3
Ljubitelji serije "Senke nad Balkanom" i posetioci portala Nova.rs, od ponedeljka će imati prilike da na našem sajtu besplatno pogledaju sve epizode druge sezone. U ovom drugom ciklusu od 10 epizoda, radnja se odvija 1933, godinu dana pred atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića. Timu scenarista, Draganu Bjelogrliću, Dejanu Stojiljkoviću i Vladimiru Kecmanoviću (napustio tokom rada), pridružili su se Boban Jevtić i Đorđe Milosavljević, kao saradnik dramaturg. Milosavljević za naš portal iznosi svoje utiske o radu na seriji.
– Pošto je sa scenaristima već dosta dugo radio na samoj priči, Bjelogrlić me je pozvao jer mu je bila je potrebna pomoć u pogledu njene strukture, baš ono što i jeste posao dramaturga – kaže Đorđe Milosavljević, scenarista filmova „Točkovi“ i „Ringeraja“ (koje je i režirao), zatim „Paket aranžmana“, „Nebeske udice“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“ i mnogih tv-serija, među kojima su i „Tajkun“, „Švindleri“, „Koreni“…
– Sećam se da je postojao problem u vezi sa funkcionisanjem negativaca koji su najvažniji za ovakvu priču pošto su oni, praktično, protagonosti, oni proizvode priču – oni delaju, junaci od njihovih akcija moraju da se brane. Bio sam jako zadovoljan što sam mogao da ponudim rešenje, koje je delovanje negativaca učinilo logičnim i doslednim. To je jako složenoj dramskoj strukturi, kakve “Senke nad Balkanom” jesu, dalo unutrašnju logiku i doslednost. Posle toga, moglo je lakše da se krene dalje – objašnjava Milosavljević.
Prva sezona pokazala je, kako kaže, jedan potentan žanrovsko-stilski svet, smešten između istine i fikcije, sa premisama koje su njemu kao scenaristi bile posebno zanimljive, a formulu uspeha ovog serijala vidi u svežem i drugačijem pogledu na istorijski materijal.
– Kako scenarista i pisac Dejan Stojiljković voli da kaže, iz umetnosti ne treba učiti istoriju. “Senke” su pravljene skrupulozno, vodeći računa o margini istorijski mogućeg, ali Dejanovo upozorenje svakako stoji, ne učite istoriju iz televizijskih serija. Upravo u dramskoj slobodi sa kojom su tretirane neke relativno poznate teme, leži razlog popularnosti “Senki” – ocenjuje Milosavljević.
U vreme kada su se „Senke“ pojavile od stranih serija najviše su se spominjale “Birmingenska banda” i “Carstvo poroka”, a na pitanje sa kojim još ostvarenjima vidi sličnosti, Milosavljević odgovara:
– U istoj godini kad i “Senke”, pojavila su se i serije “Berlin Vavilon” i “Tabu”, što dokazuje da je interes sa ovakvu vrstu priča živ i sveprisutan.
Mislim da i “Senke” i poslednje dve spomenute serije najviše duguju Džordžu Lukasu, Lorensu Kazdanu i Filipu Kaufmanu, koji su sa “Otimačima izgubljenog kovčega” i njegovim junakom Indijanom Džonsom rodili celu jednu tradiciju heroja i priča koje se bavi istraživanjem nepoznate, a žive istorije. Junaci poput Roberta Langdona Dena Brauna i mnogi drugi neposredno pripadaju baš ovoj tradiciji. Što se tiče zajedničkog oca, Indijane Džonsa, on pak mnogo duguje produkciji iz zlatnog doba Holivuda – sećam se prikaza u kome se film “Indijana Džons i hram sudbine” detaljno analiziran, tako da se za svaku scenu našla direktna veza sa bezbrojnim filmovima klasičnog Holivuda. Mislim da od ove tradicije savremeni autori ne mogu da pobegnu, niti bi to trebalo da pokušavaju – smatra naš sagovornik.
Prvu sezonu „Senki nad Balkanom“ otkupila je striming platforma „Amazon Prime“,
– Mislim da je sjajno što je napravljen taj iskorak na većem tržištu. Svaki rezultat na njemu biće veliko ohrabrenje za sve nas koji se bavimo sličnim poslom i verujemo da je ključ budućeg razvitka domaćeg televizijskog proizvoda upravo u izlasku van granica naše zemlje – poručuje Đorđe Milosavljević.