Dvostruko overena stvarnost poezije: Antologije i studije naše preporuke za čitanje

Goran Lazičić, „Restart: panorama nove poezije u Srbiji“, Dom kulture Studentski grad, 2023.Sve je počelo u februaru 2012. godine, projektom „Nova poezija“, koji je na šest zajedničkih čitanja okupio preko četrdeset pesnikinja i pesnika. Iz izazovnog poetičkog pluralizma koji su ponudili i predstavili pripadnici „prve postgutenbergovske generacije srpske književnosti“ (Biljana Andonovska) među kojima su Tabašević i Sonja Veselinović, Maja Solar i Enes Halilović, Dragana Mladenović i Siniša Tucić, nastala je panorama pesništva u više disperzivnih koloseka.Drugo izdanje – naoko nepretenciozne a istinski prekretničke – panorame srpskog pesništva i kod samog svog sastavljača proizvodi utisak da je ova knjiga-poduhvat „konzervirala jedan trenutak pesničke dijahronije“. Ovo nije paradoks: generacijski okvir koji je spojio godišta od 1975. do 1991. istovremeno je pluralistički i monohroman. Upravo stoga što mapira start generacije koja u skoroj budućnosti ostvaruje važna prožimanja, umrežavanja i razmenu iskustava, „Restart“ oblikuje jednu moguću vrednosnu dijagonalu razapetu preko književne produkcije koja je u međuvremenu nastala.Lepe prakse udruživanja sličnosti i razlika, multimedijalnog aktivizma i uspostavljanja dinamičnih kontinuiteta proizašle su iz iskustva življenja u svetu nestabilnih pojmova i gubitka poverenja u smisao i značenje.Sondiranje i konfiguracija pesničkog terena, analitičko sumiranje paradigmi i poetika, suočavanje unikatnog i tipičnog: sve je to posao kritičara i antologičara u vremenu kad je nestabilnost kriterijuma selekcije put trasiran ka redefinisanju hijerarhija vrednosti.Tanja Kragujević, „Drvo za pticu“, Kulturni centar Novog Sada, 2023.„Kud skliznu taj svet?“, pita se Stevan Raičković u pesmi iz davne 1989. koja opisuje mali trg u Senti. Pesma nas uvodi u esej Tanje Kragujević koji, delikatnom navigacijom kroz pesnikov život, govori o sabiranju važnih uporišta o našim životima.Šifriranje Raičkovićevih uspomena vezanih za odrastanje u Senti – vojvođanskom gradu gde mu je podignut spomenik 2015. godine – odigrava se kao ispisivanje karte kretanja pesnikove porodice. „U nepoznatom gradu (...) na samim ivičnim linijama naselja, koje su se rasplinjavale u ravničarske njive, (...) Raičković ispisuje i linije nastajanja svog pisma: tajanstvene puteve misli koja počinje začaranošću, a nastavlja se stvarajući nove forme, novi život“. Pesnikinja ponire u život velikog pesnika u potrazi i za svojim sopstvenim srcem, koje je „razbacano“ od Sente do Beograda i Zemuna.Svih sedam zapisa o pesnicima iz pera pesnikinje i esejistkinje Tanje Kragujević kreću – baš kao i u mini-studiji o Raičkoviću – od izabrane pesme. To može biti „Deadaptacija“ ruskog pesnika Vladimira Buriča koji tvrdi da „reči u stihu moraju biti višeznačne, kao geografski nazivi“, pesnika koji je preminuo u Strugi, na festivalu poezije, u noći nepojmljivog nevremena, ne završivši prethodnog dana započeti razgovor sa autorkom ove knjige.Eseju o Adamu Zagajevskom prethodi pesma „Išao sam kroz srednjovekovni grad“, u kojoj je „vazduh mek kao kora pomorandže“ i u kojoj rastojanja umesto sata ili kalendara odmerava „uporna krv“. Poetski svet Ane Ristović Tanja Kragujević opisuje kao „malu istoriju traganja za identitetom, u vremenu koje, brišući ga, zapravo ispostavlja naloge njegovom novom pronalaženju“. U tom svetu, pesma se pojavljuje kao „dvostruko overena stvarnost“.Bonus video: "Sa Cvejom", knjiga o Branku Cvejiću