watch?v=7G3-cdauK6cDo tog "ogledavaњa" sa Pankrtima u GalerijiStudentskog Centra (što se mene tiče neočekivanog,niti se radilo o ikakvom ogledavaњu – tureč, kao čovek pera, koristim samo zbog izraza– bijući mi to prilika za svirku kao i svakadruga), imadosmo šest nastupa, dok oni par maњe;no sledeće godine razlika bude još i veća,a od sedamdeset devete se već i ne računa.Pokazivaњa iz sedamdeset sedme navodim samozato što mi idu u korist za razliku od zvuka.Rečju, tukao sam i њih i sve druge iskљučivopesmama, ili, prebacimo li se na vojni rečnik,imadoh џebane, to jest streљiva, za razliku odprotivnika, te je ishod razumљiv unatoč tomešto oni imahu sjajnije oružje – pustimo lipostrani srce u junaka ili zasrane čakšire(ili dimije, pošto noviji rock posta ženski sport).Tako stvari stajahu sedamdeset sedme. Idućegodine – jer ustreba mi pet meseci da natraškesa Filigrana zvukovno i aranžmanski dostignemsvoj prvi album ili nešto slično tome, ča se otadpo mom pevaњu "tvrda stolica" nazove, što budekoren mog uspeha, jer niko pre tako ne revaše,a sve nastupajući kad god i gde god se to moglo– krajem maja bukne Novi talas istovremeno saAzrinim plakatima (Reket roll iz šume Striborove),nalažeњima pred Zvečkom, i Poletom koji stadepratiti tâ zbivaњa, zarad čega ih i okrsteNovim valom (jer konačno se nešto novo i domaće,događa). Krajem leta, pojačan Stublićem, pođoh nahrvatsku turneju (deset mesta), koja konča koncemnovembra. Tad ih napustih i nastavih sa Saheromprvu polovinu sedamdeset devete (Rundek sa mnomsvoj prvi nastup imade), a onda od septembra krećetrica, dakako, pre toga dođoh konačno do singla,takoreći zadњi od novotalasnih snaga, premda seprvi zaputih, ali izgleda takva mi je karma.Što se tiče Pankrta, rekoh, beše to zajebancijasa moje strane, jer mislio sam na kopilad okosebe, a ne na sastav Pankrte, koji tu kopiladtako silno dirne. Uostalom, nikad im se nisampribližio, a kamoli na њih sličio. Kaj god. Tai kako bi. Oni imahu dobre tekstove, alinikakve melodije (za razliku od mene), mimotoga bejahu one trick pony ili fah idioti,odnosno samo pank, što će reći gejšine cipele,dok ja uvek hodah bos, ako znate što želim timereći. Meni su u to vreme dobro poslužili, jer,bez њihovog primera, svirači bi se oko menei daљe kao mlade uspijali i kilaviliu svom verovaњu kako rep maše psom, a ne pas repom,pošto u to doba samoupravљači behu punisebe, to jest, baš kao što i Pankrti vele, "lepii prazni." I takođe bolesni (ne samo Љubљanai Rijeka), kako se prvom prilikom i pokaže,mada je sada još gore. Ja sam Pankrte slušao igledao samo dvaput, sedamdeset sedme u Zagrebu,i godinu potom u Rijeci, dakle, uopšte nestoji što Pero Lovšin zbori kako sam prisustvovaoњihovim nastupima po zagrebačkim predgrađima,osamdesete. To naprosto nije istina. Mogućeto pobrka i spoji sa zgodom iz osamdeset ineke (u rasponu od osamdesete do osamdesettreće), kad odoh u kasarnu po њihovog basistui sa њim dođoh do њih negde u gradu (bejaše tou Zagrebu), gde se sa њima zadržah ne više oddesetak minuta, pa odoh. Sem toga, Peru sretohjoš samo jednom, osamdeset sedme, na svom љubљanskomkoncertu u oktobru, tjedan pre dva zagrebačkanastupa u Maloj sportskoj dvorani. Pank je meni skrozu redu, ali ja sam iz drugog sveta, uz to bešeu to doba neopravdan i nesrazmeran pritisakda se bude pank, što već po sebi uopšte nije pank.https://www.youtube.com/watch?v=krOn_L1rItoRazlika, dakle, između Azre i Pankrta u tovreme sedamdeset sedme bejaše kao izmeđuseoske straže i redovne vojske – od naoružaњado zapovedaњa – stoga na tome najozbiљnijeporadih u danima posle toga, otkako je rat,po mnogima, najvažnija stvar, zaboga. Ili akobez ruma nema šturma, onda bez stege nema šege,odnosno zajebancije, čemu svedočite. Nadaљe,moguće su Pankrti osamdesete sreli mogadvojnika, jer bude jedan takav u Zagrebu, pošte menajbliža rodbina jednom vidi na mestu gde nisambio, dok mi to drugi jasno stave na znaњe rekavšida tako izgleda (na svu sreću) samo dok ne zine,tada ga, naime, otkriva sklop prosto proširenihrečenica, tok misli i slatka beseda, se razbire.Međutim, ne uspeh se na њega izvući prilikomplaćaњa poreza, a što je i pošteno, jer nije mion pesme radio, koliko ni rođeni otac, akamoli još partija na vlasti i pankrti okomene, budući su i takva mišљeњa izrečenatokom dugog (po mom odlasku) mirnodopsko–poratnogvremena u kojem se jedino vrtela pesmica:Što te nema, što te nema... i nisam bez veze sebena tim počecima zvao Џoni Krelac, toliko jebio glup i uzaludan svaki trud među lepimai praznima. A tek ružnima i praznijima. Ma itako, uz božju pomoć, nekako ostvarih zadano,premda, kao u onom vicu, da ste samo videlikako je sve to izgledalo pre nego što je gospodsvoje prste upleo. Ukratko, ovisih o dobrojvoљi nekolicine ludih seљana, kojima seobratom sudbine ludost kasnije izdašno otplatisrećnim dobitkom srazmernim nedarovitosti њihovevrline. A i kažu, dabogda imao, pa nemao.I kad se samo setim kako su ih mame odvraćaleda sa mnom budu – sudeći, dakako, po svom usudu.No ima još jedna stvar koja beše naročito važnau to vreme, naime, izgled. Ja ništa do toga nisamdržao, delomično jer pod utecajem mudroљupstvabeh nakloњen suštini (a ne pojavnim oblicima),recimo dervišizmu (isto kao Tin Ujević minusduvan i alkohol), a delomično i prosvedovah,no najviše zato što večno meњah staњa, filmove(i kroz sve prođoh idući za saznaњem, to jest da seuverim na svom primeru, kao što svaka budalaradi, jer pametni to čine na tuđem), i, uostalom,tako živeh, boemski, što je lepši izraz za prostoklošareњe. Drugi pak nakloњeni slikaњu veomapaziše da ispadnu kao sa stranica muzičkihčasopisa, odnosno iz srca grada (svak se boriza ono što mu fali), otuda oni urbani, a jaseљačina. I doista, tek kad se ošišah i brkobrijah tog proleća sedamdeset osme, stade zoraizraњati, a budućnost ružičasta izgledati,otkako se naizgled podmladih i sa starmalimaizjednačih, koji redom bejahu mlađi od mene.To me na neki način zabavљalo, a i kažu damale stvari čine velike stvari. Ipak i daљepreko leta redovno hodah bos po gradu, štaviše,dođoh takav i na miks prvenca singla u Lisinski– od čega Husu ispadnu oči, te se otad prikloniduhovnom vidovњaštvu. Drugo mu i ne preosta. Dapače,šokira to i Houru, pa zbog toga stalno premećecipele po pesmama, a moguće ih pred spavaњei pod jastuk meće. Tako i na ovim otrcanimprimerima možemo videti da mi utecaj bešedubok i sveprožimajući. Štaviše, osamdeseteu Splitu u zapari Omladinskog kluba nastupihgol do pojasa, što nagna Mladenovića kasnijeisturiti svoja široka ramena, da ne spomiњemČorbu koja se odvaži slomiti gitaru na binidvadeset pet leta posle mene – kad joj padne cena.Navodim sve ove stvari sa zadrškom i stidљivo(jer moram, pošto se lažemo već punih četrdesetgodina na moju neizmernu štetu), budući suone kudikamo gore, ili, da rečemo, samovršci ledenog brega. Evo još nekoliko primera.Kao što Novi val krene medijski u Zagrebu predleto sedamdeset osme, tako plane na saveznojrazini dve godine kasnije Azrinim koncertimakrajem avgusta u Beogradu i tjedan ili dvapotom u Sarajevu, što iznedri beogradski isarajevski odgovor na tâ zbivaњa – u Beograduto beše u Domu omladine, a u Sarajevuu maloj Skenderiji. Bejaše to potpuno istokao što i Bitlsi postanu planetarni šezdesetčetvrte za prve američke turneje. Dotle subili zvezde samo doma. Osamdeset prva već budeprekasna za novotarije, tako da ni crnogorskani makedonska scena ne poluče neke uspehe,mada, ruku na srce, prvi Azra tribut bend čuh bašu Podgorici, posle nastupa u Velikoj sportskojdvorani na Morači (ako se tako zvala). A uDubrovniku, otkako svirasmo na vaterpolo, mislim,vodometnom bazenu, po nastupu skočih u њegai zaplivah, što publiku naprosto zabezekne iizbezumi (da znam plivati), pa ne samo da mi semnogi u plivaњu pridruže, nego je posle togabarem dva desetleća na ulaznoj tabli u grad saimenom Dubrovnik stajalo ispod Azra. I takoprođoh tu kao i Filip Makedonski (Sašin otac),koji propusti platu gardi na vreme uručiti,pa mu ona gnevno u dvore nahrupi, te њemu nepreosta ništa drugo doli u bazen skočiti izaplivati, što њih toliko gane da mu sve oprostedo druge prilike. Upravo imajući tu zgoduna umu bude Aleksandar tako široke ruke(jer nije znao plivati), međutim, to izazovedruge nežeљene posledice – i mož ga jebati.Vraćam se na zvuk koji je suština rocka i koji senajteže postiže. U to vreme nisu postojalejeftine gitare (ili pedale), a da bi imalesolidan zvuk, kao danas (osnov zvučnog zida behuhambakeri, jer trebalo se odmeravati sa pankomili teškim rockom). Celu sedamdeset sedmu odsvirahna posuđenoj Juričićevoj Jolani (ni ostalinisu bili mnogo boљi), da bi tek sredinom idućegodine nabavio telekastera (i daљe bezhambakera), a nešto potom i pojačalo. To jevažno zato što bez mašina nema iskorištavaњarudnog bogatstva – kao da pođete na okeanskodubokomorsko industrijsko ribareњe sa pecačkimštapom sa potoka. Ja imadoh pesme (rudno bogatstvo)i znao sam da vrede, ali to je samo jedan parrukava, drugi je industrija za preradu ruda,a treći je tržište, odnosno isplativost, dakle,bez sredstava se ne može (i sve između toga, odpodobnosti do političkih saveza). Želite listeći dojam, upotrebite trideset šestogodišњirazmak od četrdeset prve do sedamdeset sedme,jer baš takva mi je priča. Sedamdeset sedme krenuhgologuz u rat (to bi, jasno, bila četrdeset prva),sledeće godine se kako–tako naoružah, krajemsedamdeset devete mi već proradi celokupnaindustrija (usred ratovaњa), a osamdesetezasedoh u Ujediњene Nacije, stoga drugupolovinu osamdeset prve provedoh u cvetnimpobedonosnim mimohodima (budući u prvojpolovini jošte posuđivah jebene bubњevei bas pojačalo ritam sekciji). Titu i Jugiza to trebaše petnaest godina ili pune tripetoљetke, no tek posle svršetka rata. To je istoprilog za mitologiju, koliko i to da su iTita i mene uništili za ovih četrdesetgodina unatoč svim uspesima. Ampak vele daљudi vole gubitnike, ako je i to uteha.Još bi i ovo nadodao, a neće biti zgorega;imati auto ne znači ništa bez položenogvozačkog ispita, puteva, benzina, pa i sreće,jer boљe bez kurca nego bez sreće (javi se glas izbrdo–planinske Arkadije), naime, akustikai elektrika se razlikuju kao otprilikeklavir i orguљe, stoga vrsni pijanista nijeharmonikaš uz sve to što su tipke iste. Ja dođohsa klasične gitare, i premda sve i o bitu io rocku znadoh (uz Bitlse otvorenih očijukrenuh), ipak ustreba mi vremena i naročitoživotnog prostora za videti što uz pesme ide,a što ne ide (za to mi služahu živi nastupi,dakle, razvijah se doslovno sa nogu i pod paљbompublike i kritike, međutim, snimaњe i snimkenisu bile u mojim rukama). Najveći problem mipredstavљaše trzalica – sva sola još na Pločnicimaodsvirah prstima – tako, uzme mi, jadna ne bila,barem pet godina, unatoč tome što znadoh da iMark Nopfler iz Dajer Strejtsa i Vilko Џonson iz DoktorFilguda trzahu prstima. Ali u Sparti bi mepohvalili zbog toga prelažeњa na trzalicu,naročito posle boja kod Hizija i Fejdona.Ktome, sviraњe u triju mi omogući najlakšekretaњe, pošto svako selo imade dva pojačalai bubњeve, ako se već razglas morao dovozitiiz baze, ali ne uvek. Otuda se trio pokazapun pogodak, jer sa њim se moglo svuda; uzmeš samokofer sa gitarom i pičiš na telefonski pozivjavnim prevozom gde god to zatreba, stvarno, čas posla.Bendovi sa orguљama trebahu šlepere za nastup,dok petorke sa pevačem zercu maњe od toga; sveto mi pruži priliku za neprestano sviraњe počitavoj zemљi (kad ne bih bio zauzet snimaњem),što drugi nisu mogli, a pogotovo čiњenicada pesama imadoh napretek, i to ne bilo kakvih,ako već i њakah kao magarac držan za jaja.Što se mene tiče, Novi talas okonča februaraosamdeset četvrte, mojim odlaskom, budući samdotle napravio sve što je trebalo, i što imadohna skladištu, jer, sem pesama, konačno sa Fazanimai Srastaњem dobih zvuk kojem sam težio, a nisam gamogao dobiti u Jugi. Otprilike je to stopesama – posle skladah još dvesto trideset. Razlikaizmeđu kopije i originala je upravoprečica – kњiga se koja tvorcu uzme celi životzačas preslika. Utoliko se nisam rifovimaslužio (ako bi se riff preveo kratki ponavљanivez), premda ih koristih, kao i trilere, već celimpesmama, koje je trebalo ne samo uklopitiu postojeće ozračje, nego i prilagoditičesto neodgovarajućim strujnim provodnicimai oblicima, mislim, širokoj lepezi od sviračado slušateљstva. I upravo to besomučno tragaњeza boљim izrazom i napravi Novi val – uzevšiu obzir koga sve u to (bar u Zagrebu) ubacih.Otuda je to suštinsko značeњe Novog talasa,a ne kreveљeњe ili oponašaњe prozodijskihobrazaca: Pankrti i Pistolsi; Kazalište iStonsi; Parafi i recimo Џem; EKV (premda nespadaju u Novi talas) i Simpl Majnds; ili zavrtaњeušiju zapeњenim dokazivaњem kako i mikoњa za trku imamo, uz sve to što tâ raga čaki za magarcem zaostaje, a od jahača ni traga,i unatoč tome što nikad na trkalište ne kroči,a kamoli da se još i lovorovim vencem okiti.Azra nije ličila ni na šta, ni onda ni sada,niti ima sličnog sebi na svetu ili međ vama– po ideji, najviše joj se približila Nirvana,dakako američka, a ne Krkačeva zagrebačka.U tom svetlu treba gledati i sve tê desetineomrznutih Tributa Azri, koji se tobože izљubavi pretvaraju da ne znaju da tribut značiporez, kanda ga ne poplaćah sa kamatama u zarez.Sad, meni je mučno na ove stvari navraćati zbogmnogo čega, zapravo, najboљe bi ih bilo što prezaboraviti, pošto su pružile dašak životau ondašњem mrtvilu, koje je ipak bilo sedamputa maњe od sadašњeg, ako je usporeditipostojeće banane sa Titovom Velikom Jugom,uostalom, dobro se dosetih toj politici, nekcveta na hiљade cvetova, otkako to radih zbogsebe, budući mi je tuposti bilo uvrh glave,otprilike kako to i Artaban kaza prometujućnekoć sa Kserksom prilikom smotre jedinica: Takosmrt postaje čoveku najpožeљniji spas iz jadnogi čemernog života. I tu je otkriveno da je bogzloban, budući nam daje tek dašak slatkoće živљeњa.A što se tiče hitova, oznaka hita je sviraњena radiju ili krugovalu, što po sebi uopštene znači da je pesma vaљana, utoliko je Mojaprva љubav tek љupka osvežavajuća tema koja,svira li se na gitari, pokazuje da nije zlatosve što sija, bijući za dečji vrtić i jednostavnomlitava. A tâ Stublićeva jedna pesma je, dakako,Mi nismo sami, dok u onih po pesme sve ostalood њega i drugih ulazi. Bacaњe pak kamenihili cementnih blokova sa vrha zgrade na glavei prepoznavaњe komšija kao naših љudi nećuobrazlagati, pošto dotično ne spada u pesništvo,koliko ni slikaњe sa gitarom nema veze sakoњskom utrkom. Utoliko dešavaњe iznedrikonfete od papira umesto prirodnih cvetova,baš kao u toj Dedićevoj pesmi, Čovek kao ja:U kući gde samo retko još verlg svira, a buket zate je cvet od papira, u sobi praznoj, bez svetla, bezmira ... Divna pesma, istinita i lepa, koja usebi život nosi i koja dočarava ono što je,što je bilo i što će biti, i melodija u svojdivoti. To se zove pesma kojom se pesma meri.I ne samo da Novi talas ne iznedri nijednupesmu (izuzev navedene pesme i po), već nikadništa i ne proda, ako je to reč za komercijalno.Danas je drugo vreme (ali što se laži tiče isto),pa zbog toga prethodno izgleda basnoslovno (i uporedbi sa punim pravom), ali najprodavanijenovotalasne perjanice bejahu uvrh glaveu trećem razredu ili ligi (trideset hiљadaalbuma; druga liga beše do pedeset; a prvapreko toga). U toj trećoj ligi se nadmetahu saParnim Vaљkom i, zapravo, radilo se jedino odubokodržavnom Kazalištu, otkako su Film iHaustor bili po prodaji u četvrtoj ligi, a EKVu petoj, kao i svi ostali, koliko god ih bilo.Jeste, kasnije, sredinom osamdesetih, osvanupreko noći Crveni orkestri, Plave jabuke iNervozni poštari u drugoj ligi, međutim, listomna mojim nakladama, otkako se tako radi ušoubizu (i u politici). Utoliko Vesićsledi taj način, pošto razvodњava i zamućujepravo staњe stvari (to se zove muda pod bubrege,uostalom, time se, loveći u mutnom, otpočetkai bavi), poput љutih sredњovekovnih skolastičkihrasprava o tome koliko đavola stane na vrhigle, ili, drugim rečima, "idi ti, pa joj smetaj,a ja ću doći i izmarisati te." Nije nego.Najbliža priča tome je kako Temistokle ostadeuskraćen za drugo mesto ili srebrnu medaљu.Posle pobede u pomorskom boju i ratu, budeglasaњe za dvojicu najzaslužnijih za pobedu,to jest za prvo i drugo mesto. Mogli su glasatisamo zapovednici brodova. Svaki zapovedniksebe proglasi najzaslužnijim, no, kao drugog, sviubedљivo navedu Temistokla, međutim, poštosvi imahu po jedan glas (i otuda nije bilopobednika), drugo mesto ne dodele, te on izvisi.A dobra bi usporedba i sa takozvanom Britanskominvazijom bila – svim potoњim sastavima na traguBitlsa. Šezdesetih bude neki film o tome, gde ihima na tone – od Enimalsa nadaљe – ali bezBuba, pošto oni u to doba već imahu svojadva viđeniza, mimo padaњa u nesvest i vrištaњa,štaviše, beše to čak i pre Zdravka Čolića, i dapotoњi nije slučajno iskren, čestit i skroman čovek,sigurno bi mu vajni beogradski trudbenici usaradњi sa još gorim izdavačima bitlmanijupripisali, koliko su i zagrebački alkoholnipregaoci Novi val kafiću Zvečki. Kad se takoprah i voda spoje, imamo betonske glave, dabome.Otud i stih o uzajamnom milovaњu idiotskihglava, premda se to nije odnosilo na ovu temusada. No tê buљe sad veže zadružno razbojničkoposlovaњe, kao jedini izvor prihoda (pre je,naime, u boљim vremenima, to bio dodatniprihod), savremena hajdučija, koja je, zapravo,u genetskom kodu svih belohunskih bića. Niti je to,naravno, samo њihova osobina, međutim, DušanVeliki bude tako nazvan ne po osvajaњima,već po Krivičnom zakoniku, zbog čega ga, u druguruku, ne proglase za sveca, pošto je pљačka sveta.Dušan je dotičnu prepoznao kao otrovnu ipogubnu prepreku svojim stremљeњima (pљačkaši sučarkari, a ne ratnici), sledeći Čingis–kana iњegov zakonik – jasu – otkako se bez њega, to jestzakonika, Mongoli nikada ne bi uzdigli dopotoњih dometa, i uz sve to što pљačka međ њimanikad nije bila sveta, rečju, Čingis je i na hladnopuhao da mu narod i ne pomisli biti poputprethodnih rđa (koje propadnu i na Balkan odu),ča ne behu ni pravedni ni mudri (te dve osobineidu skupa i ne mogu jedna bez druge). Tako se,u ovom slučaju, historija ne ponovi kao farsa.No kako Vesić zareda sa promocijama, tako jevidљivo da u susretu sa stvarnošću meњa priču,prilagođavajući se sredini (mimo toga štoniko živ ne jednači Rols–Rojs i trabant), sem par bitnihpostavki bez kojih ne može. Jedna od њih je da nerazume kako ovo vreme krcato nepravdom neiznedri nikoga da se time pozabavi, kaoŠtulić, na primer. Toga se drži zato što ga nikoneće pobiti, a ujedno izbegava Azru kaođavo tamjan, pošto mu ruši postavke, osobitotu da Novi talas nije znao svirati (istina)i unatoč tome što je iznedrio ne pedeset,već sto dobrih sastava (kakva naopaka logika),drugim rečima, može mu se, pa nabada i udarakao Maksim po diviziji. Opet, znade veomadobro da niko iz Novog talasa nije pomolionosa iz svoje sredine, pa iznosi da Haustornije imao deset svirki u životu (tačno), da bionda i Azru uvaљao u to blato nadodavši(podlo) da bi ona svirala nešto po Dalmaciji,Slavoniji, došli bi do Beograda, vrlo se retkoišlo istočno... Azra je prošla celu Jugu, čak iviše od Dugmeta, pošto Dugme beše od početkaglamurozan sastav (sa orguљama) i kao takavnije mogao nastupati po ćuvicima, kaoAzra (i u triju i u četvorci). Priča besmislicene samo zato što ništa ne zna, nego što i zagrizeviše od onog što može probaviti (a pojestimože svašta, otkako nema ni ukusa ni okusa,pa ni mirisa, otuda bi bio nulti pacijent,preteča korone), dakle, veoma mu je stalo dosvoga čitateљstva (više nego Borgesu), pa ne znakako se iskobeљati iz nemogućeg staњa ukoje upadne (rekavši hop pre skoka), jerbo protivsebe ne može, pošto mu Dugme ostane kraj sveta(u kojem bude drugi čovek iza samog Bregovića).Zapravo uzme li se u obzir da je naruџbu zakњigu dobio od Lagune, koja se ne proslavisa prvim Sraćkovićem i њihovim izdaњem o meni,unatoč svem pažљivom iščitavaњu rukopisa(i srcedrapateљnom uspehu na tragu Brajtona),drugo mu i ne preosta doli da u tesnoj saradњisa potkovanijima od sebe (barem kњiževno) priđezadatoj temi na podosta oprezniji način, noi daљe sa istim ciљem; doduše on ne oblačimoju uniformu – videli su da to ne prolazi,a i ne može se dvaput u istu vodu – ali zatounapred puše na pobijaњe svojih laži, zborećda falsifikujem stvari, kad je upravo obratno(kako onda, tako i sada). Њegov duhovni presek jeinforbirovski islednik (u čemu tâ sredina nikadnije oskudevala, a pogotovo nadgradњa listomsastavљena od zaslužnih kadrova, koji to zacelonečim i zasluže, pošto lokatore za tačnijebombardovaњe ne postavљaju zaneseњaci), ikao takav do današњeg dana ostade podobanuz sve promene i u svakom režimu, inače ne bibio devojka za sve toliko dugo i u nizu,i unatoč tome što Dugmeta, baš kao i rocka,odavno nema, ili, da rečemo, kao što i celisistem ostane netaknut uz sve promene (pod cenuda je sve kudikamo gore, seveda). I tek sadaposle četrdeset godina, kad se oslobodiopionirstva u sebi i naslednog straha, gradi sejednak Titu, kao i Borgesu, pa ispada da jeVesić četnik (ili liberal), a Joža partizan. Oh!Ko bi reći da je Dugme bilo liberalno čobanskočetništvo. Ludilo. No poslovaњe omogućavajuisti koji i Tita plaćahu (do vlasti, posle on њih).Rekoh, on tê stvari ne razume, a kad bi i znao,protiv svoje prirode ne bi mogao. Pa kakva mu jepriroda? Takva kako izgleda. Kao da se svežezaraženi podsmevaju onima prebolelima.No tih četrdeset godina je veoma znakovito,naime, stalno pomiњe sedamdeset sedmu, kada,verovatno, Tita prvi put i primeti, jer upravotad se slavila četrdesetogodišњica њegovogdolaska na čelo partije. E sad, њemu to budebesmisleno (što je u redu, jer ne imade ništasa tim, osobito kao osamnaestogodišњakiz drugog sveta) i veoma ga je smetalo (i jošuvek ga smeta), pogotovo jer Tito tada bešestari čovek, koji je uz to i kosu u sve svetlijim,to jest crvenkastijim prelivima farbao, pa muto nekako (Vesiću) nije išlo uz pank (naopako,pošto Joža bejaše turbo panker), ali nije mudošlo do ganglija da potpuno isto radi, samošto se u četrdesetogodišњicu Novog talasaubacio (od mog prvog albuma), pa sad to ne vredi,mislim, puj pike, ne važi. Koja je razlika izmeđutê dve godišњice? Doduše, Tito je bio debљiod Vesića, i nosaše tamne naočare da mu sene vide oči (zacelo mu je protokol skrenuopažњu da na službenim fotografijama u bojiima različite boje očiju, od vodenasto–svetlo–zelenkastih do plavih), jer mu se pod staredane više nije dalo svakodnevno meњati lećezbog zauzetosti državnim i inim poslovima,ali po godinama bi se (i kako je Vesić uvekizgledao), reklo da su vršњaci, dapače, Valter jeneizmerno suvisliji od Vesića (o gospodštinida se i ne priča), koji nema baš ništa za reći,ta i kako bi, sem što svako malo širi ruke iotpuhujući pogledava na gore, kanda tražipomoć od boga. Ali za њega je to beznadežno,otkako tema prevazilazi њegove mogućnosti.I primetno je da bi veoma rado da se i drugiukљuče u raspravu, jerbo se nađe kao ribana suhom, štaviše, takve retke zgode mu idu naruku – drugi su još gori, pa ga to donekle izvlači.No preko nekih stvari se ne može preći (jerbo ga,naravski, pitaju o meni, a on se ne osudireći da ne zna ništa o meni, kad se već bezdušnosamoproglasi apostolom, što se zove društvenapokretљivost, pa se daje u izigravaњe mog trulogodvetnika), na primer, da krivotvorim ono što jebilo (ne znam na šta ciљa, ali, u svakom slučaju,ja sam u tom šoubizu ratovao, a ne on). Zatimkaže – mi smo ga napravili – koristi isti mi kaoi Balašević u Računajte na nas (što ga veomasmeta, ali kad dođe њegovih pet minuta, i tona tuđi račun, onda ga uopšte ne smeta), međutim,to je toliko istinito koliko i da mu je stilpisaњa boљi od Borgesovog (mogao je komotnoreći i da je boљi kompozitor od Lenona). On mesigurno nije napravio, a i kako bi kaodrugi čovek Dugmeta iza samog Brege, dapače,ja sam њega, jer bez mene nikad, ali nikad, ne bidošao u priliku raditi promocije po Jugii soliti pamet, budući mu je to sa Dugmetomi Magi nezamislivo, plus Kazalište i drugi,inače bi se њih – svojih miљenika – držao, tai sâm izjavi da se jedino kњige o Џonijuprodaju, a gaće bi i џabe skinuo, dakle, opetnešto pobrka (zna on veoma dobro šta radi, aline može pobeći od svoje sviњske naravi, dodatnotome što je i belodan primer pokvarene maštei prљavih strasti). Nadaљe, a to mu je omiљeno,tvrdi da nisam odrastao, već da sam zaostaou osamdeset prvoj/drugoj. O čemu on to priča?Takođe veli, nadovezavši se na to – mi smo ganapravili – da postoje љudi koji su plaćeniza održavaњe mita, ako to stoji, onda jeon upravo jedan od њih, ali, što se mene tiče,ja sam bio mit pre četrdeset godina i to bezijednog plaćenog pera, dapače, to mi ne treba.Ipak sveđ iznova se daje u stručna objašњeњaonoga o čemu pojma nema, pohranivši tih parjadnih dokaza isisanih iz prsta u svom ubogommozgu, osobito da je razlog groznog zvuka mogaprvog albuma bilo rezaњe na matrici, a neprodukcija, jer kompakt disk zvuči boљe (razlog navedohranije), podbočivši to verovaњem da tako neštološe zacelo ne bi moglo ni izaći ni proćikod Truloga, Škarice i ostalih. Zbiљa? Truli miuništi Sunčanu stranu ulice snimivši je ukontrafazi, i ne samo to, već mi za svaki slučaj(kao kurton na sveći) upropasti zvuk vežbajućisveže kupљene nojs–gejtove na meni; jedine dveispravne pesme na tom dvostrukom albumu usnimiPetko Kantarџijev, koji je takođe zaslužan zanormalan zvuk prvog singla. U to vreme je samo onznao snimati, iako u gradu postojahu tristudija: Jadran film za љige–љage (sa pripadnim љudstvom),Četvorka na Radio–Televiziji (za dokazaneљige) i Truli, dakle, tri mesta, a jedan snimateљ,barem za rock. Otuda beh primoran ići kod Trulog,koji je dobro radio sa razglasima (uz BracuRadovića najboљi u to vreme), ali za snimaњeto već bejaše čisti fušeraj. Posle tog debakla jetrunku boљe uradio svoj deo posla na Pločnicima,ali i daљe prvi singl ima najpotpuniji zvuk.Ukratko, celokupna nadgradњa takozvanog rocka(ako je uopšte postojala) beše na sadašњojVesićevoj umnoj i inoj ravni, drugim rečima,čista katastrofa, pa se tako pokazalo i usvemu potoњem. Sa jedne strane šrot i bofl roba, asa druge (da se to skrije) vide ribe na drveću.Otuda i ova kњiga o Novom talasu. Hoćureći, koliko se svi polomiše da mi na svakinačin napakoste (bezdani kompleksi u pitaњu),toliko i Vesić sledi tu stazu u jotu, a nepada mu teško, kao amebi u zloćudnom tumoru.Kњigu nisam čitao, ali nađoh par izvadakakoji se mene tiču, pa ću na њihovom primerupredočiti svu podlost ovejalog nerasta kojiživi od mita zbog samoљubљa i koristi (a menezarad toga optužuje), nabacujuć se rečima(kad nije maњi od makovog zrna). U vezi prveploče, ja imadoh dvadeset sedam godina (a nedvadeset šest i po), i nijesam se posvađao saroditeљima, budući uvek beh na svoju ruku,i otac me nije mlatio, kao Vesića, niti sam,poput њega, živeo u ikakvom strahu od ikoga(svoje komplekse preslikava na druge, jer verujeda su љudi jednaki, ako mu to pruža mogućnostostvarivaњa bolesnih žeљa na tuđi račun, usuprotnom, ne preza od ničega). Ja vođah posloveu svom preduzeću, otuda (na prvoj smo ploči) Vesićništa o tome ne zna, niti se radilo o četrnaestdana čekaњa, jer producent je tada bio jemac,bez њega nisi mogao u studio, stoga nisam janašao Mlinarca, već Škarica, budući su obapolicijski kadar, kao i Vesić. Ktome, sa Husompostavih i Balkan i Šta da radim, ali ovo jebilo nešto drugo, i uzevši u obzir da je zvukHaustora (kojeg je Hus producirao sledećegodine) jedva trunčicu boљi od moje prve ploče,pitaњe je kako bi i to ispalo, jer gore nemože, ali tad mi je to bilo neznano. Nadaљe,bend je neprestano svirao, kad god se moglo, akoi nisam imao novaca, a nemam ih ni danas, i,zapravo, nikad ih nisam ni imao, pošto sam seza lovorov venac nadmetao, mimo љubavi zamuziku, dakako. Potom, ne imadoh nikakve vezesa Zvečkom, a kamoli da bih se ikad, kao paun,i to bosih nogu, pred њom šepurio, jer to bešešminkersko mesto do koga uopšte nisam držao,i uz to nagađa (davši mašti na voљu) da bejahponižen (beh ogorčen) i da trpeh izrugivaњagorih od sebe (izmišљa zbog jačeg dojma) – veli da mirekoše kako mi gitara stoji kao prasicisedlo, što je Vesićev prevod moje izjave (šiva irašiva proizvoљno) iz osamdesete (razgovor zaPolet), gde ispričah da sedamdeset sedme na prvojAzrinoj probi, januara meseca, pitah bubњara,zabacivši električnu gitaru na pleća, kako mistoji, našto mi on odgovori: Kao sedlo na devi.Taj predložak, dakle, upotrebi (ne obazirući sena tri i po godine razlike) ne pokazavši ninajmaњu sućut za istinu (krmak ne jebe živusilu). Zatim sledi gorenavedeno mišљeњe ološoj matrici (a ne produkciji), zakљučivši naijekavici: Čovjek koji je htio biti svjetskazvijezda nije imao elementarnog znaњa iztehnologije onoga čime se htio baviti.A Mlinarca, koji je imao ogromno znaњe ižeљu podijeliti ga s mladim bendovima, višenitko nije htio za producenta. I sa pravom, akosamo zato što to jedino od sveg nabљezgarenogodgovara istini. Mlinarec nije imao niznaњe ni žeљu, tu se slučajno zatekao, a janisam bio producent, niti bejah dužan biti iautomehaničar vozeć se u kolima. Sledeće,piše: kad je taj prvi album objavљen, stigao jei čuveni avans od Jugotona. Do jučer nisuimali šta jesti, a sad su imali po џepovimadeset tisuća maraka. Mogli su konačno vratitidugove po Zagrebu i kupiti dobre instrumente.Prvi i jedini avans je bio godinu danakasnije, osamdeset prve, oko izlaska Sunčanestrane (ne samo da ništa ne zna i da je bukvalnopisac izmišљotina i odmetnik od istine, veći vređa). Ja nikad u životu nisam bio gladan,ako svojevoљno dervišizmu i nagiњah, nitito beše Hrњak (Lajner je termit i nezajaz, aliipak imade dobru prehranu kao student, premda muoči bejahu i ostahu veće od mogućnosti).Duga nikakvog nisam imao, niti ova dvojica,niti su tâ sredstva bila nameњena ičemu dolikupњi instrumenata, budući sam dotle moraoza svaki nastup pronalaziti i iznajmљivatibubњeve i bas pojačalo. I, uostalom, samoja živeh od sviraњa, ova dvojica su mogla ibez toga. Iz ovog Vesićevog neznaњa proizlazii ono što nužno sledi, naime, da u Splitu natoj fotografiji sa Prokurativa (još smo na prvojploči), osamdesete, ponosno pokazujem svojunovu gitaru kupљenu iz tog avansa osamdesetprve? Sećaњe na budućnost, moguće. Ništa ne zna,ali uporno sudi po svome , pošto me u Splitunikakva devojčica nije napala, dabome. Stojida sam zbog produkcije bio nesretan, ali zvezdabejah još pre toga (zato i beh nesretan, jer ispadohzvezda bez pokrića, ali još i više jer porodihzdravo dete, da mi ga jalne babice pri izvlačeњuunakaze, i takvog mi ga sa uživaњem ostave,no ako ga kojim slučajem ne unakaze, ondakažu da je umrlo i prodaju ga, jer od nečegmora da se živi, stoga, ne samo da leče svojezverske podљudske komplekse, nego i spajaju ugodnosa korisnim, a Vesić je upravo jedan takav izdušogubne plejade, ni boљi ni gori, već baš pomeri, jer vrana vrani očiju ne vadi). Dakle, izovog malog navedenog uzorka je vidљivo damožda pet posto štima, i to kad poseže za pisanimizvorima koje obelodanih u kњigama, što uSmejuriji (broj nastupa), što u Govorili suo Џoniju, odakle izvlači navode kritikeiz toga vremena. Mimo toga, ništa drugo ne zna.Ne sumњam da mu je takvo i sve ostalo, oštija.I nije samo prљav i smrdљiv nego i nakazan.Da se vratimo na to da je Azra znala doći doBeograda, budući se istočno retko išlo – zaNovi talas to stoji, ali za mene ne. Ja odsvirahu Jugi sa svim postavama četristo nastupa, značisva najveća mesta, pošto nisam živeo u Srbijida bi natanane pohodio sela, otkako sammorao slediti uvrežene puteve šoubiza,ktome istok zemљe je kaskao za zapadom što setiče organizacije rock nastupa (za narodњaketo nije vredelo, jer to beše њihovo tlo). Osimna samom početku karijere, nisam beležionastupe, ali iz glave ću navesti sigurna mesta:Niš, Pirot, Prokupљe, Kragujevac, Čačak, Svetozarevo,Užice, Smederevo, Pančevo, Ruma i Beograd.To su mesta u užoj Srbiji, a sigurno sam iizmeđu њih još negde nastupio, ali sad mi jeiz svesti isparilo, jer nisam računa o tomevodio. U Vojvodini pak: Subotica, Kikinda,Zreњanin, Sombor, Sremska Mitrovica, Novi Sad. I tuna proputovaњu još ponegde svratih. Vaљa uzetu obzir da su velika rock imena u moje vremenastupala uglavnom po sportskim dvoranama, što ćereći u celoj Jugi oko tridesetak konceratagodišњe (turneje nisu za sela). Navedoh, dakle,samo u Srbiji sedamnaest izvesnih mesta, to biotprilike u omjeru bila polovina mesta,jer ako tridesetak nastupa u Jugi beše limitza velike sastave, onda sam ga ja u to vremepremašio barem za polovicu, dok je sada tonedostižno za bilo koga. I najvažnije od svega,bez ikakve reklame i sponzora (nije li smešnoda Vesić radi turneju po Jugi bez ijedne pesme,i na račun onog sa čime nema nikakve veze,sem koristi), samo na glas koji je preda mnom išao,što kritičari i menaџeri u to doba okrstepartizanskim probojem, jerbo u punom smislu beh nesamo neposredni proizvođač, već i samoupravљač.Zapravo od tih četristo nastupa (barem četiriputa više nego celokupni Novi talas zajednodo dana današњeg) trećina otpada na sve glavnegradove i oveća mesta, dok ostalo pokrivajusela i kasabe, to jest varošice. Po veličinii važnosti to izgleda ovako: Beograd, tridesetdva nastupa; Zagreb, otprilike isto; Sarajevoi Split po devet; Љubљana, šest; Rijeka, Osijek iNovi Sad, pet ili šest; Podgorica, tri; Niš, tri; Skopje,dva; Kragujevac, dva; ostala mesta u tom razredunekoliko puta ili barem jednom, ali mogureći da bejah svuda, pa čak i na Tjentištu ispodnadnosećih vrhunaca. I opet, što je maltenečudesno, veoma sam kratko u toj zemљi delatnoboravio – zakљučno sa Pločnicima – onda već u svetodoh, snimajuć albume ili kao bas gitarista(doduše, osamdeset treće odsvirah letњu turneju),tako da se drugi deo karijere proteže odosamdeset sedme do devedesete (osamdesetdevetu izbivah), ukupno sedam godina sviraњa,i za to vreme obelodanih deset naslova naosamnaest velikih vinila, vidite, koliko godvoleo sviraњe, silom prilika mi to nije bilonajvažnije, otuda građa za mit, i tu leži mojakrivica. I takođe, uvek se pokrih, nikad ne behu crvenom, dakle, sve plaćeno, ukљučujući inajveći porez na Balkanu osamdeset treće. Inajsmešnije od svega, sve to kao podstanar i gost.Ispada da se takav jošte nije rodio. Kaou pesmi Makedonsko devojče, kitka šarena iline, nevažno. I sad ćemo još govoriti o Novomtalasu, opa bato! Mislim, idi bre! Jeste, kasnijeobjavih i četrnaestokњižje od čega se joštene oporavih niti znam kad ću, budući i pre togapreterah sa dobrim delima. Ne bih da se zaklaњamiza rimske poslovice o biserima i sviњama,niti da se nadmećem sa љudima iz prošlih vremena.I kako samo podmuklo laže kada Kazalištupripisuje sviraњe po selima i utecaj namuzičku scenu, pogotovo sa Mi plešemo. Idi!To navodi ne samo zato jerbo se Brega prviprikљučio tom takozvanom ska pokretu (inačeVesić za њega ne bi ni znao), kojeg je Kazališteoponašalo, kao i pank i, uostalom, to sei zvalo ska–pank, nego i zato da se tim umiliDubokoj državi, bez koje su i on i izdavačpropali. Kazalište je veoma retko sviralo(Vesić, zapravo, moje nastupe pripisuje њima),znači na prste ruke, do sedamdeset i deveteuglavnom sa Azrom na skupnim nastupima (da nijebilo Azre teško da bi ikad nastupili, otkakonisu imali pesama ni za pola časa, oni subili čista šminka, to jest medijski bend ili mudapod bubrege). Napomenuh da od osamdesete doosamdeset devete postojahu samo na papiru,a selâ nikad videli nisu, ne samo zato što seto kosilo sa Jajinim kompleksima, nego i zatošto po selima takva muљaža nije uspevala– odmah te uvaљaju u katran i perje i iznosena pružnim tračnicima sa mesta zločina. Međutim,Vesić zna odakle vetar duva i brižno se čuva,utoliko se i razbacuje komplimentima pokrivim adresama– od sagovornika, pa naviše,uglavnom po Hrvatskoj, jer već se preselio u Pulumnijući da su Brioni u blizini, te mu je iživotno važno da ga takozvani Hrvati prihvate,stoga je tu kritičan prema meni, ali u Srbijito ne sme, pa mu katkad izleti da sam oličeњeNovog talasa. Svakom, dakle, zbori ono što dotičniželi ili očekuje, i otuda ga niko ništai ne pita, stoga je i po tom pitaњu ostaošto je sveđ i bio, podobna nepomenica pusta.