0
Izložba "Kamila Ila Kofler: Pogled u svet životinja" biće priređena od 11. maja u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, ali bez svečanosti otvaranja za veći broj ljudi, usled tragičnih događaja koji su zadesili Beograd i Srbiju. Autorka izložbe je Jasna Jovanov, kustos Jelena Perać, a među saradnicima su i Prajor Dodž, Bojana Popović i Grdana Krstić Faj.
Kamila Ila Kofler živela je od 1911. do 1955. godine. Za poznavaoce umetničke fotografije ime Ile Kofler nije nepoznanica, ali ono što je manje poznato je da se njeni umetnički počeci vezani upravo za Beograd. Nakon što se u Budimpešti zainteresovala za vajarstvo, u Beogradu je završila Umetničku školu, a kritika je zapazila njen nastup na Jesenjem salonu 1931. godine.
– Jedan od umetnika koji su upravo tih godina (1922) počeli da rade u Umetničkoj školi bio je i vajar Petar Palavičini (1887–1958), koji joj je držao kurs „vajanja sa prirode” – podseća Jasna Jovanov i dodaje:
– Palavičini će, kao pedagog, ali i kao neka vrsta mentora, odigrati značajnu ulogu u Ilinom umetničkom formiranju. Školovanje na Umetničkoj školi trajalo je četiri godine, tokom kojih je imala priliku da pohađa nastavu i da prati praktične predmete kod mnogih značajnih srpskih umetnika, među kojima su bili predstavnici stare garde Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Simeon Roksandić ili Milan Milovanović, ali i mlađi predavači, poput Milana Kašanina… Moguće da joj je preporuka Petra Palavičinija donela i prvu narudžbinu, dva reljefa za dekoraciju za lože jednog beogradskog bioskopa.
Pravi nastup u javnosti Ila Kofler imala je na Trećoj jesenjoj izložbi slikarskih i vajarskih radova beogradskih umetnika, gde je izložila skulpturu „Devojka s krčagom”.
– Mada je manje poznat i značajan za njenu kasniju karijeru od vremena kada je živela u Parizu i kasnije u Njujorku, za beogradski period vezuje se i promena njenog imena u Ila i bogat društveni život – podseća autorka.
Iako se upisala na Akademiju Kolarosi, kao jednu od retkih škola koje su dozvoljavale ženama da slikaju muški akt, prijateljstvo s fotografkinjom Erži Lando podstaklo je u njoj interesovanje za fotografiju, te je Ila iste godine, tokom boravka u Normandiji, nabavila svoju prvu kameru i počela da snima životinje posmatrajući ih na isti način kao što drugi portretisti posmatraju svoje modele – kao bića s karakterom, emocijama i ličnim osobinama.
Već 1933. počela je da izlaže i sve brže sticala popularnost kao fotograf animalista. Po dolasku u Njujork kao prva žena fotograf animalista snima životinje i objavljuje foto-albume i dečje slikovnice s temama iz životinjskog sveta, za koje su tekstove pisali najpoznatiji autori, poput Žaka Prevera. Ilina saradnja sa Preverom iznedrila je “Malog lava” i “Životinje”.
– Prijateljstvo i saradnju Prevera i Ile osvetlila je izložba priređena u kući ovog pesnika u Omonvil la Petitu. U Parizu su izdate i druge knjige ilustrovane Ilinim fotografijama: “Dva mala medveda”, “85 mačaka”, “Mačka Miton”, “Patka”, “Tiko-Tiko” i “Životinje Afrike” – kaže Gordana Krstić Faj.
Od prvih dana u Njujorku druži se sa najpoznatijim predstavnicima umetničkog miljea, poput Antoana de Sent-Egziperija, a njene fotografije pojavljuju se na naslovnim stranicama uglednih nedeljnika i ilustrovanih časopisa.
“Ila poseduje božanstven dar za razumevanje životinja i uspeva da im izmami ekspresivne izraze. Taj dar je kod nje uravnotežen sa zadivljujućim talentom za fotografiju”, napisao je tada Žak Gen u časopisu “L`Ar vivan”.
Takođe je već 1935. godine objavila i prva dva fotoalbuma (Psi i Mačke), što će i kasnije biti jedan od oblika predstavljanja njenog rada. Godine 1937. učestvovala je na fotografskoj izložbi u Njujorku, uz Erži Lando, Man Reja, Andre Kerteša, Noru Dimu i druge. Ovaj nastup otvorio joj je vrata za preseljenje na severnoamerički kontinent pred naletom nacističke okupacije Francuske 1941. godine. Iline fotografije iz pariskog perioda plasirane su, uz izuzetne preporuke, u Beogradu, u dekoraterskom ateljeu njene majke Margite Kofler.
Izlagala je u Muzeju savremene umetnosti MoMA, Luvru…
U vreme kada je, u sam osvit Drugog svetskog rata, u Marselju čekala dokumenta kako bi otputovala u SAD, neko se u Beogradu ipak setio Ile Kofler i u kratkom članku opisao njenu uspešnu fotografsku karijeru u Parizu.
Beogradski list “Vreme” je 1940. godine doneo prilog o Ili i njenom zapaženom radu. Dolazak u Njujork za Ilu je bio novi početak, ali i otvaranje novih mogućnosti – zadobila je uvažavanje galerista i kustosa, albumi s fotografijama istovremeno su objavljivani u nekoliko svetskih centara, a uživala je i simpatije publike i vlasnika kućnih ljubimaca koji su želeli da ih ovekoveče.
Oko 1950. Ila Kofler prelazi sa fotografisanja životinja u zoološkim vrtovima na snimanje u prirodnom okruženju na safariju po Africi i Indiji. Upravo njen rad u Africi inspirisao je Hauarda Houksa za lik foto-reporterke u popularnom filmu „Hatari”.
Konačno, stvarnu interakciju među različitim vrstama, kao i slobodno kretanje divljih životinja u njihovom prirodnom okruženju, doživela je i zabeležila kamerom tokom boravaka u Africi i Indiji. Upravo taj boravak u Indiji bio je koban: uvek odlučna da dobije što autentičniji snimak nije preživela pad iz vozila u pokretu, iz kog je snimala prizor trke bivola.
U nameri da nekadašnju Beograđanku, stanovnicu Pariza, Njujorka, predstavi široj publici, ova izložba može da ponudi tek deo Ilinog uzbudljivog života i njene odlučnosti da uvek postigne najbolje.
Bonus video: Mrđan Bajić na otvaranju svoje izložbe