0
U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Dušan Čavić (1974, Beograd) je, uz kolegu Dušana Šaponju, deo legendarnog dvojca “Marka Žvaka”, koji “hara” već godinama, kako na Jutjubu, tako i na različitim televizijama. Uvek drugačiji, atraktivni, sa ovom emisijom simbol su duha nekadašnje “Devedesetdvojke”, sa koje su i potekli. Čavića često viđamo i u društveno-angažovanim akcijama u kojima daje primer kako se boriti za zajednicu, umesto da se bavimo samo sobom i svojim komforom, što je danas uobičajeno. Jednom, kad smo pričali o beogradskoj muzičkoj sceni, rekao je za Nova.rs da su mu omiljeni bendovi Disciplina kičme, Robna kuća i Kazna za uši. Sada smo ga zamolili da nam izdvoji tri pesme za “Saundtrek za moj život”. Ovo je njegov izbor:
Pre devetnaest godina nevladina organizacija “Građanske inicijative” je autobusom vodila mlade iz Srbije i Bosne i Hercegovine na Antiglobalistički forum u Barselonu. Među putnicima je bio i DJ MKDSL, koji je sve vreme boravka u Barsi planirao i pretio kako će da pazari pršut, i to čitav but u komadu, kako bi ga konzumirao i tamo, a i kod kuće u Beogradu. Sticajem okolnosti tih dana je u nekom klubu u Barseloni vrteo ploče još jedan beogradski di-džej Marko Nastić. Nastara (Nastić, prim.aut.) je, zahvaljujući MKDSL-u, na spisak stavio desetak duša. Sećam se prilaska klubu, kako ogromnog reda ispred njega, tako i gužve u njemu. Bilo je ludo, krcato i mokro. Moj kum, kolega i saborac Dušan Šaponja, koji je u životu bio na tri i po događaja na kojima se vrti elektronska muzika, nije hteo da odstupi i krene ka hostelu, sve dok Nastić ne završi i ne zaključi svoje.
U isto to vreme u Barseloni se održavao festival “Sonar”. Te godine su nastupali Le Tigre, M.I.A, Roisin Murphy, The Chemical Brothers, Jeff Mills, Laurent Garnier, Jamie Lidell, De La Soul… MKDSL i moja malenkost smo ciljano posetili veče kada su pored Cut Chemist, Ellen Allien, DJ Yode i mnogih drugih nastupali LCD Soundsystem, nekoliko meseci nakon izlaska prvog zvaničnog albuma. To što smo doživeli je jedan od pet najboljih koncerata kojima sam u životu prisustvovao. Toliko energije, života, diska, fanka i još koječega odsviranog instrumentima nisam nikada nakon toga doživeo.
U Etiopiji nisam bio mada sam imao sreće da boravim u Eritreji, koja je devedesetih godina prošlog veka stekla nezavsnost od Etiopije. Tamo žive najlepši ljudi ove planete koje sam video, predivnih crta i fizionomija lica. Pre nekoliko meseci mi je neko skrenuo pažnju na Emahoy Tsegue Maryam Guebrou, etiopljansku pijanistkinju, kompozitorku i časnu sestru. Govorila je sedam jezika, pevalu Hajlu Selasiju, zamonašila se u dvadeset prvoj godinu, hodala bosa deset godina, doživela devedeset devetu godinu… Njeno stvaralaštvo je potpuno vanvremensko, lelujavo, drhtavo, dirljivo i posebno. Čini mi se da sve što dolazi iz Afrike a u sebi ima pomalo i bluza (poput benda “Tinariwen”), oduvava i odnosi, poput neke saharske oluje koja menja predele pretvarajući ih u imaginarno.
Što se tiče novije muzike, raznosi me i razglaba australijski bend Amyl and The Sniffers. Rokaju bez zadrške i sve je tako potpuno. Od tekstova, karaktera članova benda – bezizražajnog basiste, gitariste izvučenog direktno iz naftalina sedamdesetih godina prošlog veka, bubnjara dobrice i potpuno svoje i drugačije pevačice Ejmi Tejlor. Surovi, direktno ogoljeni rok, “pesnicom u vugla”. Skrećem pažnju na sve spotove ovog dragulja od benda. Jedva čekam da ih slušam uživo.
Bonus video: Bjelogrlić: Postoje crne liste na RTS-u i u Telekomu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
