1
“Obično imam mnogo šta da kažem, a sada sam ostala bez teksta”. “Svima nam se tresu ruke i ogoljeni smo do gole kože”. “O radu sa Jagošem će se pisati knjige, to će biti obavezna literatura na FDU”. “Jedva čekam da izađem odavde da nastavimo dalje sa radom”.
Ovo su neki od utisaka glumaca povodom saradnje sa rediteljom Jagošem Markovićem na predstavi „Divlje meso“ Gorana Stefanovskog, čija je premijera zakazana za subotu u 19 sati u Beogradskom dramskom pozorištu.
Glumica Sandra Bugarski je na današnjoj konferenciji za medije zamolila kolegu Pavla Pekića da joj pridrži mikrofon.
– Svima nam se tresu ruke i ogoljeni smo do gole kože i jako smo uzbuđeni – rekla je i dodala da joj je žao što o ovom komadu ne pričamo nakon što ga pogledamo jer veruje da bismo tada ostali bez pitanja:
– Eto, tako se osećam. Komentarisati rad sa Jagošem je veoma teško, jer se osećaš nedoraslo u prisustvu jednog genija kao što je on i možeš samo da budeš počastvovan što si bio deo kreativnog procesa u radu na ovakvoj jednoj predstavi.
Ljubinka Klarić je istakla da se ekipi pridružila pre mesec dana kada je Jagoš dobio genijalnu ideju da gospodina Hercoga glumi žena a rad na predstavio je već trajao pet meseci.
– Obično imam mnogo šta da kažem, a sada sam ostala bez teksta, jer posle ove predstave za mene pozorište više nikada neće biti isto. Promenjen je način na koji ću da posmatram teatar, glumačku igru. Hvala Jagoše, hvala svim glumcima i celom timu. Mladi glumci su posebno doprineli da ova predstava bude takava kakva jeste i verujem da posle gledanja „Divljeg mesa“ nećete izaći isti iz pozorišta – poručuje Ljubinka Klarić.
Jovo Maksić je priznao da bi – najradije ćutao. Sa Jagošem Markovićem je radio komad „Sumrak bogova“.
– Jagoš mi je obeležio karijeru, odmah smo se kliknuli. Volim to njegovo kreativno ludilo, nema gubljenja vremena, i posle predstave analiziramo, radimo i sa njim je nemoguće biti drugačiji, inspirativan je. Žao mi je što sa nama nisu ovde mladi glumci koji su budućnost BDP, fenomenalni su i to mi je najveće otkrovenje u ovom mazohističkom načinu u kojem smo uživali, a to je nemoguće objasniti. Osnova uspeha je dobra glumačka podela a Jagoš to ume. Fokusiran sam na predstavu i ne ljutite se, razmišljam samo o njoj. Jedva čekam da izađem odavde da nastavimo dalje sa radom – kazao je Maksić.
Pavle Pekić je istakao da je najbolja reklama ona koja ide od usta do usta.
– O dobrim predstavama se priča i siguran sam da će ova imati dugačak život. O radu sa Jagošem će se pisati knjige, to će biti obavezna literatura na FDU ako već nije sad. Zahvalio bih se podmlatku BDP što je svojim talentom doprineo ovom emotivnom komadu koji iziskuje skidanje do gole kože, otvaranje onih domena sebe za koje ni mladi, a ni mi stariji nismo znali da postoje. Ulaženje u ambise u koje nije lako ulaziti, niti je posle lako izaći, ali t amlada grupa postala je simbiotski tim za koji sam lično uveren da pobeđuje – rekao je Pekić.
“Divlje meso“ bavi se porodičnim raskolom u domu zidara-invalida Dimitrija Andrejevića, uoči Drugog svetskog rata u Skoplju. Ova porodica trpi udare i spolja i iznutra. U sukobu su tradicija i patrijarhalni moral sa modernim pogledom na svet, uz nadirući fašizam… Drama je izvedena prvi put 1979. u Skoplju u režiji Slobodana Unkovskog.
Na pitanje novinara da li to „divlje meso“ može da se ukloni mačem ili melemom, Jagoš
Marković je rekao da ne može kratko da odgovori i da će predstava će reći svoje.
– Ali, najkraći odgovor je – ljubav. Ona je i mač i melem – rekao je reditelj.
– Jedva čekam da vidite „Divlje meso“, mnogo je uzbudljivo, mnogo je lepo, uvek je teško govoriti o predstavi dok je praviš a obuhvatiti sve. Naša porodica balkanska je puna ljubavi i nesloge, našeg ludila i hormona. Saradnici su bili savršeni, glumci posebno. Zahvalan sam svima istakao je Jagoš Marković.
Pored pomenutih Jove Maksića, Sandre Bugarski, Pavla Pekića i Ljubinke Klarić u podeli su još i Luka Grbić, Marko Todorović, Aleksandar Vučković, Andrijan Đorđević, Vanja Nenadić, Emir Ćatović, Milan Čučilović, Jana Milosavljević i Aleksandar Jovanović.
Adaptacija, režija, scenografija i izbor muzike – Jagoš Marković, kostimograf je Maria Marković Milojev.
