Kilijan Marfi dobitnik Oskara za najbolju mušku ulogu u filmu Openhajmer, a jednu od svojih prvih rola odigrao je u filmu domaćeg autora.
Ono što je nama danas posebno zanimljivo je činjenica da je Marfi, kao tada mlad glumac, igrao u filmu našeg proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića “Kako je Hari postao drvo” (2001).
Sa blagim osmehom ispratila je podsećanje na tu činjenicu Goranova supruga Kristin, koja je 27 godina bila uz njega…
„Ne znam, naravno, šta će doneti trka za Oskara ali znam da je Kilijan i kao vrlo mlad, gotovo nepoznat glumac ostavljao snažan utisak“, rekla je za “Blic” uoči dodele Oskara i dodala:
„Goran je taj film isprva hteo da snima ovde, ali ispostavilo se isuviše komplikovano. Razmišljalo se i gde bi se drugde to moglo uraditi, a onda sam mu predložila da to bude u Irskoj, razgovarali smo da je dobro da film bude na engleskom… On koji je proputovao dobar deo sveta, zanimljivo, nikada ranije nije bio u Irskoj, ali ja jesam i uvidela sam, između ostalog, da je u izvesnom smislu mentalitet sličan vašem. Nastanak i pisanje tog scenarija je posebna priča. No, na kraju smo otišli u Irsku za šta je bio i italijanski producent Rikardo Toci, vrlo cenjen i uticajan“.
Podsetimo, radnja filma “Kako je Hari postao drvo” dešava se u ruralnoj Irskoj 1924. godine. Glavni lik Hari Maloni (Kolm Mini), verujući da „čoveka određuju njegovi neprijatelji“, gaji neopravdano neprijateljstvo prema Džordžu, vlasniku lokalnog paba i većine preduzeća u toj oblasti i lokalnom provodadžiji. Kada se Harijev sin Gas (Kilijan Marfi), na koga Hari redovno vrši mentalni i verbalni pritisak, zagleda u Džordžovu sluškinju, Ajlin, Džordž pomaže da se to dvoje spoje a stvari dobijaju nove tokove… Ukratko Harijevo nastojanje da druge koristi kao sredstvo i alat svoje mržnje, razara I njega samog…
U jednom intervjuu Goran Paskaljević je, između ostalog, rekao: ”Film je inspirisan kineskom pričom koju mi je sin dao da pročitam. Ona govori o čoveku koji je izgubio smisao života i pronalazi ga u mržnji i stvaranju neprijatelja. Setite se da je do 5. oktobra 2000. u modi bilo stvaranje neprijatelja na sve strane. Shvatio sam da u svetskoj kinematografiji nikada nisam video tu temu, da čovek stvara sebi neprijatelja pokušavajući da ga uništi dokazujući time svoju snagu”, rekao je naš čuveni reditelj.
A govoreći dalje Kristin Paskaljević – koja je i koscenaristkinja filma “Kako je Hari postao drvo” sa Goranom i Stivenom Volšom, veli:
„Kad smo došli u Irsku i krenuli sa radom, naravno rađen je kasting. Goran je za jednu od glavnih uloga zvao Kolm Minija, a za ulogu koju je igrao Kilijan pregledao je materijale za mnogo glumaca. Kilijan je u to vreme bio vrlo mlad, uglavnom nepoznat, neko ko je relativno malo radio na filmu. Ustvari, kako smo kasnije saznali, on u to vreme i nije hteo da bude prvenstveno glumac, hteo je više da bude rok muzičar. Bavio se muzikom“, kaže.
Usledilo je, kaže Kristin, pregledavanje snimaka i materijala mogućih glumaca u filmu…
„Kad je Goran pogledao snimke odmah ga je pozvao. Osetio je, kako je govorio, to je – to. Jer, Kilijan kad ga staviš ispred kamere on, žargonski rečeno, pojede ekran. Ima neverovatnu harizmu, zanimljivu auru… Te plave krupne oči, poseban izraz lica, način na koji zrači… Jednostavno, ima to nešto. A on je ustvari bio stidljiv momak. Imao je tada tek koju godinu više od dvadeset. Vrlo malo je pričao. Goran je, kažem, odmah rekao – to je taj i angažovao ga, i još jednu mladu glumicu Keri Kondon koja je posle takođe napravila lepu karijeru. Ona je bila još mlađa, imala je 19 ili 20 godina“, kaže Kristin.
Na početku, kaže Kristin kroz smešak, nije bilo lako sa Kilijanom…
„Nije imao iskustvo, bio je katkad u dilemama oko nekih scena, replika… Goran je sa njim dosta razgovarao, polako ga otvarao, opuštao… i on je u toj ulozi, kako je rad odmicao, rastao. Film „Kad je Hari postao drvo“ je, znamo, bio selektovan za glavni program u Veneciji. Veći deo ekipe je otišao na festival. Film je veoma dobro primljen a oko godinu dana kasnije Kilijan je zablistao u čuvenom filmu “28 dana kasnije”, i njegova uzlazna putanja je vrtoglavo nastavila“, priča Kristin.
O filmu “Kako je Hari postao drvo” Kolm Mini je u jednom intervjuu rekao: ”Bili smo favoriti za glavnu nagradu Festivala u Veneciji, ali se, kako su nam rekli, zbog raznih političkih gluposti to nije desilo. Ipak, odziv u Veneciji je bio fenomenalan, a naredne nedelje trebalo je da idemo u Toronto na festival. Međutim, kada smo iz Venecije krenuli preko Pariza za London, bio je 11. septembar. Svet se potpuno promenio, jer su tada u terorističkom napadu na Ameriku srušene njujorške Kule bliznakinje”, kazao je tada slavni irski glumac dodajući da je “film izuzetan a Goran Paskaljević jedan od najvećih živih autora”.
Uz hvalospeve koje je film dobio od svetskih autoriteta I kritičara bilo je i onih koji su zamerali na činjenici da Srbin pravi film o Irskoj… No, zanimljivo, ubrzo nakon što je Goran Paskaljević imao retrospektivu u BFI London (njihova kinoteka) usledio je izbor ostrvskih filmskih znalaca o deset najboljih filmova iz minule decenije koji se bave Irskom, I “Kako je Hari postao drvo” uvršten je među najbolje.
A Kristin Paskaljević napominje i ovo:
„Kilijan je bio mlad čovek koji ne govori mnogo ali bilo je jasno da je zadovoljan onim što su uradili na filmu, I bio je vrlo, vrlo zahvalan Goranu što je posebno radio s njim, načinu na koji je to činio… Goran inači jeste bio zahtevan ali nikada nije bio ni silovit, ni isključiv, ni grub… Za glumce je govorio da su osetljiva bića, da moraš znati kako sa njima, posebno kad su mladi. Dosta kasnije Goran i Kilijan su se videli na nekom svetskom filmskom događaju, Kilijan je već uveliko bio zvezda, ali je ostao jednostavan, iskren, prijemčiv čovek. Diskretan. Kad smo radili film „Kako je Hari postao drvo“ sa njim je bila njegova tadašnja devojka s kojom je bio u vezi koju godinu, stalno su bili zajedno. Danas mu je supruga, imaju dva sina. Pamtim ga kao vrlo harizmatičnog i povučenog čoveka“.
BONUS VIDEO: